Одржан трећи Сабор Мацура у Београду
Више од 350 људи, Мацура из Северне Далмације, Републике Српске, Србије, Словеније, као и других земаља источне Европе окупило се 30. септембра у београдском Центру „Сава“ на трећем по реду Сабору Мацура. Скуп је организован под покровитељством Oрганизационог одбора који чине Миливој Мацура, Славко Мацура и старjешина Сабора Милош Мацура.
Први дио програма био је посвећен одласку у Храм Светог Саве на Врачару, гдје је служен парастос за Мацуре који више нису међу живима, посебно многобројне настрадале од усташке руке током Другог свјетског рата и у логору Јасеновац, као и ’90-их година током грађанског рата на тлу тадашње Југославије.
Програм Сабора настављен је у ресторану Центра „Сава“, гдје се присутнима обратио старјешина Милош Мацура обавјештавајући их о активностима „Мацура“ у протеклих годину дана и плановима за наредни период. „Посебно значајан допринос дали су и на овогодишњем скупу Мацуре из Пољске, у повезивању са саплеменицима из овог дијела Европе“, нагласио је старјешина скупа.
„Мацуре нису само они који носе ово презиме већ сви они који се осећају Мацурама независно како се данас презивају и како се национално декларишу. Наши преци су прије скоро 500 годинa почели постепено да напуштају Црну Гору разјединивши се за сва времена. Дошло је вријеме да направимо корак у супротном смјеру како бисмо опет били ближи једни другима“,наведено је на почетку програма.
Мацуре су, сада већ традиционално, имали прилику да виде и богат културно-умјетнички програм различитих извођача из Далмације и Србије. Наступио је КУД Буковица Кистање, који су одиграли „Глуво коло“ и представили како је изгледала буковичка свадба у стара времена.
„Окупљени су имали прилику да стекну нова сазнања о свом поријеклу, да се упознају и разговарају са својим саплеменицима“, рекао је Милош Мацура, говорећи о циљевима оваквих окупљања. „Наш циљ је, прије свега, окупљање припадника мацурског рода из Сјеверне Далмације, Републике Српске, Србије и других земаља источне Европе, као и истраживање поријекла и историје. Први корак у свеобухватном истраживању поријекла нашег племена представља књига о Мацурама, објављена 2014. године, коју су на основу историјских списа, генетичке генеалогије и народног предања написали Дејан Вујанић, Синиша Јерковић, Александар Маринковић и Јовица Кртинић. Осим књиге, већ четири године постоји и портал „Мацуре“ и странице на Фејсбуку и Инстаграму које уређује наш Филип Мацура, а гдје је могуће пратити све наше активности“, навео је Милош, старјешина Сабора и идејни творац овог великог пројекта.
„Мацуре су развили и свој грб на коме се издвајају три сегмента – на првом је архангел Михаило, крсна слава свих Мацура, на другом су 4 оцила, симбол српства, а на последњем је црногорска планина Комови – постојбина племена Мацуре“, како је он објаснио.
О плановима за наредни период Милош Мацура је казао да планирају формирање формалног удружења грађана путем којег би било настављено очување мацурске културне баштине и духа, и интензивирано повезивање са Мацурама из источноевропских земаља.
„Такође, оснивањем различитих секција унутар удружења планирамо да пружимо подршку и помоћ припадницима мацурског рода преношењем знања, давањем смерница и савjета. Колико можемо да помогнемо једни другима“, закључио је он.
новинар „Српског кола“
Весна Вуковић
(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)