ОДРЖАНО 18. СИЈЕЛО – У Вршац се долази из љубави према Херцеговини

У граду под Кулом, у срцу банатске равнице, гдје вријеме тече тише, а срце памти дубље, већ осамнаести пут у организацији одјекнула је пјесма завичаја.

Херцеговачко сијело у Вршцу, одржано у свечаном амбијенту хотела „Хелвеција“, поново је сабрало синове и кћери камене Херцеговине, расијане по свијету, али нераскидиво везане за родно огњиште. Оно што је некада било носталгично окупљање, прерасло је у живу традицију која се обнавља и свједочи да се завичај не носи у ђоновима, него у души.

Сијело је, по устаљеној љепоти обичаја, окупило братска херцеговачка удружења из Суботице, Зрењанина, Новог Сада, Ковина, Београда и Бијељине – старе и младе – међу којима је најмлађа била шестогодишња Теодора, која је за ову прилику допутовала чак из Канаде.

Скуп је започео молитвом и благословом који је у име Епархије банатске пренио свештеник Александар Станојловић. У кратком, надахнутом обраћању, пренио је поздраве и благослове митрополита банатског и архиепископа вршачког, који је био спријечен да присуствује догађају.

– Сабрани смо као Херцеговци који живе у равници, али духом и срцем не раскидају са завичајем. На овим просторима присуство Херцеговаца има дубоке коријене – како у народу, тако и у духовности, казао је отац Станојловић, подсјетивши да је Свети Сава прије осам вијекова основао манастире Месић и Базјаш, а идуће године обиљежава се осамсто година манастира Златице.

Окупљене је поздравио Божо Пашајлић – домаћин, пријатељ и неуморни носилац херцеговачког духа који већ деценијама обасјава банатске просторе.

– Велика ми је част и радост што вас могу поздравити у име Удружења и у име града Вршца, који вас дочекује раширених руку и топлог срца. Ово није случајан сусрет – у Вршац се долази из љубави према Херцеговини.

Подсјетио је да је удружење основано прије више од двадесет година с јасним циљем – да дух Херцеговине не ишчезне у равници.

– Кроз пјесму, игру, причу и трпезу – вечерас Херцеговину доводимо овдје, међу нас. Заборав је највећи непријатељ. Ако изгубимо сјећање на гробове предака и гдје смо поникли – изгубићемо и сами себе.

Посебно се осврнуо на посјету владике Методија селу Павлиш, мјесту свог рођења, кроз анегдоту која је измамила осмијехе и оживјела колективно памћење.

– Осамнаести пут се састајемо – то је пунолетство. Зато вечерас овдје више нема гостију – сви сте домаћини – поручио је Пашајлић, захваливши пријатељима и сарадницима који из године у годину чувају ову свечаност.
– Вазда им’о, вазда другом дав’о, а Бог теби вратио сваком срећом.

И ове године скуп је подржао херцеговачки кнез Родољуб Драшковић, власник хотела „Хелвеција“, који, иако физички одсутан, већ годинама несебично помаже организацију овог сијела.

Поздраве из Требиња у име градоначелника Мирка Ћурића пренио је Бранислав Кешељ, вршилац дужности начелника Одјељења за туризам, заштиту животне средине и предузетништво.

– Драго ми је што се у овом граду његује дух Херцеговине и што сте остали вјерни завичају, поручио је Кешељ, позвавши све да посјете Требиње – срце Херцеговине.

Централни дио програмског дијела Сијела обиљежили су наступи Иване Жигон и Милице Досковић.

Ивана Жигон, глумица Народног позоришта и предсједница Друштва српско-руског пријатељства, наступ је започела казивањем пјесме „Херцеговина“ Божа Кијца. Потом је отпјевала „Видовдан“ и више родољубивих пјесама, истичући да је за српски народ Видовдан прави, историјски празник слободе – попут 9. маја у Европи.

Милица Досковић, чланица Српског народног позоришта у Новом Саду, извела је дирљив мини концерт, који је публика дочекала с одушевљењем.

Врхунац вечери био је заједнички наступ Жигонове и Досковићеве – премијерно су у Вршцу извеле „Онамо, намо“, као и неколико руских пјесама. Емоције, понос и блискост с братским руским народом били су осјетни у сали, чиме је потврђена духовна вертикала српско-руске повезаности.

У духу херцеговачке традиције, наступио је и млади гуслар Миодраг Спремо – некадашњи најмлађи гуслар у Србији, добитник првих награда на такмичењима младих гуслара до 18 година. Са сестрама Анђелом и Милицом чини окосницу школе гусала „Сандић“ и дјелује у КУД-у „Младост“ из Велике Греде, гдје кроз радионице, игру и пјесму преносе љубав према завичајној баштини.

Посебно мјесто у програму имало је Културно-умјетничко друштво „Благоје Паровић“ из Гајдобре, које већ више од пола вијека његује традицију Срба из Источне Херцеговине. Наступили су с аутентичним играма, ганганом пјесмом и изворним примјерцима народне ношње.

Звучни печат програму дао је гуслар Милован Ковач, извођењем пјесме „Низ Херцеговину“, која је публику провела кроз стихове завичаја, страдања и јунаштва.

Мушка пјевачка група, под вођством Марка Симовића, извела је традиционалну херцеговачку гангу – грубу и снажну у изразу, а мекану у свједочењу љубави према огњишту.

Женска пјевачка група, под руководством Лене Вуковић, унijела је у програм мекоћу и лирску топлину. Њихове изведбе биле су испуњене емоцијом и изворношћу, остављајући снажан утисак на све присутне.

Дубину вечери донио је поетски кутак, у којем је наступио пјесник Данило Васојевић. Његове ријечи стајале су као завјет, као опомена и свједочанство – ни мртви мученици, ни живи прометеји слободе нису остали заборављени.

За водитеља програма, Уроша Марковића, могло би се с пуним правом рећи да је постао не само препознатљиво лице, већ и духовни амблем херцеговачких сијела. Његова појава није тек водитељска рутина – већ умjетност у служби завичаја.

Најсрећнији гости овогодишњег Сијела могли су на томболи освојити изузетно вриједне награде:
– десетодневно љетовање у Грчкој,
– викенд у ЈАТ апартманима на Копаонику,
– викенд у хотелу „Моско“,
– викенд у апартманима „Мила“ у Мостару (дар браће Пудар),
– буре херцеговачког вина (дар Удружења „Херцеговина“),
– викенд у апартманима Марије Пашајлић у Вршцу,
– шест килограма меда (дар Дејана Скока и Ћире Бегехишића),
– викенд у спа центру хотела „Хелвеција“,
– као и два бесплатна техничка прегледа у АМСС, захваљујући дародавцу Владимиру Драшковићу.

Организација овогодишњег Сијела у Вршцу не би била могућа без несебичне подршке пријатеља и дародаваца: града Вршца, компаније Swislion на челу са Родољубом Драшковићем, хотела „Хелвеција“, Лаза Дангубића из Хајдучице, Жељка Влаховића, Владе Чапића, Милка Спрема из Велике Греде, Драгана Вејина, Мирослава Бољановића, Милене Благојевић, Дарка Бајчетића, Славише Илића, браће Пудар из Вршца, Бојана Мандића, Рајка Миловића, Божидара Пашајлића, компаније „Paladium East“, Тање Мучибабић Граховац, као и портала Слободна Херцеговина, који су својом вјером, љубављу и подршком обиљежили ово сабрање.

Текст и Фотографије: Трифко Ћоровић

Остатак фотографија можете погледати на линку: ФОТОГРАФИЈЕ

{„item“:{„showCaptionTitle“:true,“showCaptionDescription“:true},“lazy“:true,“template“:{„rowHeight“:150,“maxRowHeight“:250,“margins“:1,“align“:“center“,“lastRow“:“smart“}}