Одржано полуфинално вече 43. фестивала српских гуслара у Беранама

ГОРАН КИКОВИЋ,ПОТПРЕДСЈЕДНИК СО БЕРАНЕ ОТВОРИО 43.ФЕСТИВАЛ СРПСКИХ ГУСЛАРА У БЕРАНАМА 

У Беранском Центру за културу синоћ 27.септембра 2019.године, одржано је полуфинално вече 43.савезног фестивала српских гуслара Србије,Црне Горе и Републике Српске. Скуп је почео минутом ћутања поводом трагичне смрти Милана Радовића,некадашњег предсједника скупштине тог савеза.Потом је почетак фестивала благословио протојереј-ставрофор Драган Ристић, док је 43. фестивал српских гуслара Србије,Црне Горе и Републике Српске прогласио отвореним историчар Горан Киковић,потпредсједник Скупштине општине Беране, који је пристне поздравио у име фестивалског одбора и општине Беране.Он је овом приликом истакао сљедеће:

”Поштовани народни гуслари, љубитељи гусала и епске поезије,часни оче Драгане Ристићу, помаже Бог.

Поздрављавам вас у име Фестиалског одбора 43.савезног фестивала српских гуслара Србије,Црне Горе и Републике Српске и желим да вам свима пожелим добродошлицу и успјех у такмичењу. Треба подсјетити да су гусле српски народни музички инструменткоји је одлуком УНЕСК-а прошле године признат као такав. Као једножичани инструмент, гусле се срећу у Србији, Црној Гори, Босни, Херцеговини и Далмацији и другим српским крајевима.

Гусле из Лике и Босанске Крајине углавном имају двије жице. Жице су направљене од тридесет упредених коњских длака, као што је случај и са струном гудала. Гудало се користи тако што се повлачи по затегнутим жицама, производећи оштар и драматичан звук, који је изузетно експресиван. Гусле спадају у инструменте за које је потребно велико умијеће свирања. Гусле су играле важну улогу у историји српске епске поезије будући да су гуслари — народни пјевачи, опјевали догађаје из националне историје вјековима, све док ти текстови нијесу коначно записани. Већина пјесама говори о временима отоманске владавине и националне борбе за независност. Напорима Вука Караџића многе српске епске пјесме записане су и сачуване већ у раном 19. вијеку. У неким књигама и публикацијама се спомиње податак да су српске гусле дочекале Фридриха Првог Барбаросу, када се у 12. вијеку састао у Нишу са српским владаром Стефаном Немањом, гдје му је Немања понудио помоћ српске државе у крсташком рату. Кажу да је Барбароса био задивљен звуком гусала и пјевањем уз њих, па се много интересовао око појединости везаних за гусле. Гусле, као степски инструмент, даљим поријеклом потичу из средње Азије. Срби су овдје на Балкану народ стар и нијесу дошли са никаквих Карпата.

На овоминструменту је на вргу гусала често била коњска или јарчева глава као симбол сточарства и номадских народа, док је гудало најчешће израђено у облику змије, као симбол горштачке љутине. Касније се на гуслама срећу ликови српских националних јунака, а није случајно што се праве од јавора, јер јавор као дрво има симболику у српској претхришћанској религији означавајући култ предака. Такође се уз гусле славе преци. Гусле се још срећу и у Сирији, а код Лужичких Срба се баштини гудачки инструмент под називом хусле. Такође, Срби који су мијењали вјеру и примали ислам, били су задржали обичај опјевавања својих муслиманских јунака уз гусле. Данас се овај обичај код њих готово изгубио. О јунацима је речено и опјевано много тога уз гусле, па и крилатица ”манастири и криво гудало то је српску вјеру сачувало”. Зато почесто мој пријатељ Бранислав Оташевић каже ”Боље је видио слијепи Филип Вишњић него многи данашњи српски великаши”. Наравно о значају гуслара и гусала се може са поуздањем рећи да су они и данас чувари српске традиције и даље важни за српски народ. “

У име општине Беране и грађана Берана свима вама који сте дошли са стране желим пријатан боравак и добродошлицу и проглашавам почетак овог 43.Савезног фестивала српских гусала отвореним уз жељу да најбољи побиједи. Живјели на многаја љета!”-закључио Киковић.

Затим је у ревијалном дијелу фестивала скуп уз струне гусала поздравио Вујадин Добрашиновић,предсједник гусларског друштва ”Игуман Мојсије Зечевић” из Берана, док се у такмичарском дијелу публици представило 36. народних гуслара од којих је 20. прошло у финале које ће се одржати вечерас 28.септембра 2019. са почетком у 19.сати у Центру за културу у Беранама.

 

MAKСИМ ВОЈВОДИЋ, ПОБЈЕДНИК 43. ФЕСТИВАЛА СРПСКИХ ГУСЛАРА У БЕРАНАМА

Од 20. народних гуслара који су се синоћ 28.септембра 2019. Односно друге вечери 43.Савезног фестивала српских гусала такмичило  у финале које је одржано у Центру за културу у Беранама најбољи гуслар према одлуци жирија је Максим Војводић члану друштва гуслара ”Војвода Мина Радовић” из Подгорице.Друго мјесто је припало гуслару Витомиру Арсенићу, члану друштва гуслара  ”Филип Вишњић” из Пала а треће јесто је припало Васу Ђондовићу, члану друштва гуслара  ”Старина Новак” из Источног Сарајева.

У екипном такмичењу прво мјесто је освојило друштво гуслара ”Војвода Мина Радовић” из Подгорице. Друго мјесто је освојило је друштво гуслара ”Његош” из Даниловграда. Док је треће мјесто припало друштву гуслара”Стара Херцеговина” из Београда. Овом приликом уручени су пехари и признања такмичарима и учесницима фестивала.

Нема коментара

Напишите коментар