Почетак Рок & Рола на Кордуну

Обично су уз Кордун, Крајину… ишли придјеви неразвијен, заостао и слично.

Да ли је то тако или баш и није, нека потврди овај прилог. Већ негдје 1963/64. године у Војнићу је формиран В.И.С. “МЛАДИ “, који у стопу прати нове рокере из великих градова и центара.

Да би се боље разумјела тадашња ситуација, у то вријеме нека рубна села војнићке опћине још нису имала струју. Село Свињица у којем је тетка Драга радила као учитељица још увијек је свјетлило лампушом, док у Војнићу дечки свирају “на струју”.

Средњошколци тадашње Економске школе и студенти, доносе за ондашње вријеме заиста револуционарне новине у Војнић: чудну музику, одјећу и фризуре.

Прва окупљања и пробе обављане су у стричевој соби која се налазила на тавану наше не баш велике куће. То је трајало док ђед Нинко није попиздио јер је кров прочео прокишњавати. Помакло се ваљда од силне буке неколико трошних “бибер” цријепова и понека каплаја.
Након тога се селе у стан код Миле “Сокинога”, бубњара групе. Приликом једне пробе, Тозо мајстор електронике провуче један од звучника у кухињу која се налазила до собе у којој су вјежбали. Постави звучник иза “Теслиног” радија који стајао на зеленом креденцу, и пусти програм радија. У кухињи је Милина мати Сока Шкргић пила каву са Катом Бошњак, својом колегиницом са посла. И кад су завршиле “као” вијести, Тозо лопов узме микрофон и настави своје “вијести”, те измедју осталог каже:

– Како се очекује од Нове године ће свима чистачицама у основним школама плаћа бити повећана за 30% !!!

Соки, старој лисици и рачунџији зацаклише очи. Заста јој гутљав црне каве у грлу, погледа у Кату. Обадвјема се појави осмјех на лицу. Кад је након неколико дана Сока чула да то није био радио, него да је “вјести” читао Тозо из собе гдје су дечки вјежбали, добили су ногу.

Преселили су се на кратко у старо кино. Касније су вјежбали у некој мањој просторији уз стари “8. Март”, која је налазила у реду трошних зградица између свлачионица ногометног клуба “Петрова гора” и фотографске радње “Мики”.

В.И.С. “МЛАДИ” у основи чине:
– Бранко Кресојевиц – “Цвергле”, ритам гитара, вокал
– Фурдек Дубравко “Дудо Генин” , соло гитара, вокал
– Новаковић Михаило – “Тозо”, бас гитара
– Шкргић Миле – “Миле Сокин” , бубњеви

Често је у љетним мјесецима за вријеме ферија састав знао појачати врстан гитариста Мићо Хрстић из Ријеке иначе старији брат Милос Хрстиц, бившег играча и капитена најјаче НК “Ријеке ” у њеној повијести икад и бека репрезентације Југославије. Мишо је био доста малађи од њих, ал знао је и он свирати, од гитара па до прима стрица Миће. Обојицу су слијетале војнићке цурице. Моја кумица, лијепа плавушица је била заљубљена у Мишицу. Говорила је како њих двоје бити к’о Џаја и Ивона (Мисс Југославије) кји су у то време нешто мували.

Опрема наравно није била врхунска, али с обзиром на вријеме и околности са почетка њихове свирке, сасвим солидна. Од гитара су имали једну марке “Фрамус” или тако некако слично. Друга је била “Хофнер”. Није то још било вријеме масовније употребе “Фендера”, “Гибсона”

* * *

Мени се као дјечаку највише свиђала једна зелена гитара коју је знао свирати обично “Тозо”. На њој су била уграђена два прозорчића, излога у које си могао увући слике ?! Остало ми је у сјећању да је једном приликом долазио неки момак из Карловца посуђивати гитару од стрица, јер је његова имала проблема са једним пикапом. Можда је то био нетко из тадашњих В.И.С. “Електрони” или из неке друге карловачке групе? Карловачани “Електрони” су се појавили убрзо након једне од првих група у нашој земљи, београдских “Златних дечака”, и снимили пар својих плоча. Некако у исто вријеме и у сусједној Великој Кладуши почиње са свирком В.И.С. “Тамарис”.
О репертоару не треба пуно причати. Зна се што се свирало у то вријеме. Обично су то били инструментали, популарни шлагери и слично. Најчешће су наступали у “старом хотелу” у Војнићу и околним варошицама.

Публике никад није недостајало, а нарочито није недостајало дјевојака. Посебно су били обожавани од “пилићарки “. То је био уобичајени назив за унучице које живе у Београду, Новом Саду, Кљаићеву, Крагујевцу, Загребу, Сплиту, Карловцу, Ријеци, Пули, Задру, Пули, Опатији, Валпову, Осијеку, Вуковару, Вировитици Вараждину … а вуку пријекло са Кордуна. Преко љетних ферија долазиле би на село, а бабе их храниле само похованим пилићима.

Један..једааан…два….Један…једааннн…Добро нам дошли на терасуууу хотела Војниц…..Вечерас вас забављају В.И.С .”МЛАДИ “, у слиједећем саставу …Овај плес даме бирајууууу……

Сличан текст је био постављен раније на дискусијама www.кордунцаффе са питањем: да ли је можда остао неки тонски запис од ове групе која је прва на Кордуну свирала рок&рол? Увјек радо свратим у ТВ елетро-механичарску радионицу бившега басисите В.И.С. “Млади “, Михаила Новаковића – “Тозе”.

Рекао ми је да су ипак постојали снимци са свирки, а на њима и неколико њихових властитих пјесама. Материјали су били снимљени на оним великим магнетофонима-колуташима типа “Грундинг “. Сва та снимања радио је управо Мићо. Касније је годинама радио као тон мајстор на нашој кордунашкој радио станици “Глас Петрове горе ” у Вргинмосту. На нашу велику жалост, ти тонски записи нису сачувани, и колутови са тракама на којима су били снимци, неповратно су уништени у рату.

Успут сам сазнао јос неке детаље. Мићо Новаковић познатији као “Тозо” је свирао бас гитару и од малих ногу се разумио у електронику, те је знао сам направити појачала и озвучење. Његова појачала је једино успио надмашити мени непознат мајстор који је много година касније у раној фази свирања “ИТД-бенда” у омладинском клубу ” Кактус ” у Вргинмосту, њима израдио појачало офарбано бијелом бојом са ћириличним натписом “Марсхалл”!?

Бубњар Миле “Сокин” тихи дечко, ненаметљив, увјек помало у сјени. Типична енглеска фаца, са равно пидрезаним шишкама. Доктор за рјешавање финанцијских питања бенда. Набавио је на рзноразне начине све иструменте и практично финанцирао групу. Живјео је са мајком Соком, која је била чистачица у основној школи. Иако са скромним примањима, стиснута и промоћурна стара знала је каматарити. Уз то ни Миле никад није био без лове. Знао је зарадити динар поправљајући све врсте електронике, кућанских апарата и слично.

Помало тајанствен и недокучив, тип на своју руку. Миран, ал темпераментан за бубњевима. Двије године прије него што је купио свој први ауто, Миле Шкргић доноси из Трста спортски волан??! Тај његов тамнозелени “Мини Морис” са бијелим кровом, на ког смо сви били помало љубоморни, први је таквог типа у нашој малој варошици. Мислим да је осим Миле “Минића” возио још само Драган Јурић “Јуки”. А у то вријеме их је било мало и наширој карловачкој регији. не можда више од пет. Једог таквог истог као Милин возио је МћоТрећак.

Кажу да је у Цриквеници или како би Мићани рекли “у Црквен’ци” на једном љетовању срео извјесног Енглеза. Са њим се скомпао и трампио неке старе крајишке кубуре и пушчетине за три гитаре, бубњеве и пун двокрилни ормар грамофонских плоча. Знао сам доћи посудити код Миле по коју његову плочу, љубоморно чувану у уредно сложеном ормару.

Једном ме тако привуче омот ЛП-плочи групе “Манфред Манн”. На слици је била зграда са кружним сводовима, аркадама, слична згради нашег суда у Војнићу. На спрату суда је са својом мајком, госпођом Еугенијом “Геном”, становао соло гитарист групе, Фурдек Дубравко “Дудо”. Ваљда под дојмом тог омота од плоче, предлагао сам стрицу Бранку, да и они направе такву фотку испод кружних аркада суда. На сваком Милином омоту и плочи био је штамбиљ са дебелим црним оквиром у ком је великим словима писало ДАВИС, њего надимак, како је он сам себе назвао.

Тако то би некада давно, када је рок&рол хватао корјене на нашим кордунашким просторима. Не знам зашто, али најдраже ми је било чути кад свирају препјев “Тхе Хоусе Оф Тхе Рисинг Сун ” од “Тхе Анималс”. “Дудо” пребере увод по жицама и онда стриц запјева:
Мој дом
је јутро на истоку….
Из њега
сунце сјааааааааааа……

 

П.С.

Прије петнаестак и више година напустио нас је гитариста Фурдек Дубравко, познатији у нашој варошици као Дудо Генин.
Света му душа била.

Плавушан, немирне косе, плавих очију, као море … љубимац цурица , поготово “пилићарки”.
Једној таквој у Београду која вуче коријене испод Дебеле косе, шаљемо велики, велики поздрав. Знаће она коме је упућен.
Бас гитариста Новаковић Михаило – Тозо се бави и даље електроником и прпзводи електри-“чувсраре” за заштиту од дивљачи. Био је први “тонац” на радио станици Глас Петрове горе”. Живи у Војнићу. Волим увјек свратити до њега. Дошла су времена да скоро па и немам код кога у Војнићу отићи. Све се свело још на десетак врата на која куцам. Остале обиђем по гробљима.

Мићо Хрстић “сезонски гитариста” и летећи члан групе живи у Ријеци као пензионисани инспектор крим-полиције. Ужива и весели се са својом Даном са Баније унуцима.

У Мићином родном листу не стоји мјесто рођенења, Војни… Него у Лоскуња 😁!!? Родил се у кући Хрстића.
Његов Млађи брат Милош (Мишо), рођени је Војнићанин (1955) није био “службено” члан групе, али је био стално уз њих, иако је млађи од момака ту негдје седам, осам година. Имао је лијеп глас. Самук је свирач. Имао је дара за свирање свих жичаних инструмената. Свирао је гитару, прим, тамбуре (самицу и дангубу), прим, контрабас….Мишо (у Војнићу и нашој фамилији звали су га Мишица), након што је радио као тренер дуго година код Арапа (Катар, Оман), данас тренира кинеске ногометне клубове …

Шеф бенда, мој чича, Кресојевић Бранко “Цвергле” живи прнзионерске дане у Барајеву. Био је дугогодишњи секретар управе и социјални радник опћине Војнић. Некадашње “златно грло” наше мале варошице стигле су болести. Нешто има и “генијлних” 😁(генетских) разлога, насљеђене од родитеља. И мене ће таке стићи. Неке је зарадио сам.. почевши рано ћикати…Неке су опет дошле у облику наплата старих рачуна. Кад се подвуче црта наших живота за четврт стољећа., видиш да је добар дио плаћен здрављем…Цијена је то ратова, збјегова, избјеглиштва … Потуцања под туђим крововима, буђења у туђим кућама, касног “пресађивања” , неизвјесности, понижења у свим облицима, непрестане борбе, секирања, несналажења у новим временима и новом простору, жеље да се створи нешто…

Бубњар В.И.С.- а “МЛАДИ” Миле Шкргић “Сокин” данас живи негдје у Србији. Бави се електриником као и раније. Можда вози поново “Мини Мориса” . Ако га не вози… сугурно се окрене за њим кад прође улицим. Фризуру није промјенио. И даље поштује Острвљане. Посебно њихову рок & рол музику и ауте.

Поздрав цијелој екипи, прве групе која је свирала рок & рол на Кордуну, а то су “МЛАДИ” из Војнића …

Исто тако свима онима младима који су плесали, љубакали се на терасма, игранкама, забавама слушајући свирку В.И.С. “МЛАДИ” ….

Поздрав и свој дјеци тих плесача, и њиховој дјеци. Онима који само из ових прича зању за В.И.С “Младе”.

Какав год тај наш Војнић био, недоречен, грбав, није он он крив као варошица што га вријеме и људи који су га требали развити нису направиле бољим.

Не да су дечки раних шездесетих свирали на струју, него је Војнић имао давно струју, за разлику од многих мјеста његове величине, а и већих мјеста.

За успоредбу малу. Горњи Земуник, село у Равним Котарима, 14 км удаљен од Задра (већи дио становника села су Срби) добио је струју 1974. године. !?? 🤔

Војнић је добио струју пар година након што је Едисон засвјетлио првом електричном сијалицом у Америци !?? На старој разгледници Војнића на којој пише 07. март 1889. године можете видјети “х” ступове уз тротоаре и јавну расвјету.
Кад вас буду питали гдје сте рођени, живјели… Реците слободно име селендре.
В О Ј Н И Ћ

Вест преузета са: banija.rs

Нема коментара

Напишите коментар