Покренут пројекат Спомен – куће Сави Мркаљу у Сјеничаку

У родном мјесту знаменитог Србина

После вишегодишњих припрема у Сјеничаку на Кордуну су кренули са реализацијом пројекта Спомен-куће Сави Мркаљу. Сјеничарци, покретачи ове идеје очекују да ће у првој фази „ријешити папире“ односно израдити главни порјекат и обезбједити дозволе од локалних власти, као и започети са грађевинским радовима. За то су непоходни добровољни новчани прилози и добровољни рад па је упућен апел Сјеничарцима, Кордунашима и њиховим пријатељима да се укључе у акцију. Највише се очекује од Сјеничараца који живе широм свијета и који су током више генрација похађали основну школу у Сјеничаку која је носила назив по Сави Мркаљу.

Постоје и обећања да ће се у току радова укључити српске организације у Хрватској као и Министарство културе и Управа за дијаспору Републике Србије. Од њих се очекује да Спомен-кућу посвећену овоме помало заборављеном српском филологу и песнику препознају као пројекат од значаја за Србе на Кордуну и у Хрватској.

Предвиђено је да објекат буде и споменик аутохтоне архитектуре куће-брвнаре са гањком којих је, нажалост, све мање на Кордуну. У ту сврху је у марту уз помоћ десетак донатора урађено идејно ријешење, а захваљујући Дарку Мирићу, власнику предузећа Дарком из Новог Сада, купљена је и кућа-брвнара. Према пројекту Спомен-кућа ће бити постављена поред цркве Свете Петке у Ласињском Сјеничаку, на мјесту гдје су некада били парохијски дом и школа у којој је Сава Мркаљ пре више од два века научио прва слова. У оквиру ових радова уредила би се и порта цркве и асвалтирао паркинг.

 

Пројекат ће бити реализован у оквиру мјесне парохије и водити ће га надлежни парох из Карловца Радослав Анђелић уз помћ иницијативног одбора којег чине Мирослав Јурас из Сјеничака, Анђелко Мркаљ из Канаде, Драган Мркаљ из Њемачке, Светозар Данчуо, Слађана Ђурић, Љуба Апензелер и Петар Влајнић из САД, који позивају и друге Сјеничарце и Кордунаше широм свијета да им се придруже. Све активности и уплате, како најављу, моћи ће да се прате у објавама на порталима и фејсбук страници групе Сјеничак. Такође је путем имејла на увид доступно и идејно ријешење.

Идеја је да овај објекат од 80 квадратних метара буде вишенамјенски. У њему ће бити стална изложба о дјелу и животу Саве Мркаља и биће мејсто у којем ће се организовали и други догађаји из културе као што су представе, пјесничке и књижевне вечери и други скупови до 100 посетилаца. Такође ће служити и као парохијски дом и за послужења после Богослужења, вјенчања, слава и крштења, као и за даће после сахрана. Пошто ово село нема адекватне друштвене просторије у њему би се одржавали састанци мјештана као и друге сличне активности.

Сава Мркаљ је рођен 1783. године у Сјеничаку у тадашњој Војној крајини, а умро је у Бечу 1833. године. Био је први реформатор српске ћирилице и језика, филозоф, ђакон, пјесник и полиглота. Ондашњу ћирилицу, која је имала 46 и више слова, свео је на 29, од којих је 25 у употреби у данашњој српској азбуци. У свом делу „Сало дебелога јера либо азбукопротрес“ објављеном у Пешти 1810. године тражио је примену фонетског писма базираног на народном језику и правилу „пиши како говориш“. Овим идејама утицао је на Вука Караџића који је у Писменици 1814. године употребио Мркаљеву азбуку. Мркаљ је био и пјесник и сматра се зачетником јамба у српској поезији. Неке од његових пјесама уврштене су у антологије српског пјесништва.

С. Данчуо