Покров Пресвете Богородице прослављен у Врепцу у Лици
Вјерни народ се окупио у Врепцу да прослави Храмовну славу 14. октобра Покров Пресвете Богородице. Црква у Врепцу је изграђена давне 1867, али је срушена у Другом свјетском рату. Тако да се Врепчани, Павловчани и Завођани окупљају на темељима некадашње цркве, гдје су поставили крст.
Иако их је у селу сада око педесетак, Врепчани расути по цијелом свијету радо обилазе свој крај, улажући и вријеме, средства и труд како би Вребац што више заживио.
Обнавља се Друштвени дом, стигла је јавна расвјета и водовод, уређују се гробља, обнавља се Друштво Српска народна читаоница и књижница у Врепцу.
Кажи да памте поруке и поуке њиховог проте Далибора Танасића који их је охрабривао и подржавао у настојањима да опстану на том подручју.
По завршетку литургије коју је служио парох Драган Михајловић и резања славског колача кум славе Душан Његомир парохији вребачкој поклонио је вриједну икону у дуборезу Св. великомученика Георгија, За кумство сљедеће славе јавило се Друштво Српска народна читаоница и књижница у Врепцу (СНЧК).
Литургији је присуствовао и дожупан Личко-сењске жупаније Милан Узелац за Елта тв каже да иако је Срба на том подручју мало држе до својих обичаја и традиције.
Да празновање буде још свечаније и веселије пробринуо се СКД Просвјета пододбор Удбина изводећи сплет пригодних пјесама.
Услиједило је свечано отворење завидног фундуса библиотеке прикупљене вриједним донацијама, а Мирјана Грубић Ћурин представила је рељеф великог добротвора Исе Богдановића Исике рад кипарице Соње Ћурин.
Представљен Вребачки календар за 2025.
Представљен је и Вребачки календар за 2025. годину који су као и прошле године припремили Жељко Наранчић и Никола Цетина, а који се темељи на слогану Вријеме, живот и људи“.
Како је Никола Цетина рекао у календару су приказани друштвени догађаји и појединци оцртавајући турбулентност времена, духовну снагу Врепчана и битне друштвене процесе кроз протекло вријеме.
– Кроз календар се добио живи приказ живота и борбе за опстанак на овим просторима. Календар завршава с поруком „Чувајте традицију, православне вриједности и национални идентитет“ и иконом Св. Саве родоначелником нашег народа, као поруку и подсјетник о вриједностима моралних начела на којима се темељи наша национална заједница.
Друштвени дом у Врепцу сада носи назив „Друштвени дом Исо Богдановић“
Одлуком Друштва СНЧК у Врепцу промијењено је име Друштвеног дома у Врепцу у „Друштвени дом Исо Богдановић“. Жељко Наранчић у свом говору овим поводом окупљенима је рекао да овим чином желе да укажу част Богдановићу који их је веома задужио, а неправедно је запостављен и заборављен.
Одлуком Владе Краљевине Србије велик број студената и других незавршених школараца упућен је у Француску и неке друге земље западне Европе да заврше започето школовање. Тако се Исо Богдановић обрео у Женеви гдје је завршио студије права. Послије Првог свјетског рата вратио се у Београд. Једно вријеме је радио код Светозара Прибичевића министра унутрашњих послова, као његов секретар и шеф кабинета. Пошто је положио адвокатски испит напустио је државну службу. Све до Другог свјетског рата бавио се адвокатуром и политиком. У више мандата био је посланик Радиклане странке и ЈРЗ (Југословенске радикалне заједнице) за котар Госпић и шире подручје Лике.
– Мада је живио доста далеко од родног Врепца, Ису је стално вукла жеља да оде у Лику, да посјети родни крај и да види своје мјештане. Захваљујући управо његовој заслузи у нашим селима је изграђено више важних и корисних објеката. У Врепцу су изграђени: Соколски и културно просвјетни дом, мост на Јадови, тзв. мост Поповић, штерна испод Градине у центру села, штерна у засеоку Јовићи и Богдановићи, као и адаптација и каптажа извора Чатрње и пећине Ракића. У Завођу је изграђена једна штерна и започета изградња Дома сличног оном у Врепцу. Истовремено, у Павловцу је подигнута основна школа и извршена каптажа извора Госпиновац. Исикином заслугом подизани су слични објекти и у другим селима госпићског котара у којима је он био посланик.
Овај Дом културе припада Српској народној читаоници и књижници припада. Српска народна читаоница и књижница основана је још 1927. за вријеме Краљевине Југославије. Обновили су је 2017. Жељко Наранчић, Никола Цетина, покојни Јоцо Бобић, Јово Ћурчић и други. Нешто млађи Богдан Крајновић, Никола Поповић, Жељко Граовац и Мишо Драгосавац преузели су руковођење 2020. године.
Новинарка Српског кола
Драгана Бокун
