Помен страдалим Билогорцима у Цркви Светог Марка
У организацији Завичајног удружења „Билогора“ у Цркви Светог Марка у Београду, данас 2. новембра, служен је помен за 82 страдала цивила и погинула борца поријеклом из источне Билогоре у у периоду од 1991. до 1997, те преко 100.000 православних Срба рођених и сахрањених на Билогори од 1552. до 2024.
Након помена постављен је вијенац на споменик у Ташмајданском парку.
Злочиначка акција хрватске паравојске под називом „Откос-10“ почела је 31. октобра 1991. нападом на Територијалну одбрану Грубишино Поље, а циљ је била ликвидација или протјеривање Срба са подручја источне Билогоре. У егзодус је из више од 30 села кренуло око 4.000 људи, а међу њима је било и око 250 припадника других националности. Послије повлачења Срба из источне Билогоре, услиједила су убиства преосталих становника, пљачка, паљења и минирања кућа, укључујући и села у којима раније није ни било отпора.
Помен је служио архимандрит Василије Костић, а саслуживао му је ђакон Немања Радовановић.
Архимандрит Костић обратио се присутнима и рекао да је лијепо и корисно што сваке године организују помен и на тај начин сјете страдалих.
– Требате да преносите на своју дјецу и потомке да се сјећају својих претходника, јер народ без прошлости нема ни будућности, и без коријења не можемо ни да растемо. Надам се да посјећујете и ваша гробља која су остала, јер то је јако важно. Ми православни хришћани поштујемо гробове, као и они стихови што кажу „гробови наши бориће се с вама. Гробови су светиње.
Отац Василије Костић поручио је да обилазе свој завичај, не заборављајте ко сте и одакле сте.
– И наравно, будите поносни на то што јесте, и што су били наши преци Срби православни и само због тога су и страдали. Убијали су их као јагањце, али говорио је наш патријарх Павле да је боље бити жртва, него џелат. Боље је трпити неправду, него је чинити другима. И не дао Бог да се то понови ниједном народу. Праштајте!
Помену је присуствовао и народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта који каже да су цивили погубљени клањем или ватреним оружјем након пребијања и мучења, а неколицина су спаљени послиjе извршеног злочина.
– Међу страдалим воjницима и цивилима осим Срба, било је и Хрвата, Мађара и осталих пориjеклом из мjешовитих бракова. Послиjе завршетка злочиначке акције ликвидирани су преостали Срби и услиједило је планско пљачкање, паљење и минирање српских кућа и православних цркава у Растовцу и Доњоj Рашеници које су саграђене крајем 17. и почетком 18. вијека.
За злочине у источној Билогори одговарао је само Вељко Марић кога је Вијеће за ратне злочине у Београду осудило на 12 година затвора због убиства једног српског цивила.
– Српско Тужилаштво је отворило истрагу против Марића за ликвидацију још двојице Срба и мучење једног српског цивила. Марић је у јуну 2015. године изручен Хрватској на издржавање казне гдје има статус хероја због суђења у Србији. Хрватска није наставила кривични поступак против Марића за убиство још двојице Срба већ га је пустила на условну слободу.
По евиденцији Ранка Раделића и његових сарадника од 1991. до 1995. Билогораца је убијено укупно 82. Од тога 54 цивила, 26 војника, а убијених у хрватским формацијама 2. Срба 73, 3 Хрвата, и рођених у тзв. Мјешовитом браку 6. Мушкараца 73, а жена 9. Нису сви Билогорци страдали у Билогори.
ПОГИНУЛИ У САСТАВУ СРПСКИХ ВОЈНИХ ФОРМАЦИЈА: Берак Миливој, Бижић Спасоје, Бојић Душан, Бојић Душко, Борота Божо (Бошко), Верић Веселко, Глежнић Душко, Зорић Жељко, Илић Јово, Клеут Драгољуб, Кокот Марио, Кучера Владимир, Лазић Зоран, Лалић Горан, Миљановић Здравко, Мркић Миле, Пендељ Ненад, Познић Живко, Радојчић Ненад, Радука Бранко, Савић Никола, Смиљанић Роберт, Фаркаш Жељко, Хорват Ђуро, Цвијановић Душан, Шукић Миленко.
УБИЈЕНИ И ПОГИНУЛИ ЦИВИЛИ: Васиљевић Мићо, Велагић Бранко, Вудраг Даница, Вуковић Зорка, Гашпаров Љиљана, Глежнић Стеван, Глумбић Лазо, Драгичевић Емил, Ибишај Мирослав, Јаворина Милан, Јоветић Недељко, Кочић Милка, Кравић Раде, Лазић Здравко, Љуштина Никола, Манојловић Свето, Мачак Ана, Мачак Драган, Мачак Стеван, Милић Војислав, Милошевић Спасоја, Мушчевић Живко, НН, НН, Орић Љубан, Орић Мара, Орозовић Илинка, Отковић Љуба, Пеулић Живко, Пеулић Д. Стеван, Познић Раде, Поповић Милан, Попржан Раде, Почуч Божо, Почуч Милорад, Радаковић слободан, Раделић Милан, Раделић Ђуро, Рашета Миле, Релић Тодор, Слијепчевић Петар, Содоловић Димитрије, Сокол Фрањо, Станић Дмитар, Стојић Марко, Стојић МилорадТврдоријека Стеван, Торбица Милорад, Тулум Саво, Царевић Миленко, Чакмак Мара, Чакмак Милан, Чакмак Ранко
СРБИ УБИЈЕНИ У САСТАВУ ХРВАТСКИХ ВОЈНИХ ФОРМАЦИЈА: Шкрбина Предраг, Митровић Горан.
Сматра се да је Шкрбина Ненад ликвидиран јер није хтио да убије своје колеге полицајце српске националности, док је Митровић под пријетњом смрти мобилисан у хрватску војску и убијен рафалом од стране Хрвата Ђакића, 1992, у крчми у Питомачи.
Текст и фото: Драгана Бокун
