Помен у Вуковару невино страдалим жртвама Олује

Парастос невино страдалим жртвама Олује одржан је у суботу 3. августа у Саборном храму Светог Оца Николаја у Вуковару, док је у Српском дому прочитана традиционална Изјава сећања.

У Саборном храму Светог Оца Николаја у Вуковару у суботу 3. августа служен је парастос невино страдалим жртвама војне акције Олуја. Парастос је, уз саслужење свештенства, служио епископ осечкопољски и барањски Херувим, а у присуству политичких представника српског народа у Републици Хрватској и бројних грађана. Ово комеморативно окупљање организовано је од стране Српског народног већа, Већа српске националне мањине Вуковарско-сремске жупаније и Заједничког већа општина Вуковар. Након парастоса, у Српском дому прочитана је Изјава сећања Српског народног већа, традиционално обраћање јавности као спомен на све убијене и прогнане током рата, коју овим путем преносимо у целости.

17. Изјава сећања Српског народног већа
Српско народно вијеће и ове године изражава суосјећање са свим цивилним жртвама рата те са свима онима којима је 1991. године докинут мирнодопски живот који су до тада познавали. Суосјећамо с онима који су већ прве године рата прогнани из својих домова, као и с онима који су током рата преживјели злостављања, изгубили своје ближње и кров над главом те, коначно, са свима који су прољећа и љета 1995. године напустили своје домове и завичаје, немали дио њих заувијек. Овом изјавом суосјећамо и са свима онима који нису дочекали правду, било као најближи сродници жртава било као жртве ратних злочина.

Изостанак правде за породице жртава ратних злочина, посебно током војних операција, само је један од индикатора како ово друштво све мање налази моралне снаге за одржавање јавне свијести о тешким страдањима која су доживјели хрватски суграђани српске националности на ратним подручјима или који су тада у великим градовима из дана у дан подносили отворено насиље и злокобне притиске, а често и губитке имовине и живота. Готово потпуни застој у суђењима за ратне злочине почињене против Срба у градовима, током и након војних акција хрватских војске и полиције, јача увјерење починитеља тих злочина да су изнад закона, а слаби друштвени осјећај одговорности због њихова почињења.

И овогодишња изјава сјећања један је од наших начина изражавања посвећеног антиратног и антинационалистичког усмјерења Националне координације Срба у Хрватској. Њоме указујемо на немјерљиву штетност доктрине инструментализирања жртава и слављења рата и ратних околности која слаби културу мира и културу дијалога. Таква доктрина не трпи разговор о цивилном искуству, неовисно о националној или вјерској припадности из које то искуство полази. Она не трпи ни мировне активности ни индивидуалне одлуке одбијања ратовања, као ни било какву људску потребу преиспитивања употребе прекомјерне силе током и након ратних активности. Зато заговарамо што је могуће висе простора за културу мира и помирења те културу дијалога и толеранције.

Насупрот доминантној доктрини националистичке злоупотребе људских губитака и прослављања рата, као припадници једне од најрањивијих скупина у нашем друштву, Изјавом сјећања указујемо на то да та су рањивост и стигматизација само очитије и болније. Рањивост је очита већ с првим погледом на средине опустошене војним акцијама, које је напустило аутохтоно становништво, односно људи који не само да су својим рођењем наслиједили знање о своме завичају већ и приврженост и љубав према њему. Одласком тих људи нестало је и знање, али и љубав за различите далматинске, личке, банијске и кордунске пређеле, неријетко веома захтјевне, па и грубе за живот. Такав етос данас чува све мањи број трпељивих и неочекивано виталних људи. С таквим људима, нашим сународњацима и пријатељима, поштоватељима жртава рата, из године у годину комеморирамо губитке на различитим мјестима страдања.

Ове године централну комеморацију за жртве ВРО-а Олуја одржавамо у селу Стрмица крај Книна. У то је село, након гранатирања крајем јула и одласка већине становника, према свједочењима оних који су остали, Хрватска војска ушла недуго након почетка ВРО-а Олуја. Уз убојства и злостављања цивила, забиљежена су паљења и пљачке, али, нажалост, и у наредним годинама 1996. и 1997. насиље против оних које нису отјерала ни најтежа искуства. Према доступним подацима, у Стрмици је августа 1995. убијено десет цивила од којих се један још увијек води као нестала особа. Формална квалификација ратног злочина је изостала, па су самим тим изостали истражне радње и судски процеси којима би се преузела институционална одговорност за почињена злођела.

Истражити околности злочина, судити починитељима, заштитити свједоке и чланове обитељи, образовати друштво о страхотама рата, градити увјете раста и развоја у миру, отклањати посљедице ратних разарања, чувати околиш од ратних и свих других загађења, вољети земљу и старати се о држави нису лаке задаће и пут њихова остварења никако није једноставан, али свако друго усмјерење и сваки други пут не воде према миру и сурадњи већ у стање перманентног рата којим се прикрива или оправдава низ друштвених неправди, како над мањинама тако и над припадницима већинског народа. Стога, Изјавом сјећања инзистирамо на јачању културе мира, на подршци заједницама сјећања, на обнови мјеста уништених ратом, на свакој иницијативи која тежи суочавању с преосталим дужностима у односу на породице жртава и, коначно, на одговорном и институционалном преузимању тих дужности.

Милорад Пуповац, председник СНВ-а

Преузето са: СРБИ.хр

Пише: Маја Милановић

ФОТО:Епархија осечкопољска и барањска