Предсједник општине Беране Драгослав Шћекић примио Миодрага Линту

БЕРАНЕ ЈЕ ИЗАЗОВНА ДЕСТИНАЦИЈА ЗА ИНВЕСТИТОРЕ


Предсједник општине Беране Драгослав Шћекић, са сарадницима, разговарао је у 6. маја свом кабинету са Миодрагом Линтом, предсједником Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије о актуелној ситуацији у овој општини. У току сусрета који је трајао готово два часа, дотакли су се низ тема од којих је привредна активност и њено оснаживање било на првом мјесту. Линта је пред крај састанка изнио своје мишљење о томе на који начин би се могло инвестирати у беранску привреду. По непосредном  повратку у Београд обавитиће разговоре са државним институцијама Србије, како би их упознао са могућностима и потенцијалима са којима општина Беране располаже. По завршетку разговора, у пратњи предсједника општине, Линта је обишао и градилиште Храма Светог Симеона Мироточивог чији су спољни радови при крају.

Миодраг Линта, који је посјетио општину Беране на позив епископа будимљанско – никшићког Јоаникија, а поводом обиљежавања храмовне славе Манастира Ђурђеви ступови, састао се и са Драгославом Шћекићем, предсједником општине. Том приликом предсједник Шћекић упознао је свог госта са радом локалне управе, постигнутим резултатима и проблемима са којима се суочава Општина.

 

БЕРАНЕ КАРАУЛА СРПСТВА


Општина Беране тренутно на 500 квадратних километара има око 29 хиљада становника, од којих већину чине Срби. Налази се на сјевероистоку Црне Горе (Горње Полимље), окружена великим бројем планина Бјеласица, Мокра, Цмиљевица, Мургаш, Турјак, а занимљиво је истаћи да има седам ријека (Лим, Бистрица, Шеваринска, Шекуларска, Љешница, Калударска, Сушица) и пет језера (Пешића језеро, Велико и Мало Урсуловачко језеро,  Велико и Мало Шишко језеро). Од Подгорице је удаљена 143, а од Београда 415 километара.

Општина Беране је једина, поред Плужина, гдје не влада Демократска партија социјалиста и то од 2014. године. На посљедњим изборима одржаним 2018. године, општинску власт чини по седам одборника Социјалистичке народне партије (СНП) и Демократског фронта, као и четири одборника демократа. Укупно 18 одборника, од 35, колико их броји Скупштина општине.

 

„ За Беране се може рећи и то ми са поносом истичемо, да је оно тачка спајања двије братске државе, Србије и Црне Горе, рекао је, на почетку разговора, Драгослав Шћекић наглашавајући да, нажалост, велики број људи који одлази из Берана, због незапослености иде управо ка Београду, односно Србији. Управо је незапосленост највећи проблем, а произашла је углавном због лоше приватизације коју је актуелни режим у Црној Гори спроводио, не само овдје, него у цијелој држави“, рекао је Шћекић, додајући да Беране посједује рудна и шумска богатства, пољопривредно земљиште и све услове за развој туризма.

 

БОГАТСТВО ПРИРОДНИХ РЕСУРСА


Доминантну структуру енергетског потенцијала чине мрки угаљ и хидроенергија Лима и његових притока. Од ресурса из групе неметала значајне су резерве моћних наслага висококвалитетне глине погодне за производњу украсних керамичких плочица, цријепа и цигле,  затим квалитетног кречњака, лапорца,  шљунка и пијеска. Према катастарским подацима општина Беране, од укупно расположиве површине земљишта, 65.518 ха, на обрадиво земљиште отпада 22%, осталог земљишта има 41%, док шуме покривају простор од 37%.

„ Општина Беране је некада свој дрвни потенцијал користила тако што је прерађивала дрво у тадашњој РО ШИП „Полимље“, која је имала четири посебне организације, пилану, прераду шпер плоча, промет и шумарство. Након више трансформација  2005. године, фирма „Boj-commerce“ – Андријевица је, након куповине, основала једночлано друштво са ограниченом одговорношћу, Шумско индустријски комбинат „Полимље“ – Беране, те и сада послује под тим називом не мијењајући дјелатност којом су се бавила ранија предузећа. Поједине своје прозводе ова фирма пласира и на тржиште Њемачке“, каже предсједник Шћекић, наводећи да је дрвни потенцијал велики и недовољно искоришћен.

Шћекић сматра да би се само са запошљавањем 300 радника у неки нови погон, слика града могла промијенити у позитивном смислу. Такође, један од неисцрпних реурса, по његовом мишљењу, је и развој туризма, прије свега сеоског, кроз кога би се упоредно могли развијати и сточарство и ратарство.

„Планине, ријеке, кањони, планинска језера, разноврсна флора и фауна, пружају широке могућности  и представљају велику туристичку вриједност. Културно-историјско насљеђе попут Манастира Ђурђеви ступови, Ћелије у Калудри,  Шудикова и Вакуфска кућа,  сваки на свој начин очарава посјетиоце и открива духовна богатства. Захваљујући богатству природних ресурса, културно-историјском насљеђу и традиционалном гостопримству, Беране је изазовна дестинација, првенствено за туристе који воле природу и авантуру“, наглашава први човјек општине Беране.

 

СОЦИЈАЛНА ОДГОВОРНОСТ


„У  Беранама се налази једна предшколска установа, Дјечији вртић „Радмила Недић“ и седам основних школа. На  градском подручју раде основне школе „Вук Караџић”, „Вукашин Радуновић“, и „Радомир Митровић“ са више подручних одјељења у приградским насељима. Поред  Гимназије, постоје  и Средња медицинска школа „Др Бранко Зоговић” , Средња стручна школа „Вукадин Вукадиновић” и Средња стручна школа. Од  1950. у Беранама ради и  Школа за основно музичко образовање. Високошколски студијски програми се изводи  на Медицинском факултету –Висока медицинска школа“, износи нам слику образовања у својој општини Шћекић истичући да су нарочито поносни на Гимназију у Беранама која је почела са радом 8. новембра 1913. године и представља једно од најсвјетлијих поглавља историје и традиције овог краја.

Предсједник додаје да општинско руководство води рачуна и о социјалној одговорности. Ове године подјељени су уџбеници из средстава буџета за 1.800 ченика, такође се спроводи  и програм помоћи за мајке са више дјеце, а здравствена заштита преко Дома здравља и Опште болница Беране.

Културне и информативне дјелатности такође нису запостављене. Центар за културу формиран 1960. године представља мјесто свих културно – забавних дјелатности у граду. У склопу Центра за културу ради и Градска библиотека која располаже са више од 40 000 јединица библиотечке грађе. Ваља истаћи и Полимски музеј у Беранама  основан 15. фебруара 1955. године, као регионални музеј комплексног типа за територију Горњег Полимља. У згради Музеја постоји и Галерија „Шудикова“ која располаже са око 3 000 експоната. Кућа војводе Гавра Вуковића изграђена је између 1890. и 1900. године. Данас је спомен дом у којем се приређују изложбе слика, организују округли столови и одржава Љетња дипломатска школа „Гавро Вуковић“. Једини локални јавни емитер је  Радио Беране  који емитује програм и путем интернета, 24 часа дневно, а предсједник нам рече да је у плану да ускоро крене са радом и телевизија. У Беранама дјелује већи број културно-умјетничких друштва и музичких група: КУД „Лим“, КУД „Коло“, музичка група „Дуга“, Црквени хор „Св. мати Анастасија“, хор изворне музике „Ђурђеви ступови“.

Ради се много и на развоју спортске инфраструктуре, изграђен је стадион са једном трибином која задовољава највише услове за одигравање утакмица, а ускоро би требало да се гради још једна. Фудбалски клуб има све селекције у омладинској школи и оне постижу добар успјех, за разлику од првог тима, каже предсједник Шћекић, наводећи да се и ту ради на оздрављењу овог колектива и то што прије.

Тренутно у Беранама егзистира преко 40 спортских колектива који се такмиче у различитим лигашким ранговима у Црној Гори. Ту су бројне школе фубала, рукометни, кошаркашки, боксерски, шаховски  и стонотениски клубови са завидном традицијом и резултатима. Такође су заступљени и атлетика, одбојка и борилачке вјештине.

Након што је подробно изложио све оно са чиме Беране тренутно располаже, Миодраг Линта је пожелио предсједнику и општинском руководству да наставе са започетим активностима имајући разумјевања за потешкоће са којима се сусрећу. Рекао је да ће о овом разговору обавјестити највише руководство Србије, да не може да обећа ништа, јер Одбор којим руководи не располаже средствима, већ извршна власт за коју се нада да ће имати разумијевање и наћи начин како да помогну српској браћи у Црној Гори.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

 

ВЛАДА СРБИЈЕ ПОМОГЛА ИЗГРАДЊУ ХРАМА


По завршетку састанка, Миодраг Линта и Драгослав Шћекић са сарадницима, обишли су Храм Светог Симеона Мироточивог. О томе докле се стигло са иградњом присутне је упознао Милан Цатић, архитекта из Пећи који тренутно живи у Беранама.

„Храм је у облику грчког слободног крста. Изнад централног дијела, на висини од 21 метра, налази се купола, а на источној страни олтарски простор који се састоји од травеја и олтарске апсиде, завршене куполом и с двије бочне апсиде. Са сјеверне и јужне стране су бочне конхе, а са запада посебно наглашени улазни портал и звоници, висине 13 метара. При улазу, сјеверно и јужно, биће урађени параклиси (црквице) посвећени Светом Стефану Првовенчаном и Светом Сави, синовима Светог Симеона. Укупна површина са галеријом требало би да буде око 600 метара квадратних“, прича Цатић.

Радови на изградњи Саборног храма Светог Симеона Мироточивог у центру Берана су у току, а архитекта Цатић каже да је тешко рећи до када ће трајати. Треба истаћи да је као помоћ за изградњу овог храма, највеће цркве у Епархији будимљанско-никшићкој, Влада Србије издвојила 62,2 милиона динара, што је нешто више од пола милиона евра. Док се храм не изгради служба се, према ријечима Цатића, одвија у малој дрвеној цркви поред, а његовим завршетком биће расклопљена и пребачена у једно село у беранској општини.

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Нема коментара

Напишите коментар