Прегалаштво Сокола

Српски народ суочио се у данашњици са питањем којим путем у будућност. Од 1945 године комунисти су величали оружану борбу а представљали ситан али упоран рад за опортунизам. Од књиге „Младе Босне“ Веселина Маслеше изашлог 1945 године па до данас снимљени су филмови и издате књиге о „Младој Босни“, а ништа о осталим организацијама прегалаца које су деловале у исто време на територији Аустро-Угарске Монархије. За комунисте оне нису ни постојале. По Маслеши младобосанци су били изоловани од борбених народних маса. Српска буржоазија је била опортунистичка и „кметодери“. Замерао је младобосанцима што су сматрали да су Босна и Херцеговина српске земље а истовремено били за југословенство. За Маслешу је југословенство младобосанаца доказ њихове изолованости од маса.

Тада је а понегде и данас југословенство било масовно раширено у Далмацији. Што се тиче српства Босне и Херцеговине тада је лист Срба католика „Дубровник“ сматрао да су Срби могу бити Срби без обзира да ли су православни, католици или муслимани. У Титовој Југославији снимљени су филмови „Сарајевски атентат“ из 1968 године и „Атентат у Сарајеву“ из 1975 године. Док је филм из 1968 године био југословенски филм у коме се повезује борба партизана у Другом светском рату и борба младобосанаца, филм из 1975 године био је копродукција више земаља укључујући тадашњу Титову Југославију.

Последњи снимљени филм био је „Бранио сам Младу Босну“ из 2014 године. На РТС се приказивала суботом и недељом серија „Нобеловац“ о животу Иве Андрића, која је такође делом везана за период „Младе Босне“. Насупрот тих филмова и серија Иво Андрић спомиње у свом роману „На Дрини ћуприја“ соколе у периоду пред почетак Првог светског рата. Сем тих филмова снимљен је филм и серија „Свети Георгије убија аждаху“ 2009 године који приказује тајни прелаз Гаврила Принципа из Србије у Босну на путу за Сарајево. У том филму се истичу жртве које је српски народ поднео због атентата у Сарајеву. Насупрот томе ништа није приказано о удружењима као што је била „Просвјета“ у Сарајеву, Српски соко, Побратими, Добротворне задруге Српкиња, … . Иако су током СФРЈ историчари признали значај Сокола у борби за ослобођење и уједињење, ти ставови су објављени у стручним публикацијама које нису интересовали шире слојеве становништва нити су их они читали. Читали су углавном Политику и Политикин Забавник. Оснивач Соколства Мирослав Тирш је истицао „Шта цео народ не зна нико не зна.“ Али зато шири слојеви прате филмове и серије на РТС и другим каналима. У „Политици“ је до недавно излазио фејтон „Нараштај Младе Босне – од гимназије до историје“. У „Политици“ од 3 септембра 2024. четврти број фејтона изашао је под насловом „Опојни стихови и Скерлићеве речи“. У том чланку истакнуто је да су се ђаци из БиХ у Београду дружили искључиво између себе, а ретко ко од њих је имао икакав контакт са вршњацима рођеним у Београду или Србији. Један од њихових идола био Јован Скерлић. Једном су се окупили у Другој мушкој гимназији да слушају гуслара Петра Перуновића „Перуна“. У фејтону је поменуто да на том гусларском скупу, ђака из Србије није било. Ђаци из Прека (Војводине, Босне, Хрватске,.. ) окупљали су се у „Златној моруни“ на Зеленом Венцу где су залазиле и комите.

Насупрот њиховој изолованости у Аустро-Угарској Монархији а посебно у Босни и Херцеговини су деловале организације прегалаца. Они су под утицајем Чеха а посебно Томаша Масарика спроводили ситан али упоран рад, без буке и галаме. Сматрали су да тиха вода брег рони. Друштво „Просвета“ из Сарајева је помагало оснивање соколских организација у градовима. Соколи су помоћу трезвењака из редова Побратима успели да из градова дођу у села и да спроведу припрему добровољаца за ослобођење и уједињење.
Друга српска друштва на територији Аустро-Угарске Монархије деловала су у циљу стварања српских трговаца и занатлија као носилаца привредног јачања српског друштва под Аустро-Угарском. Српско привредно друштво „Привредник“ из Загреба окупљало је бистру српску децу са села и као своје питомце слало их у градове на занате и у трговину. Добротворне задруге Српкиња старале су се да ожене такве питомце. Српски соколи помагали су у смештају питомаца. У Далмацији је деловала Српска Зора, … .

Српска Зора и Привредник радили су на оснивању српских пољопривредних задруга. Залагањем свих тих удружења српски народ је био спреман када је дошло до борбе за ослобођење и уједињење. Као пример може се навести гуслар Петар Перуновић. Он је учествовао на првом слету здружених побратима и сокола у Босанској Градишци на Видовдан 1911. За време Првог светског рата обилазио је српске исељенике у Северној Америци и позивао их да као добровољци крену на Солунски фронт.

Све то се нигде не приказује него се стално снимају филмови и серије о Младој Босни. Приказује се серија „Бранио сам Младу Босну“ настала од истоименог филма. Покушавају се представити као пример који треба да следи данашња српска омладина. Они су се разликовали од тадашњих националних прегалаца јер су били под утицајем литературе руских и осталих револуционара Пропаганда Титове Југославије следила је речи песме нек се чује нек се зна кад је млада партизанка бомбе бацала. Ситан али упоран рад за њих је био опортунизам. Насупрот њима национални прегаоци су радили на припреми српског народа за ослобођење и уједињење. Почасни старешина Српских сокола у Америци Михајло Пупин је истакао : „Под крилима Српског Сокола ми очекујемо сједињење Српског Народа“.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Извор: Банија Онлине