АКТУЕЛНО:

Преко 500 Славонаца окупуло се на 36. Славонској вечери у Смедереву

У организацији Удружења за његовање обичаја и културних традиција Славонаца у Смедереву  15. фебруара одржано је 36. Славонско вече. У ресторану „Hollywood“ окупило се око 500 Славонаца и пријатеља Славоније гдје је дружење уз музику и  евоцирање успомена на родни крај трајало до касно у ноћ.

Вече је отворено пјесмом „Славонијо моја преголема туго“, а затим је присутне поздравио предсједник Организационог одбора Славонске вечери Симеон Јовановић.

„Славонско вече је посебно, не само зато што је најстарије, што смо заједно већ четири деценије, не раучунајући изнуђену паузу деведетих због прогона и страдања нашег народа. Наша посебност је што смо овдје нашли себе, своја боравишта, гдје смо добро прихваћени, али никада не заборављајући своје родно огњиште. Ми имамо двије мајке, једну биолошку која нас је родила и мајку Србију која  нас је прихватила  и зато јој неизмјерно хвала“, рекао је Јовановић и позвао земљаке  да дружење наставе весело, како им и приличи.

„Славонци су весели прије свега, и највише им одговара овакав вид дружења уз музику и игру. Нама су долазили људи из Аустралије, Њемачке, Швајцарске… само због дружења Славонаца у Смедереву. Ми имамо одличну сарадњу са другим удружењима Славонаца широм Србије, Београда, Суботице итд. Генерације су долазиле и насељавале ове крајеве, још од  41. године, затим један дио је дошао седамдесетих, а највише нас је дошло деведесетих због прогона са својих огњишта. Раније се долазило из економских разлога. Смедерево је  због Железаре било привлачно за посао, ту се доста наших људи запошљавало“, испричао је Симеон који је родом из Миљановца код Дарувара, а живи у Пожаревцу од 1970.године и на челу је Организационог одбора непуних 25 година.

У име града домаћина Смедерева, Славонце је поздравио члан Вијећа Саша Бранежац, а овом приликом представљен је и роман  „Бљесак“  аутора Жељка Мандића, који је књигу издао крајем прошле године у Бања Луци, поводом обиљежавања дана РС Крајине (19. децембра 1991. године).

Аутор је истакао да роман говори о сјећању на ратно страдање обичних људи. У свом обраћању Мандић је Славонце подсјетио на прве ратне године у Западној Славонији  одакле је био ратни извјештач, док читаву причу о посљедњој деценији двадесетог вијека на овом простору доносе свједочанства записана на страницама романа „Бљесак“.

На вријеме доласка у Смедеревски крај и напуштање родног краја подсјетио се и Младен Бранежац  који је родом из Дубоке, Славонска Пожега.

„Много житеља  Западне Славоније се опредијелило за Смедерево послије Бљеска, град који је некад био престоница Србије и опјеван је кроз историју. Смедеревци су прихватили наше људе срдачно, Железара је запошљавала наше људе и  нико није остао без хљеба. Дочекали су нас комшије, пријатељи и родбина која је већ населила ове крајеве 40- их и 70- их година“, додао је Младен који је доласком у Смедерево приватно основао мало трговачко предузеће, док му је супруга добила посао у текстилној школи.

„Данас смо пензионери, идемо често у Славонију гдје у родном селу имам викендицу коју сам обновио послије рата. Тамо је некада живјело око 350 људи, а данас само 30, међутим радо одлазимо свакако и проводимо по три мјесеца у родној Дубокој“, закључио је Бранежац.

Скупу је присуствовао предсједник Одбора за дијаспору и Србе  у региону у Скупштини Србије Миодраг Линта, који је у свом обраћању прво  позвао присутне да минутом ћутања одају почаст свим Славонцима и уопште свим Србима, који су страдали на простору бивше Југославије деведесетих година прошлог  вијека само зато што су били Срби.

„Славонци и други крајишки Срби доживјели су бројна страдања у прошлости, геноцид у Другом свјетском рату, доживјели су брутално етничко чишћење, злочине, отимање и пљачкање њихове имовине деведесетих година, али у свему том злу десило се нешто величанствено, створена је наша драга Република Српска. Иако је наш народ доживио катастрофу,  није клонуло духом, наставио је да се бори у новом завичају, да скући себе и своје породице, али  у тој борби није  заборавио своје коријене, традицију и обичаје и то и даље преноси на своју дјецу и унучад“, нагласио је Линта.

Велики допринос успјеху и ове Славонске вечери  дали су пријатељи Удружења, спонзори, без којих се не би организовала богата лутрија. Међу њима су фирме “Стаклоформ” Салаковац, „Мутата ауто“ Београд , „Хана продукт“, „Naai“  спортска опрема Београд, ракија „Браћа Радојчић“ из Лештана, “Лазаро” Пожаревац и бројни други.

Вече је зачинио и обавезан дио програма Славонске вечери, тзв. „Плес срца“,такмичење парова у плесу. Плесни пар из Беле Цркве који је први напустио подијум освојио је симболичну награду метлу и оклагију, а пар из Смедерева који је последњи напустио подијум за плес, освојио је награду у виду два ручна сата, спонзор фирма“Стаклоформ“ из Салаковца.

За добру атмосферу на Славонској вечери били су задужени „Звуци завичаја“, а осим  традиционалне пјесме, Бећарца, Логовца, Заврзламе и Тарабана,  чули су се и звуци народне музике у извођењу „Нон стоп“ бенда.

 

новинар „Српског кола“

Весна Пешић

Нема коментара

Напишите коментар