Преминуо најстарији Далматинац – Врличанин у прилепском крају
У Прилепу (Република Северна Македонија) 15 јула 2022. упокојио се најстарији потомак међуратних далматинских колониста Драган Мељанац – Крстески. Рођен је 1931. у Александрову (Славеју), од оца Филипа Мељанца – Пилиџа пореклом из Отишића и мајке Македонке – Јованке Мојаноски из Кривогаштана. За време окупације бугарска власт је Филипу Мељанцу променила презиме у Крстев Ефтимов (по деди Крсти и оцу Јевти). После ослобођења од фашизма, у ери наглашеног „братства и јединства“ наших народа и народности, македонски титоисти су му променили презиме у Крстески – по деди Крсти. Драган је треће од седморо деце Филипа и Јованке, с тим што треба истаћи податак, да је троје старије деце рођено на првобитној локацији колоније, а четворо је дошло на свет у прегруписаном Александрову, поред пута Прилеп – Крушево.
Од малена је стекао радне навике којих се придржавао до краја животног пута, па је примера ради у својој 90-ој години (када је видео само на једно око) орао њиву са трактором који је сам одржавао преко 40 година. Краћи – принудни одмор од радних задужења Драган је имао током одслужења војног рока када се разболео, а за његово излечење заслужан је лекар Јакобс/Јурај Заниновић. Према изјавама више далматинских потомака, у Прилепу се још није појавио такав лекар као што је био Далматинац Заниновић (обављао посао лекара у међуратном, ратном и послератном периоду).
За разлику од момака из породица Деспинић и Стојсављевић који су се оженили девојкама из Отишића (једна из рода Петровића, две из Суботића и једна из Драгића – Шевића), Драган је 1953. – уз посредовање стрица Николе и стрине Ружице – за животног сапутника изабрао Славку Арамбашић из Сутјеске код Зрењанина. Славка је рођена 1929. у Александрову, али је њену и све друге далматинске продице (осим Пилиџове фамилије) у јесен 1941. протерао бугарски окупатор, уз здушну подршку домаћих сарадника.
Педесетих година XX века комплетна Пилиџова породица се пресељава из Славеја у Прилеп код железничке станице. На новом огњишту супружници Драган и Славка су проширили породицу са кћеркама Вером и Љиљом, као и сином Слободаном.
Драган је припадао генерацији која је кроз школски програм упијала српске, епске песме о Марку Краљевићу, војводи Момчилу, Јанковић Стојану, тако да је и под старе дане, са сензибилитетом, знао да рецитује одломке песама о легендарним јунацима. Препознатљив је био и по лули са дуваном од које се није одвајао преко 60 година.
Завршну животну деоницу улепшали су му унуци: Горан, Златко, Зоран, Маринко и Филип (понео прадедино име), као и праунуци: Јулија, Матеја, Марко, Максим, Андреј и Лана.
Иако су живели у Пелагонији, остацима далматинских насељеника у срцу је увек била присутна Далмација. Тако су и чланови породице Мељанац – Крстески на специфичан начин исказали везаност за далматински крш. Прво је Филип, на надгробни мермерни споменик, поред личних података, уклесао и завичајну одредницу – Далматинец, а његовим стопама наставили су синови Борис и Драган.
Почивај у миру Божјем. Вјечнаја памјат.
Милош Мељанац
Преузето са: врличкакрајина.орг.рс
