Преминуо Ратко Младић: Збогом, генерале
Бивши генерал Војске Републике Српске Ратко Младић преминуо је у 84. години живота, у болници у Хагу, изјавила је Срни државни секретар у Министарству за људска и мањинска права Србије Лидија Павићевић.
Она је рекла да је ту информацију добила од генераловог сина Дарка Младића.
Младићев син, Дарко, потврдио је вест о смрти свог оца за РИА Новости.
„Нажалост, то је истина, он је преминуо“, рекао је Дарко Младић агенцији РИА Новости.
Свештеник Борис Топић из Хага, каже да је данас у 11.30 часова био код генерала Младића, преноси РТРС.
„Исповедио се, причестио и након тога се одмах упокојио са крстом у руци који сам му ту ставио“, рекао је свештеник Борис Топић.
Генерал Младић се од 2024. године налазио у притворској болници у Хагу, где је последњих годину и по дана био везан за кревет, а Механизам за кривичне судове у Хагу се оглушио на захтеве да из хуманих разлога буде пуштен на лечење у Србију.
Српски генерал је претрпео је више можданих удара, а последњи је доживео 10. априла.
Породица Ратка Младића годинама је упозоравала да је он неадекватно лечен у затвору у Хагу, а да у неким ситуацијама није ни лечен, те се његово здравствено стање погоршавало из године у годину. Ни последњи захтев да буде пуштен у Србију за лечење није прихваћен, иако је наша земља дала све гаранције.
Више пута је због тога био хоспитализован и подвргаван различитим медицинским и терапијским захватима, укључујући и оперативне интервенције на срцу и нози.
Породица генерала Младића поново је у понедељак, 24. августа, поднела захтев за његово пуштање из хашке притворске болнице на лечење у Србији због веома тешког здравственог стања, а након извештаја српског лекара који је прошле седмице утврдио пропусте на нивоу несавесног лечења.
На основу извештаја српског доктора породица је поднела нови захтев, а председник Хашког механизма судија Гати Сантана је наредила да се тамошњи притворски и независни лекари изјасне о извештају српског доктора у року од 24 часа.
Младић је рођен 12. марта 1943. године у селу Божиновићи, у општини Калиновик, у Краљевини Југославији (данас Република Српска). Он је 1995. године, пред Хашким трибуналом оптужен за ратне злочине тзв. геноцид у Сребреници, а на доживотни затвор је осуђен 8. јуна 2021. године.
Био је генерал командант Војске Републике Српске од 1992. до 1996. године. Априла 1992. године је ванредно је унапређен у чин генерал-потпуковника, а убрзо је постављен за начелника штаба и уједно заменика команданта у команди Друге војне области ЈНА у Сарајеву.
На ту дужност ступио је 10. маја 1992. године. Генерал Младић је, 12. маја 1992. године, одлуком Народне скупштине Српске Републике у Бањалуци, а на предлог Радована Караџића, постављен за команданта Главног штаба Војске Републике Српске и на том положају је остао до 1996. године. Редовно је унапређен у чин генерал-пуковника 24. јуна 1994.
Војну академију завршио је у Београду, а службовао је у Македонији и Приштини. Команду у Книну преузима 1991, годину касније у Сарајеву.
Био је и командант Војске Републике Српске од 1992. до 1996. године.Младић је 1995. године, пред Хашким трибуналом, оптужен за ратне злочине, који укључују геноцид, саучесништво у геноциду, злочин против човечности и кршење обичаја ратовања. Новембра 1996. године, указом тадашње председнице Републике Српске Биљане Плавшић, смењен је са места команданта Главног штаба ВРС и није именован за начелника Генералштаба, под притиском међународне заједнице и Хашког трибунала.
Званично, његова војна каријера у ВРС завршава се половином 1997. године, док незванично официр ВРС остаје све до пензионисања, 7. марта 2002. када указом председника Републике Српске „престаје професионална војна служба генерал-пуковника Младића.“ Међутим, генерал Младић је имао статус активног војног лица и у СРЈ, све док указом председника СРЈ Војислава Коштунице није пензионисан 28. фебруара 2001. године.
Пензију је примао до новембра 2005. године када му је, под притиском западних земаља и све учесталијих захтева Хашког трибунала за изручењем, она укинута. Сва непокретна имовина замрзнута му је ступањем на снагу Закона о замрзавању имовине хашким бегунцима, усвојеног у парламенту Србије и Црне Горе, 7. априла 2006. године.
Од краја 1996. године Младић је у бекству. Било је више покушаја хапшења, али сви су завршени безуспешно. Виђан је наводно на Романији, у Хан Пијеску, Београду … Као могућа скровишта помињале су се разне касарне и војни објекти. У међувремену, многе локације су идентификоване као потенцијална скровишта, а званично траг генерала Младића се губи крајем 2005. Готово сви светски и домаћи медији су 21. фебруара 2006. објавили вест да је Младић лоциран и ухапшен, па чак и пребачен у Хаг. Канцеларија Владе Србије за сарадњу са медијима саопштила је да та информација није тачна. Током 2006. године, организованом полицијском рацијом разбијена је дугогодишња Младићева мрежа јатака, а један број људи завршио у затвору.
Ухапшен је 26. маја 2011. године у селу Лазарево код Зрењанина, у кући рођака.
„Свака част, нашли сте оног кога сте тражили“, рекао је Ратко Младић полицајцима у тренутку хапшења.
„У име РС обавештавам вас да је данас током јутарњих сати ухапшен Ратко Младић, у акцији коју су извеле координисано БИА и служба за откривање ратних злочина“, изјавио је Борис Тадић, тадашњи председник Србије.
Тадашњи министар полиције Ивица Дачић рекао је тада да је хапшење обављено без помоћи страних служби безбедности. Навео је да је хапшење хашког бегунца Ратка Младића резултат стратегије коју је усвојио Акциони тим, у оквиру које су прикупљане све обавештајне информације на једном месту.
„Желео бих да Ратко Младић докаже у Хашком трибуналу да није крив за оптужбе, а све остало је обавеза државе да испуни своје међународне обавезе“, рекао је тада Дачић.
Тадашњи председник Националног савета за сарадњу с Хашким трибуналом Расим Љајић негирао је тврдње да је власт у Србији знала где се крије и потврдио да су Младића ухапсили припадници БИА и да ту није било припадника страних служби.
Награду од 10 милиона евра није добио нико, јер су Младића откриле државне службе.
Уочи одласка у притвор у Србији имао је четири жеље – јагоде, телевизор, неку Толстојеву књигу и да посети ћеркин гроб.
Пет дана после хапшења у Зрењанину појавио се у судници Трибунала у Хагу.Кратко је салутирао, одбио да саслуша оптужницу, а потом је замолио да због здравственог стања судско веће буде стрпљиво с њим.
„Ја сам генерал Ратко Младић. Ја сам се родио на чисти понедељак 1943. године“, истакао је.
Првостепена пресуда донета је у новембру 2017. а Младић је удаљен из суднице због коментарисања поступка.
„Судско веће осуђује Ратка Младића на доживотну казну затвора“, прочитао је судија Алфонс Ори.
Пресуда је изречена после дуже паузе током које је Младићу позлило.
„Све је ово чиста лаж“, изјавио је тада Младић.
