АКТУЕЛНО:

Промовисана збирка пјесама Одаје од Маховине Љубице Жикић

У Библиотеци Петар Кочић у Београду промовисана је 17. септембра збирка пјесама Љубице Жикић.

На промоцији су поред ауторке говорили и Издавачи Илија Шаула из Издавачке куће Еснаф, Раденко Бјелановић предсједник Удружења писаца Крагујевца и пјесник Душко Новаковић.

Илија Шаула и ауторка су се упознали преко његовој портала Књижевна радионица Кордун.

– Ми јесмо из истог краја и завичаја, али за нашу сарадњу је била пресудна поезија. Послала нам је изузетне пјесме. За мјесец јануар је добила признање Књижевне радионице Кордун као најактивнији аутор за тај мјесец.

Илија Шаула је прочитао Љубичину пјесму Осуђени на снове …Осужени смо на снове/немило смо залутали…/лелујамо туђином као сламке на вјетру, /а у Крајини око наших ослијепљених кућа/ завијају вјетрови и разносе струне снова и надања…

Присутнима се обратио и Раденко Бјелановић предсједник Удружења писаца Крагујевца које је издало више од 2.000 наслова различитих жанрова. Имају око 70  чланова, а удружење је подијељено по секцијама.

– Пјесме Љубице Жикић су чврсте поетске грађевине. Њену поезију краси сликовита и мажуристичка изражајност, чистота језика и емоција. Тематика је љубав, родољубље, забринутост о егзистенцији човјека, о пролазности, слободи, о изгубљеном завичају.

У збирци Љубица Жикић надгледава све људске тегобе у овом апокалиптичном времену и окреће се вратима свјетлости која се отварају као могућност усправног живљења.

Пјесник Душан Новаковић наводи да Љубица Жикић између заборава и сјећања, љепоте и болног тренутка, онога што памти душа и онога што памти срце испјевава ове пјесме.

– Књига је подијељена у пет циклуса који творе једну цјелину повезану својим дијеловима одређеном врстом искуства које пјесникиња интерполира као дио своје животне биографије. Истичем значај објаве збирке Одаје од маховине као још једног прилога савременој српској поезији.

Ауторка између осталих  је прочитала врло потресну пјесму Ани Петровој која је посвећена њеној баки и још преко двије хиљаде жена са Кордуна које су остале без мужева 1941. и остатак живота провеле у црнини бориле се за живот, за живот своје дјеце.

Промоцију је увеличала и Гордана Величковић својим дивним гласом.

Текст и фото: Драгана Бокун

 

О ПИСЦУ

Љубица Жикић је рођена у Блатуши, Вргинмост, Хрватска, 1949. године. Основну школу завршила је у Вргинмосту, гимназију у Топуском. На Филозофском факултету у Загребу дипломирала је студије групе Југословенски језици и књижевност и студије Филозофије.

Просветно-педагошки рад започела је 1972. године у Гимназији у Пазину. Од 1981. године живи и ради у Крагујевцу. Радила је као професор српског језика и књижевности и професор филозофије у Првој крагујевачкој гимназији. Добитник је више награда и признања за педагошки рад.

Објавила је: из подручја ономастике књигу-  рејчник Цветкик женских имена, 1998. године; приповијетке за дјецу Приче од којих се расте, 2014. године; књигу пјесама Љубав светове спаја, 2017; Објављује путописну прозу, за коју је је награђивана.

Објавила је више радова из подручја лингвистике, књижевности и историје.

За хуманитарни рад у Колу српских сестара, чија предсједница била 2010-2016. године, добила је Ђурђевданску награду града Крагујевца.

Члан је Удружења писаца Крагујевца.

 

Нема коментара

Напишите коментар