Промовисана књига Боре Ерцеговца Логориште и Корански мост

У Земуну у ресторану Стара Царинарница 21. септембра одржана је промоција књиге пуковника Боре Ерцеговца Логорште и Корански мост. Ерцеговац је био командант касарне Народни херој Стјепан Милашинчић Шиљо у народу позната као Логориште у Карловцу на Кордуну.

Борба коју је водила мала, али храбра група војника и страјешина тадашње ЈНА предвођена тада потпуковником Бором Ерцеговцем ушла је у историју Кордуна. Тада је живот изгубило 46 војника и старјешина.

У књизи је дата генеза догађаја везаних за касарну Логориште, као и догађаји који су претходили борбама у Карловцу 1991. године, 2, 5 мјесеца у блокираној касарни, догађаји у вези са страшним покољем 13 припадника ЈНА на Коранском мосту 21. септембра 1991,  херојски пробој из касарне који се завршио преласком преко понтонског моста у селу Малићи. У књизи су описани и неки значајни догађаји послије пробоја као и формирање Удружења бораца Логоришта које је формирано 21. септембра 2001. године у Земуну.

Радисав Нешковић рецезент књиге наводи да је Ерцеговац догађаје везане за Логориште описао хронолошки и осјећајно.

– Ова књига даје велики допринос у сазнању истине како су Срби прошли у том грађанском рату.

Аутор Бора Ерцеговац каже да је ова књига „Логориште и Корански мост“ његов својеврсни рапорт погинулим и преживјелим ратним друговима, њиховим породицама и свеколикој домаћој и свјетској јавности.

– Рапорт који говори истину о томе како су се у невјероватно тешким ратним условима, малобројни браниоци касарне Логориште борили и гинули, али се нису предавали. Крваве борбе које смо водили, по много чему су специфичне за рат на простору бивше Југославије. Једини смо реализовали најтежу борбену радњу „борба у окружењу и пробој из окружења“, водили смо најтежу тенковску битку послије Вуковара; једини смо ултиматумом приморали непријатеља да сам уклони своје бункере које је поставио око касарне, злочин на Коранском мосту био је један од највећих злочина у рату у Хрватској.

У књизи се налазе и бројни прилози – спискови бораца касарне Логориште, хронологија значајних догађаја, преписка са усташким заповједником, оригинална службена документа, бројни подаци, ратне шеме и карте команданта касарне и други документи.

Такође, аутор поставља 12 питања на која породице погинулих бораца и преживјели борци Логоришта, упорно траже одговоре већ 30 година.

На промоцији су  били народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, предсједник Документационо-информационог центра Веритас Саво Штрбац, Предсједник ГО Стеван Шуша, политичар Зоран Алимпић, предсједник Удружења бораца Кордуна Ђуро Шкаљац, предсједник Крајишког културног центра Петар Шаула, предсједник Коалиције удружења избјеглица у Републици Србији Миле Шапић, предсједник Завичајног клуба Кордунаша Слободан Шарац и многи други.

Бора Ерцеговац је на крају промоције уручио захвалнице онима који су помагали  рад Удружења Логориште и на одређене начине и допринијели култури сјећања на Логориште и Корански мост. Захвалнице су примили Деса Бабић, супруга погинулог Бабића, ћерка покојног Козлине, породица покојног Милана Лешића захвалницу примио син Матија који је такође био у касарни Логориште, Стеван Шуша предсједник ГО Сурчин, Мила Малбаша, Слободан Шарац, Саво Штрбац Веритас, Ђуро Шкаљац, новинарка Жана Живаљевић, лист Српско коло, Завичајни клуб Кордунаша, менаџер ресторана Стара Царинарница.

Пјесму На Кордуну гроб до гроба отпјевала је пјевачка група Звуци Кордуна, док је одломке књиге читао драмски умјетник Стефан Зекић.

О писцу

Бора Ерцеговац је рођен 21. јуна 1947. године у Земуну. Основну школу је завршио у Земуну, средњу Геолошку школу у Београду. 1967. године уписује Војну академију смјер пјешадија. Са успјехом завшава Командно-војну школу тактике (Виша војна академија). Службовао је у гарнозонима Петриња, Карловац (у два наврата), Делнице, Слуњ, Београд. Активни је учесник ратних дејстава на Кордуну, Банији, Вуковару 1991. године и 1999. у току НАТО агресије. На свој захтјев 1. маја 2000. у чину пуковника одлази у пензију.

Промоције су планиране у Кљајићеву и у Београду.

Текст и фото: Драгана Бокун