Радници некадашњег Транспортног предузећа Славијатранс – Петриња одржали свој 15. скуп у Вогњу код Руме
Од 2007. године бивше колеге из предузећа „Славијатранс“ из Петриње окупљају се са циљем евоцирања успомена и сећања на леп животни период у овој, некада великој транспортној фирми у Хрватској. Ове године се у ресторану „Крајина“ у месту Вогањ код Руме 14. јуна традиционалном окупљању одазвало 95 бивших радника и око 20 пријатеља предузећа.
Скуп „Славијаша“ поздравио је Славко Шимулија који је заједно са Симом Тркуљом носилац организације ових традиционалних скупова.
Шимулија је рекао да је веома задовољан одзивом што показује колико велика је била Славијатранс и како су се радници са Баније, Кордуна и Републике Српске дружили са њима.
„Драго ми је што су се ове године активно укључила и деца колега који су умрли или погинули“, казао је на почетку Шимулија подсетивши да је Славијатранс имао велику географску предност пошто се налазио у непосредној близини Загреба и Сиска где су се налазиле разне врсте роба које је предузеће превозило.
Транспортно предузеће „Славијатранс“ пре почетка оружаних сукоба 90-их година имало је 1150 радника и било је друга по величини радна организација у општини Петриња нa Банији , после великог и чувеног „Гавриловића“.
„Основна организација „Теретни саобраћај“ у свом саставу имао је радне јединице „Шпедицију“ за домаћи и међународни саобраћај, радну јединицу „Аутоцистерни“ и радну јединицу „Кипери“. Ове три јединице свакако су чиниле срце фирме, као највеће са капацитетима, исто тако са финансијким резултатима и приходима. Путнички саобраћај са 90 аутобуса вршио је превоз путника на релацијама у нашој регији а имао је и луксузне аутобусе за међународне дестинације. Комплетан возни парк не би био у функцији и у техничкој исправности да није било радне јединице за одржавање возила која је вршила поправке у чијем саставу су били разни мајстори, аутомеханичари, аутолимари, електричари, бош мајстори, лакирери, тапетари, гумари и сервисери. Наш ресторан друштвене исхране дневно је за прву и другу смену припремао око 250 топлих оброка, а наши радници, посебно возачи свакодневно су се могли обратити за сваку врсту помоћи обраћати нашим пословницама у Сиску, као и представништвима у Ријеци, Загребу, Сплиту, Осијеку и Београду“, објаснио је Шимулија додајући да је њиховој фирми поверена и услуга превоза роба велике „Сапоније“ из Осијека са њеним консигнационим јединицама у Загребу на Јанкомиру, као и Борчи код Београда.
„Славијатранс из Петриње и наша братска , такође превозничка кућа „Аутопревоз“ из Двора на Уни били смо власници одмаралишта на мору са 84 лежаја у Новиграду далматинском, поред Задра где су наши радници са породицама проводили годишње одморе и рекреацију. Не треба заборавити да је „Славијатранс“ била оснивач и главни спонзор рукометног клуба који је окупљао омладину града Петриња и који је постизао значајне резултате у Другој јединственој лиги“, додао је Шимулија који са својим колегама и пријатељима жали што се тако велика и успешна фирма распала доласком рата на простор Баније и целе државе, па је тако њима преживелима и избеглима по разним местима Србије и Републике Српске, остало ово дружење једном годишње.
Велики пажњу на дружењу привукао је долазак најстаријег колеге, возача Николе Ивковића, који је као млад почео у Славијатрансу као возач кипера, после шпедиције, аутобуса па касније и аутоцистерне. Нису изостала његова сећања на време када је учио од старијих колега, али и анегдоте којима су се остале, мало млађе колеге, слатко смејали.
На овогодишњем скупу присуствовале су и колеге и пријатељи из Републике Српске, а редован гост, један од бивших радника Миле Угреновић из Костајнице, поздравио је Славијаше и позвао да следеће дружење организују у Костајници, у јуну месецу 2026. године, што су присутни и прихватили.
Дружење уз музику и чашицу разговора потрајало је до касних вечерњих сати.
новинарка „Српског кола“
Весна Пешић
