Тринаесто Бучко вече у знаку завичаја, пјесме и пријатељства
У Београду у ресторану Чарапићев брест 6. јуна одржано је традиционално 13. Бучко вече.
Као и претходних година, Бучко вече протекло је у изузетно топлој и срдачној атмосфери. Од првих тактова завичајне пјесме до касних вечерњих часова владало је добро расположење, а разговори, смијех и пјесма испунили су ресторан. Земљаци су искористили прилику да се сретну, обнове стара познанства и присјете се родног краја.
Бучко вече у амбијенту Чарапићевог бреста подсјећа на некадашње народне зборове и сабрања. Управо тај дух заједништва, блискости и искреног дружења даје овом окупљању посебну вриједност и чини га једним од најомиљенијих завичајних скупова међу Славонцима.
Уз завичајне пјесме, игру и добро расположење, вече је протекло у знаку дружења и очувања успомене на Бучје и западну Славонију, потврђујући да завичај живи онолико колико га његови људи носе у срцу.
Организатор Ранко Продановић каже за Српско коло да је вече било предивно и весело, посебно се захвалио члановима удружења Славонија у срцу и Удружења Банијаца из Београда који су увеличали ово вече.
За одличну атмосферу побринуо се Епицентар бенд и Ђорђе Мачак.
Бучје је село у западној Славонији, на путу између Пакраца и Пожеге. Некада је било једно од значајнијих српских села у том крају и представљало је важан центар Срба у пакрачком подручју.
Село је смјештено на обронцима Псуња, у питомом и шумовитом крају познатом по воћарству, сточарству и традиционалном славонском начину живота. Као и многа српска села у западној Славонији, Бучје је током 20. века дало велики број учесника у народноослободилачкој борби, а после рата његови становници су се бавили пољопривредом и радом у околним мјестима.
Након рата деведесетих већина српског становништва је избјегла, па данас многи од њих живе широм Србије и свијета. Ипак, завичајна окупљања и удружења чувају успомену на село, његове обичаје, пјесме и људе који су потекли из тог краја.
Новинарка Српског кола
Драгана Бокун
ФОТО: Ранко Продановић
