Рјешавање питања несталих лица – предуслов помирења у региону, централна тема 16. и 18. сједнице Одбора за дијаспору и Србе региону НС РС
Предсједник Одбора Миодраг Линта истакао је, на почетку сједнице, одржане 21. фебруара, да је Одбор прије неколико мјесеци разматрао тему несталих лица и закључио да је то питање најважније хуманитарно питање, без чијег праведног рјешавања није могуће говорити о нормализацији односа, а камоли помирењу у региону Западног Балкана. Линта је нагласио да је рјешавање питања несталих лица на простору бивше СФРЈ у општем застоју, односно да нема помака у његовом разријешењу као ни политичке воље за то, што је илустровао конкретним примјерима у БиХ, Хрватској и на Косову и Метохији.
Линта је, у уводној ријечи, напоменуо да је ова сједница Одбора замишљена како би се видјело да ли је у посљедњих шест мјесеци било напретка у рјешавању питања несталих лица, о чему у региону постоји начелна сагласност, али резултати су, по његовим ријечима, незнатни. Замолио је присутне да обрате пажњу и на предложене закључке, дају примједбе и допуне, да би их, након усвајања, Одбор прослиједио највишим државним органима Републике Србије.
ДР ДУШКО ЧЕЛИЋ: НЕОПХОДНА ЗАКОНСКА РЈЕШЕЊА
У веома опширном уводном излагању, Вељка Одаловића, генералног секретара Министарства иностраних послова и предсједника Комисије за нестала лица, која обиљежава 25 година рада, истакао је да је од 35 хиљада несталих на подручју бивше Југославије разријешена судбина њих 25 хиљада, али да више од десет хиљада није, и да су о тога броја једна трећина лица српске националности. Излагање Вељка Одаловића због његове важности дато је у посебном оквиру.
Свој став и мишљење о наведеном питању дао је у име Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије, њен предсједник др Душко Челић.
Челић је навео да да Координација окупља 60 удружења породица убијених и несталих са простора бивше СФРЈ и да се њихово незадовољство огледа у томе што Србија нема закон о несталим лицима и не препознаје категорију несталих лица и њихових породица. Захвалио се предсједнику Одбора Миодрагу Линти што по други пут сазива сједницу на ову тему, као и предсједнику Србије Александру Вучићу који је показао разумијевање и подршку доношења правне регулативе у рјешавању овог проблема. Челић је истакао да је у договору са предсједником Србије, Координација припремила модел законског рјешења о несталим лицима и правима њихових породица и упутили га Кабинету председника и Комисији за нестала лица. Коориднација је предложила да се законски ријеше све правне празнине, наглашавајући да се нестало лице сматра живим све док се не утврди његов други статус поткрепљен конкретним чињеницама (утврђена смрт). Нагласио је да се законски мора ријешити како да породица управља материјалном имовином несталих, али и да се осим материјалне мора имати у виду и морална сатисфакција према несталима.
Челић сматра да је по питању српских жртава правда компромитована, да се не зна ко је одговоран за злочине над њима и да су оне у ратовима деведесетих најчешће испале колатерална штета. Осим доношења закона, Координација тражи да држава, а посебно медији, учине нешто више на култури памћења, а не да се о несталим говори само 30. августа када се обиљежава Дан несталих лица. По његовим ријечима, држава би требало, у сарадњи са Координацијом, да буде организатор комеморативног скупа, а такође Челић сматра да би, до сада издате публикације са овом тематиком, требало превести на стране језике и направити јачи утицај на дипломатском плану, како би се што прије ријешила судбина несталих лица.
ДРАГАНА ЂУКИЋ: ГЛАС СРПСКИХ ЖРТАВА СЕ МОРА ВИШЕ ЧУТИ
Предсједница Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“ из Београда, Драгана Ђукић истакла је да је веома битно да се прича са прошлог састанка Одбора, везана за тему несталих лица, није завршила и да је добро да је дошло до овог наредног на коме ће се усвојити, по њеним ријечима, веома битни закључци.
Драгана Ђукић је нагласила да је најтеже онима који имају директну комуникацију са породицама несталих, јер је, по њеним ријечима, најтеже објаснити како тече процес и зашто траје дуго, јер они желе само да нађу и сахране своје најближе. Посебно је то тешко објаснити мајкама несталих, којих је нажалост све мање, истакла је Ђукућева, додајући да је њихова посљедња жеља само да сахране посмртне остатке својих најмилијих. Осврћући се на састанке са удружењима несталих лица у региону видљиво је да неко стоји иза њих. Ђукићева сматра да они имају већу подршку својих држава у њиховом раду и да против тога она нема ништа, јер и њима су нестали најближи. Оно за шта се залаже је то да се глас српских жртава мора више чути и да та промоција, поготово на дипломатском пољу, мора бити много израженија. Навела је као примјер да је њено Удружење за 22 године постојања имало само једну прилику, давне 2005. године, да о српским жртвама говори у америчком Конгресу и никад више. Зато не чуди да су се поједини конгресмени нашли у чуду када су чули о српским жртвама јер њима је сервирана другачија прича, закључила је Ђукићева.
Испред овог Удружења у дискусију се укључила и Љиљана Радиновић наводећи конкретне примјере са којима се сусретала родбина жртава приликом тражења истине. Навела је примјер Невенке Добрић чије је дијете убијено у колони у августу 1995. године. Тужила је Републику Хрватску и изгубила процес и сада јој се прети да ће јој, уколико не плати судске трошкове, бити одузета имовина у Хрватској.
Слободанка Колџић из Удружења родитеља и породица ухапшених, заробљених и несталих лица, истакла је да ово удружење инсистира на рјешавању случајева несталих у којима су познати детаљи нестанка, посебно оних случајева из 1991. и 1992. године на простору Хрватске, а посебно за нестале припаднике ЈНА. Она је апеловала на државне институције да у међународној јавности и организацијама, инсистирају на рјешавању оваквих случајева и затражила већу укљученост Војске у допуни података о несталим лицима и околностима њиховог нестанка, али и одговорност појединих старјешина.
МИЛИМИР ВУЈАДИНОВИЋ: ОВО ЈЕ И ПОЛИТИЧКО, А НЕ САМО ХУМАНИТАРНО ПИТАЊЕ
У дискусију су се укључили и чланови Одбора, односно њихови замјеници. Подршку Удружењима и Комисији за нестала лица пружио је и народни посланик Милимир Вујадиновић, наглашавајући да ово није само хуманитарно већ и политичко питање.
Милимир Вујадиновић је обраћајући се присутнима рекао да се у посљедње вријеме све више говори о томе да ће се ове године у Поточарима сахрањивати и неиндентификована лица, што по његовом мишљењу не би требало никако дозволити. Вјерује да ће се о томе огласити и Влада и надлежна министарства, а он је затражио, што је Одбор касније прихватио, да се у оквиру закључака нађе и формулација да се неидентификоване жртве не могу, до разријешења њиховог статуса, сахрањивати ни у Поточарима ни у било којим другим гробницама.
Посланик Драган Вељковић истакао је да након свега онога што је чуо на Одбору произилази да је само Република Србија адекватно одговорила обавези која је пред њу стављена, као и према тежини питања. То потврђују и чињенице са хиљадама пронађених и предатих несталих лица и ексхумираних гробница и ријешених случајева, али да на овакав начин остале земље у региону не приступају овом проблему, навео је Вељковић, и изнио један примјер позивајћи се на изворе Међнародног Црвеног крста. Према њима, ако се ове активности наставе у истом ритму, тек у наредних десет година биће рјешено питање несталих у БиХ, у наредних 20 у Хрватској, а чак 30 година треба да прође како би се се ријешило питање несталих на КиМ, што је по Вељковићу неприхватљиво.
Мирјана Драгаш, замјеница предсједника Одбора, поменула је да јој је драго данас кад се о овој теми говори на Одбору, Скупштина расправља о успостављању Меморијалног центра Старо сајмиште.
Драгаш је истакла да о свим овим темама до сада нисмо расправљали због братства и јединства државе у коју смо дубоко вјеровали. Зато је повезала обе теме, наводећи да у контексту свега што се и данас догађа са српским народом, а имајући у виду да немамо више националних дугова ни према коме осим сами према себи, не смије се одустати, ни због које препреке да се рашчисти са неким стварима. Она сматра да се стално кроз јавност шири прича да нико неће са нама, док је по њеном мишљењу у ствари њихов сасвим другачији циљ, а то је изградња властитог идентитета. А то раде тако да краду идентитет од онога ко га има, да би изградили свој, истакла је Мирјана Драгаш дајући подршку закључцима и тражећи да имена свих српских жртава буду забиљежена.
МИОДРАГ ЛИНТА: ЗАСТОЈ У ПРОЦЕСУ ТРАЖЕЊА НЕСТАЛИХ СРБА
Закључујући сједницу председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта оцјенио је да је на простору бивше СФРЈ општи застој у процесу тражења несталих Срба. Истакао је да је главни разлог општег застоја у тражењу несталих Срба непостојање политичке воље у дијелу међународне заједнице и код власти у Загребу, Сарајеву и Приштини. Циљ је да се оправда лажна и бесмислена теза да су Срби деведесетих година прошлог вијека тобоже били агресори и злочинци, а Хрвати, Бошњаци и Албанци, тобоже жртве и ослободиоци. Јасно је да Комисија за нестала лица у Хрватској и Институт за нестала лица у БиХ, ништа не раде на тражењу несталих Срба већ се искључиво баве тражењем несталих Хрвата и Бошњака. Српске жртве се прећуткују, умањују и маргинализују, а хрватске, бошњачке и албанске жртве се преувеличавају.
Линта и остали чланови Одбора дали су пуну подршку иницијативи да се у што краћем временском року усвоји закон о правима цивилних жртава и несталим лицима. Линта је нагласио да је питање несталих лица најважније хуманитарно питање, али и важно политичко питање без чијег праведног рјешења није могуће говорити о нормализацији односа, а камоли о успостави повјерења и помирењу међу народима који живе у региону Западног Балкана. На крају сједнице, чланови Одбора за дијапсору и Србе у региону, једногласно су усвојили 13 закључака који ће бити достављени свим релевантним државним институцијама.
Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ
ВЕЉКО ОДАЛОВИЋ: СРПСКЕ ЖРТВЕ КОД ДРУГИХ АКТЕРА РАТА НЕ ПОСТОЈЕ НИ У ПОДСВИЈЕСТИ
Поздрављајући присутне, Вељко Одаловић се захвалио предсједнику Одбора и представницима удружења и изразио задовољство што се у Народној скупштини расправља о једној изузетно осјетљивој теми, наглашавајући да самим показивањем интереса они дају подршку овом процесу који је у овом тренутку у једном озбиљном застоју, поготово када се то изражава у бројкама.
„Закључно са јануаром мјесецом 2020. године, на простору бивше Југославије је још 10.035 несталих лица по евиденцији Међународног комитета Црвеног крста. То је једина евиденција која има пуну кредибилност. Од тога је 6.414 лица нестало у Босни и Херцеговини, 1.646 лица је на простору Косова и Метохије и 1.975 на територији Републике Хрватске. И оно што би такође требали да знате, то је да се од овог броја у Републици Српској 1.660 лица, по њиховој евиденцији, води као нестало и 97 наших држављана, махом војника које ми тражимо по простору Босне и Херцеговине. У Хрватској од укупно 1.975 лица, преко хиљаду њих су српске националности и ту треба да додамо још једну, за нас веома важну, евиденцију. То је оперативна листа коју је 2013. године хрватска страна примила, на којој се налази 675 имена сада у овом тренутку лица за која ми имамо информације, али непотпуне информације, да су нестала и тражили смо од хрватске стране да изврши провјере на терену, што је и какав је статус тих људи који се воде у тој евиденцији. То су лица која нису ушла у званичну евиденцију, немамо све елементе за тако нешто и негдје су то читаве породице, негдје има информација да је неко убијен остао“, рекао је, у уводном дијелу свог говора, Вељко Одаловић.
Одаловић је истакао да су надлежности за тражење несталих лица врло јасно дефинисане.
„Да би се на било којој локацији приступило провјери било чега, надлежни тужилац, да ли је из неког кантона у БиХ, да ли је надлежни у Хрватској или је на простору Косова и Метохије, гдје су до сада то били ЕУЛЕКС-ови тужиоци, сада се све чешће појављују тужиоци Привремених институција, који издају налоге за претрагу одређених локација. То је почетак било које активности. Такође, оно што треба да знамо, тијела ових 10.035 лица се налазе у Хрватској, налазе се на простору БиХ и налазе се на простору КиМ. На простору Републике Србије их више нема. Република Србија, поступајући и крајње одговорно се односећи према обавезама те врсте, уз пуну координацију свих државних органа, тужилаштва за ратне злочине, полиције и свих оних који у оваквим ситуацијама поступају извршила је своју обавезу и преко хиљаду жртава који су се на разне начине нашли на простору наше државе, ексхумирала и преко 98 процената њих предала породицама. Код других није такав случај и нисмо имали разумијевање какво је било наше према настрадалима“, рекао је Одаловић, наглашавајући и да је наша Комисија за нестале могла више да уради. Нагласио је да је на почетку рада било преко 35 хиљада несталих лица, да је 25 хиљада идентификовано, али да ових 10. 035 још увијек представља велики број и да не види разлог због чега је настао овај застој.
Одаловић је истакао да су многа тијела ексхумирана и да их има, на примјер у Приштини 360, 913 на Шалати у Хрватској, 600 тијела у Бања Луци, велики број у Сарајеву, Тузли, Зеници, али да нема воље ни притиска међународне заједнице да се та тијела идентификују, а по њему, занимљива чињеница је да највећи број несталих није учествовао у рату, односно да су били цивилна лица.
Одаловић је поменуо и отварање архива. Велики притисак је био на Београд да се архиве отварају и Србија је то учинила, нажалост остали нису.
„Ако било ко прича о архивама, да ли прича Загреб, да ли прича Сарајево, да ли прича Приштина, да ли причају неки међународни званичници, мора да има на уму да они ни једног тренутка ни у подсвијести немају српске жртве. Никада они то не кажу јасно, али знамо са којим циљем траже од нас. Мој је увек одговор слиједећ:“Хајде у реду, ви можете и даље да инсистирате на архивама, то је једно хипотетички, можда има можда нема. Али ми имамо конкретне локације, конкретне захтјеве, конкретна гробна мјеста која сви знамо, а она нису још ни претражена и отворен. Архиве које постоје, које су водиле хрватске оружане снаге, муслимани у БиХ или тзв. ОВК гдје се оне налазе. Сасвим извјесно постоје извјештаји о ономе што су они радили, о жртвама, о мјестима сахрањивања, тога нема. Значи просто ту је једна, да не кажем, завјера ћутања, али једна неспремност да се на било који начин на сто ставе њихови извори који би могли да помогну у расветљавању“, рекао је Одаловић додајући да и међународни фактор има своје архиве и да се нада да ће и оне бити једнако отворене за све жртве у ратовима деведесетих.
ЗАКЉУЧЦИ ОДБОРА
Одбор за дијаспору и Србе у региону, на основу приједлога изњетих на 16. и 18. сједници Одбора, посвећеним рјешавању питања несталих лица, усвојио је на 18. сједници Одбора, одржаној 21. фебруара 2020. године слиједеће закључке:
– Одбор за дијаспору и Србе у региону подржава рад Комисије за нестала лица Владе Републике Србије на рјешавању питања несталих лица;
– Одбор за дијаспору и Србе у региону подржава заједничко дјеловање Републике Србије и Републике Српске у складу са одговарајућим одредбама Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, о специјалним паралелним везама у погледу рјешавања и одговора на питања српског страдања у оружаним сукобима 90-их на простору бивше Југославије;
– Одбор за дијаспору и Србе у региону сматра да је за рјешавање питања несталих лица изузетно значајна сарадња државних институција и удружења породица несталих лица и жртава ратова, као и публиковање утврђених чињеница на стране језике како би се омогућило свједочење о српским жртвама ван граница бивше Југославије са циљем подизања свијести јавности да су и Срби у региону жртве;
– Одбор за дијаспору и Србе у региону сматра да је за рјешавање питања несталих лица изузетно значајно успостављање јединствене евиденције српских жртава, страдалих, на простору бивше Југославије у оружаним сукобима 90-их;
– Одбор за дијаспору и Србе у региону подржава достојну меморализацију жртава 90-их на простору бивше Југославије у циљу његовања културе сјећања;
– Одбор за дијаспору и Србе у региону сматра, с обзиром да је Одлуком Републике Србије и Републике Српске, 5. август проглашен Даном сјећања на српске жртве, у припреми обиљежавања, потребно je укључивање Комисије за нестала лица Владе Републике Србије и Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске као и удружења породица жртава;
– Одбор за дијаспору и Србе у региону подржава подстицања друштвене солидарности са жртвама и породицама жртава;
– Одбор за дијаспору и Србе у региону сматра да је неопходна већа медијска пажња посвећена рјешавању питања несталих лица, као и већа медијска подршка институцијама власти и удружењима која документују и истичу равноправност српских жртава и која шире дух толеранције, помирења и разумијевања;
– Одбор за дијаспору и Србе у региону сматра да је потребно наставити рад на допуни законског оквира ради остваривања права жртава и породица жртава, односно несталих и породица несталих, будући да је Србија још 2011. године ратификовала Међународну конвенцију о заштити свих лица од присилних нестанака и тиме се обавезала да регулише њихов положај;
– Одбор за дијаспору и Србе у региону у циљу системског рјешавања питања несталих лица, подржава активности на припреми и доношењу Закона о принудно несталим лицима;
– Одбор за дијаспору и Србе у региону, апелује да надлежни државни органи још активније раде на прикупљању података ради процесуирања ратних злочина над српским жртвама;
– Одбор за дијаспору и Србе у региону се залаже да се учине максимални напори за подизање нивоа интересовања међународних институција за рјешавање питања несталих лица;
– Одбор за дијаспору и Србе у региону подржава све активности на спречавању политичке злоупотребе питања несталих лица и осуђује најаве укопа неидентификованих посмртних остатака у било који меморијални центар или гробницу до завршетка поступка идентификације;
– Одбор за дијаспору и Србе у региону упознаће са закључцима: Предсједницу Народне скупштине, Предсједника Републике Србије, Предсједницу Владе Републике Србије, Министарство спољних послова, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарство прaвде, Канцеларију за људска и мањинска права и Повјереника за заштиту равноправности.
СЕЛЕКТИВНА ПРАВДА
На питање Миодрага Линте, да ли је тачно да је за посљедњих 17 година Тужилаштво за ратне злочине Србије подигло 17 хиљада оптужница и да се преко 80 процената односило на Србе који су починили злочине, а да је мали број покренут против Хрвата, Бошњака и Албанаца, чији је циљ био да између осталог стварају етнички чисте државе, буде подигнуто само 20 процената оптужби, Одаловић је одговорио да се по том питању много више могло да уради.
Поменуо је Гњиланску групу која је пуштена 2001. године, а постојали су докази против њих, затим све оно што се дешавало са жутом кућом до посљедњих проналазака земних остатака осам чланова породице Петровић пронађених у бункеру поред Ђаковице. Такође је поменуо и пет чланова српске породице Шутаковић, гдје су отац, мајка и троје малољетне српске дјеце убијени класичном егзекуцијом директно метком у главу. Очито да је правда селективна и да се све жртве једнако не третирају, али да је српско Тужилаштво за ратне злочине могло да уради више је непобитна чињеница, тим прије, што им је и сама Комисија за нестала лица током ексхумација достављала одређене податке, сматра Одаловић.
