Савез Срба из региона одржао трибину у Сомбору

У Сомбору у великој сали Градске куће у петак 4. јуна Савез Срба из региона је одржао трибину под називом  Начини рјешавања проблема прогнаних лица и бораца”.  На трибини се окупило преко 120 људи. Међу присутнима су између осталих били начелник Западнобачког округа Горан Нонковић и представници више удружења бораца и ратних војних инвалида.

На трибини, поред предсједника Савеза Срба из региона Миодрага Линте, говорио је и координатор Савеза за Сомбор и Западнобачки округ Небојша Берић. Најављено је било да ће се присутнима обратити и Неђо Антонић предсједник Патриотског фронта, али је он био спријечен да присуствује трибини.

Модератор Слађана Рожа је прво позвала Небојшу Берића, да се обрати. Берић се прије свега захвалио свима присутнима што су дошли у толиком броју.

– Ово ће свакако бити вјетар у леђа Миодрагу Линти, да се и даље бори како би се ријешили бројни проблеми који муче људе преко Дрине. Договорили смо се да кренемо да организујемо низ трибина, а ја сам га замолио да прва трибина буде баш у Сомбору.

Миодраг Линта је на почетку свог обраћања истакао чињеницу да су грађани, неки у мањој, неки у већој мјери изгубили повјерење у надлежне институције јер је већи дио њихових проблема остао неријешен.

– Као народни посланик годинама покушавам да покренем рјешавање кључних проблема нашег народа односно да буду предмет разговора у најважнијим државним институцијама с циљем да се пронађе правично, трајно и свеобухватно рјешење тих проблема.

Линта је говорио о три категорије грађана: прогнаним лицима са подручја Хрватске и ФБиХ, ратним ветеранима и свим грађанима Сомбора.

Кључно питање интеграције протјераних Срба у Србији јесте рјешавање питања становања.   Линта је у посљедњих неколико мјесеци упутио три писма предсједници Владе Ани Брнабић у којима је навео 16 проблема у процесу интеграције.

– Још увијек чекам да ме премијерка Брнабић прими и да разговарамо о тим проблемима. Поднио сам и Приједлог Закона о измјенама и допунама Закона о избјеглицама како би Народна скупштина Србије обавезала Владу да се настави реализација Регионалног стамбеног програма док посљедња прогнаничка породица не буде стамбено ријешена. Четири пута нисам добио подршку у Скупштини да се дневни ред допуни са мојим Приједлогом али нећу одустати од борбе.

Линта је говорио и о масовним злочинима које је доживио српски народ. Нажалост,  Тужилаштво за ратне злочине не подиже оптужнице против припадника хрватских, муслиманских и албанских војних и паравојних формација. У претходних 17 година подигнуто је 217 оптужница, од тога 190 против Срба, 21 против Албанаца (од којих је 17 врло брзо ослобођено), 4 против Бошњака и 2 против Хрвата. Због тога је више пута позвао Тужилаштво да коначно почне да  подиже оптужнице против одговорних за злочине против Срба

Питање српске имовине у Хрватској и БиХ  је важно питање, не само протјераних Срба већ и других оштећених грађана Србије  У питању је отета и узурпирана земља, отета станарска права, заостале неисплаћене пензије, радни стаж у великој мјери није признат, накнада штете за срушене куће и локале у терористичким акцијама и др.

– Нажалост наши људи не могу правним путем да остваре своја права и зато предлажем да се оснује Министарство за Србе у региону које би имало двије снажне правне канцеларије.  за Хрватску и БиХ гдје би радили врхунски правници и свакодневно помагали нашем народу.

 

Нажалост, најважније хуманитарно питање несталих лица и даље није ријешено. Хрватска говори у 1869 несталих лица а ћути да су њих 1200 Срби. Поред тога има тзв. оперативна листа од 600 несталих Срба које Хрватска није признала.

Линта је посебно нагласио важност да Србија коначно донесе Резолуцију о геноциду НДХ над Србима, Ромима и Јеврејима и оснује Меморијални центар српских жртава геноцида НДХ и започне борбу за признање геноцида над нашим народом током Другог свјетског рата  у међународној заједници.

Такође, Линта је истакао потребу да Србија покрене правну, дипломатску и политичку борбу за истину о карактеру ратова на простору бивше Југославије и оснује Меморијални центар српских жртава деведесетих година с циљем да се свијет упозна о страдању нашег народа крајем 20. вијека.

Посебно важно питање, које је Линта нагласио, јесте питање бораца. Фебруара 2020. године Скупштина је усвојила Закон о правима бораца, ратних војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица.

– Закон је у коректној мјери ријешио питање ратних војних инвалида и питање породица погнулих породица, али није ријешио низ других проблема. Ја сам био једини посланик владајуће коалиције који је гласао против тог Закона јер, између осталог, није признао припаднике војске и полиције Републике Српске Крајине за читаво вријеме рата већ само до 27. априла 1992. године.

Линта је критиковао категоризацију бораца у закону и нагласио да би требало да сви борци буду равноправно категорисани без обзира да ли су ратовали на подручју Републике Српске Крајине, Републике Српске или на КиМ. Због тога он је 12. маја поднио у скупштинску процедуру Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о правима бораца, ратних војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица.

Нагон излагања Миодрага Линте присутни су постављали питања и износили своје многобројне проблеме. Линта је присутне позвао да сваки дан могу да се обрате путем телефона канцеларији Савеза Срба из региона у Новом Саду.

На крају трибине Небојша Берић је позвао све да се укључе у борбу и придруже се Удружењу Савез Срба из региона да би се извршио притисак на Владу како би се проблеми прогнаних лица, бораца о осталих грађана коначно почели рјешавати.

Текст и фото: Драгана Бокун

Нема коментара

Напишите коментар