У Борову оживеле гусле после 90 година

Гусларско вече одржано је 13. августа у Борову у организацији неформалног удружења гуслара.

После више од девет деценија, у Борову су поново засвирале гусле и одјекнула традиционална гусларска песма. Гусларско вече, одржано први пут након 90 година, окупило је љубитеље гусала, народног стваралаштва и српске традиције, а овај догађај био је прилика да се сачува сећање на обичаје и културно наслеђе које се генерацијама преноси са колена на колено. Уз стихове, звуке гусала и дружење, Борово је још једном показало да традиција живи онда када је чувају људи који је памте и поштују.

– Ово је у Борову нешто ново, али у исто време и старо. Имали смо пре 90 година у Борову гусларско вече и од тада па до данас, према нашим сазнањима, није било. Рекао бих да је ово повратак традиције и то нас је мотивисало да организујемо ово гусларско вече. Има нас једна група људи који смо почели учити се гуслати и сазнавали смо све више ствари које су указивале да се на овим просторима раније гуслало и то нас је све више и више фасцинирало. То друштво је нарасло отприлике на десетак људи до сада и одлучили смо да организујемо гусларско вече које у Борову није било од 1935. године. Прича је кренула пре отприлике годину и по дана када смо купили гусле и кренули са учењем, данас смо стабилна екипа и имамо довољно људи да организујемо једну овакву манифестацију – рекао је испред организатора Слободан Мишљеновић.

Гусларско вече било је прилика да се кроз песму и звуке гусала подсети на значај очувања овог дела српске традиције. О гуслама, њиховом месту у народном стваралаштву и важности да се ова традиција настави, говорио је и гуслар који је учествовао у програму.

– Љубав према гуслама код мене се појавила са 17 година, на интернету сам чуо за гусле и епске песме и цела та тематика ме заинтересовала и желео сам то више да упознам и уђем у цео тај свет. Отишао сам у Школу гусала Сандић у Београду коју води Вукојица Сандић и тако је све кренуло. Месец по месец, година по година и од тада је прошло већ седам година како гуслам. Сматрам да се гусле недовољно рекламирају, генерално у свету се то некако потискује и затрпавају нас западним вредностима, што наравно није у реду, јер ми Срби имамо јако богату културу и традицију и сматрам да све генерације треба да знају одакле смо потекли и где су нам корени – каже гуслар Милош Танасковић, који се овом приликом осврнуо и на то колико су гусле захтеван инструмент за свирање.

– Многи мисле како су гусле захтеван инструмент, искрено, међу жичаним инструментима мислим да и јесу једне од захтевнијих, пре свега зато што имају само једну жицу и пет тонова. Лако је добити фину мелодију са 10 и 15 тонова, а теже је остварити то са пет тонова, али верујем да уз труд и рад може свако да научи да свира гусле – појаснио је Танасковић.

Ауторски стихови који чувају традицију

Уз звуке гусала и традиционалне стихове, вече је добило и личну, ауторску ноту кроз песме боровског песника Стефана Максимовића, који је својим стиховима говорио о људима, завичају, традицији и свему ономе што чини део колективног сећања једног народа. Његове ауторске песме, изречене у атмосфери испуњеној емоцијама и поштовањем према наслеђу, природно су се уклопиле у програм и дале му додатну топлину, а на овај начин, кроз стихове су сачуване приче, осећања и вредности које не би требало да буду заборављене.

– У мојим песмама се пре свега налазе теме православља, српског идентитета, опстанка и страдања. Када кажем опстанак, мислим на шире подручје Балкана, али православље спомињем у свим сегментима, јер како ја то видим, то нам је спас и једини излаз. Моја збирка песама под називом Таин је објављена прошле године, ако Бог да промоција би требала да буде и овде у Борову, а за сада је ово први пут да сам у Борову нешто рецитовао, наравно, ту не рачунам период из детињства. Леп је осећај бити међу својим људима који разумеју шта пишеш и рецимо када прочитам песму о Борову да тачно знају шта мислим и осећам – рекао је млади боровски песник Стефан Максимовић.

Програм су песмом употпунили и чланови Вуковарског српског певачког друштва Јавор, па је тако гусларско вече у Борову протекло у знаку песме, традиције и заједништва, али и жеље да се културно наслеђе сачува од заборава. Звуци гусала, стихови и ауторска поезија подсетили су да традиција није само део прошлости, већ и нешто што се може живети и стварати и данас. Организатори поручују да ово вече не треба да остане само једно подсећање на оно што је некада било, већ да буде почетак окупљања које ће у Борову имати своје ново трајање.

Преузето са: srbi.hr