Срби у хрватској популарној култури (6)

Серијал текстова Срби у хрватској популарној култури покушаће да проговори о утицају припадника српске заједнице у масовној култури некад и сад, као и да одговори на питања могу ли културни и естрадни садржаји мењати стереотипе и предрасуде.

Причу о Србима у хрватској популарној култури започели смо у другом наставку овог серијала текстова са Јованом Станисављевићем Чаругом, а једним другим Јованом полако ћемо је привести крају.

Реч је о Јовану Карапанџи из села Млака Антинска у општини Тординци у близини Винковаца. Почетком 2019. године Карапанџа се појавио у емисији РТЛ телевизије Љубав је на селу и тада је постао један од најзанимљивијих учесника овог ријалитија. Тамо је био природан и спонтан. Представио се као особа од „крви и меса”, са свим својим врлинама и манама.

– У емисији су сви видели колико волим коње и након тога сам упознао и друге љубитеље коња са којима се често дружим. Идем на шокачка покладна јахања и сви знају да сам ја Јован, али немам никаквих проблема због тога. Сигуран сам да сам код неких променио мишљење, што су ми и рекли. Неки моји садашњи пријатељи Хрвати кажу да су само због мене променили мишљење о Србима. Због мене, али и због других које преко мене упознају било да је реч о мојој породици било да је реч о мојим пријатељима из села. То сам постигао тако што био искрен и отворен како у емисији тако и у животу – каже Јован Карапанџа.

Пуно тога зависиће од будућих генерација

Он је након „љубави на селу“ учествовао и у ријалитију Вечера за 5 и на тај начин наставио своју медијску каријеру поред оне примарне која се тиче тешког рада и живота у малом месту које је због њега постало препознатљиво. И док Карапанџа тврди да је својим понашањем код бројних људи променио наметнуте стереотипе, наш други саговорник Предраг Личина изражава скепсу да је то могуће кроз програме, условно речено ниског културног квалитета.

– Такве програме углавном гледају млађе генерације и пуно тога зависи од њих. Сумњам ипак да је могуће мењати стереотипе. Неко ко мрзи ће увек мрзити без обзира на то шта му се понуди на телевизији или интернету. Сумњам да неко ко је писао увредљиве транспаренте против Срба на пример може променити мишљење на основу ријалитија или нечег тако сличног. Мишљења се мењају на озбиљније начине као што је на пример на Би Би Си-ју парола: „Ми вам не сервирамо програм који би волели да гледате, него оно што мислимо да ви треба да гледате“ – истиче Личина.

Феномен Јована Карапанџе

Може се слободно рећи да је након учествовања у поменутим ријалити програмима Јован Карапанџа постао једна врста медијског феномена у Хрватској. Таблоидни портали и данас прате и преносе скоро сваку његову објаву са друштвених мрежа, а не треба бити медијски стручњак да би се закључило да је разлог великог интересовања и читаности вести у којима се он помиње, поред његове природности, и име Јован које посебно одзвања у тренутним друштвеним околностима.

 

– То име Јован није одјекнуло само међу Хрватима, већ су се и многи Срби зачудили што сам се тим именом појавио јавно. Чим кажем како се зовем, јасно је шта сам, а након те емисије нико ме више не пита како се зовем јер су запамтили. Од почетка је било коментара по порталима да ја као Јован треба да идем у Србију, а не да се појављујем на хрватској телевизији, међутим, на то се не обазирем. То сам што јесам, своје волим, туђе поштујем. Нећу никада отићи одавде и увек ћу остати то што сам – тврди овај најпознатији мештанин Млаке Антинске.

Читав век је требало да прође да се од Јована негативца који је „од свог вешања направио ријалити шоу” појави један други Јован, позитивац који ће се појавити у ријалитију. Колико ће се Јована појавити у наредних сто година у популарној култури тешко је прогнозирати, а још теже је предвидети хоће ли бити позитивни или негативни ликови. Те трендове диктирају тржиште, публика и околности. Циљ уметности и културе требало би да буду надилажење постојећих друштвених оквира што је у бројним ситуацијама у Хрватској и покушано, али је питање колико су ти покушаји стигли до ширих друштвених слојева. Једна ствар је ипак сигурна. Српско име и даље ће прилично одзвањати када се буде користило у јавном простору, а за многе ће и даље бити добар маркетиншки трик, али за саме Србе и друштво у целини боље би било да убудуће превладају позитивни примери.

(крај)

Овај текст је написан уз финанцијску потпору Агенције за електроничке медије темељем Програма уговарања новинарских радова у електроничким публикацијама.

Преузето са: СРБИ.хр