Срби у Луксембургу прославили Савиндан
Обележавање празника Свети Сава у српској цркви Светог цара Константина и царице Јелене у Луксембургу окупило је близу 300 православних верника који живе у овој западноевропској држави.
Прослава Савиндана почела је Светом Литургијом , у славу првог српског Просветитеља, учитеља и Архиепископа Светог Саве. Литургију је служио парох Луксембуршки протојереј Зоран Радивојевић у присуству домаћина славе Миљана и Бранкице Вујовић.
Присутне вернике након Литургије поздравила је учитељица допунске школе српског језика и веронауке, Драгана Петровић, истакавши значај српског језика и вере за опстанак у туђини, цитирајући управо речи Светог Саве.
„Почујте ме браћо, последњи и први, по језику и вери ми смо исте крви. Ми смо браћа знајте, сестра нам је слога, јер смо деца Христа, једног истог Бога. Реч братство лако је изрећи, ал’ кад се изгуби тешко га је стећи. Чувајте га као ваша ока оба, то нам је аманет са Христовог гроба“.
Деца из допунске школе отпевала су химну и рецитовали песме у част Светом Сави, а домаћини славе су деци поделили пакетиће.
Светосавскака прослава са резањем славског колача и славским ручком настављена је у сали Културног центра „Холериш“ у близини цркве.
Домаћини славе породица Вујовић потрудили су се око припреме славског ручка и дарова у чему су им помогли чланови Црквеног Одбора и „Коло српских сестара“ Парохије. Славски колач за идућу годину од Миљана и Бранкице преузели су Томица и Јелена Стевић са својом породицом.
У име Парохије и домаћина Славе све присутне поздравио је свештеник Зоран, честитајући празник, а потом традиционално као и сваке године о Светом Сави захвалио је свима који на различите начине помажу својој цркви,приложницима, дародавцима, појцима, помоћницима у олтару, занатлијама на помоћи око уређења цркве, као и радницима у цркви који се старају о послужењу верника и чистоћи храма. Велику захвалност упутио је и учитељици допунске школе Српског језика Драгани, као и протиници Ивани која са Снежаном и Наташом ради са малом децом у време богослужења и прате Свету Литургију у порти храма.
Говорећи за „Српско коло“ свештеник Зоран испричао је да је парохија, као део Западноевропске Епархије, основана 2001. године у Великом Војводству Луксембург, чији је он први свештеник.
„То су били наши почеци када смо и кренули са обележавањем свих православних празника, па и Светог Саве. Тада нас није било много, а ово што видимо данас су плодови нашег рада са циљем да се Срби окупе, уједине и науче више о свом језику и писму ћирилици, о култури… Тако данас имамо школу српског језика при цркви, одељење веронауке и фолклор. Овде се окупљају Срби из државе Луксембург и неколико пограничних области Француске, Немачке и Белгије, а сам Луксембург броји око 3 хиљаде Срба. Углавном су то Срби из Републике Српске и БиХ, Црне Горе, Србије( највише са подручја КиМ), Хрватске, Словеније, па чак и из Македоније. Имамо редовна богослужења сваке недеље и сваког празника, као и петком увече. Обележавамо нашу парохијску славу, Св. Цара Константина и Царицу Јелену, првог викенда у јуну месецу, а такође обележавамо и славу „Кола српских сестара“. Ту бих истакао и молебан за почетак школске године, а у великом броју окупљамо се за Васкрс у дворишту цркве, за Бадње вече и Божић… када присуствује и по хиљаду и по људи“, рекао је прота Зоран Радивојевић посебно издвојивши значај „Кола српских сестара“ које је основано 2006. године при парохији, на челу са протиницом Иваном. Коло српских сестара бави се прикупљањем хуманитарне помоћи, помаже при богослужењима и послужењу верника када се окупе у цркву у великом броју.
„Заблагодарио бих Господу што је српском роду подарио овако дивног Просветитеља и угодника Божијег, кога прослависмо, а све Србе охрабрио речима песме Светог Владике Николаја: ,,Благо мајци која Саву роди и Србима док их Саво води!“, поручио је прота Зоран.
Домаћица славе Бранкица Вујовић изразила је задовољство великим одзивом људи на слави и поручила да је њена породица поносна што је имала прилику да буде домаћин за славу Светог Саву, који је велики српски Просветитељ, заштитник српског народа уопште и институције породице.

Овогодишња домаћица славе Бранкица Вујовић и домаћица за следећу годину Јелена Стевић
„Ја сам и рођена на Светог Саву и овај празник за нашу породицу има велики значај. У Луксембургу живим 23 године, овде сам засновала породицу са супругом Миљаном,који је у Луксембургу 40 година. Пореклом смо из Црне Горе, из Берана, и трудимо се да нашој деци пренесемо наше обичаје, веру, традицију. Учимо их да не забораве своје српско порекло, јер је важно да знају ко су и одакле су, без обзира што живе далеко од своје отаџбине“, нагласила је Бранкица Вујовић чијих троје деце су успешни студенти, ђаци и спортисти. Тома Вујовић студент је Елетротехничког факултета и првотимац Фудбалског клуба ,,Rumelange” из Луксембурга, Јулија је студент Психологије, а Матија средњошколац и фудбалер клуба ,,Betemburg”.
У светосавском програму наступиле су девојке из хора са неколико песама, затим је уследио драмски комад о Светом Сави и ћирилици, нумере на клавиру у извођењу Стефана Бучића и нумере на гитари у извођењу Милене и Матеја Животић. Ева, Петија и Ванеса су отпевале песму Маријо славна, а Жељка Ракочевић представила се својом ауторском песмом о Светом Сави. Највећи аплауз свакако је измамио наступ КУД-а „Косовски Божури“ из Луксембурга који је извео сплет игара из Лесковца у кореографији Марине Антић.
О почецима овог КУД-а за „Српско коло“ говорила је кореограф Марина Антић, родом из села Станишор поред Гњилана, на Косову и Метохији, где је и почела као дете да игра.

Извор фотографије: Фото и видео студио N&L Луксембург
„Почела сам играти за тадашње фолклорно друштво „КнезЛазар“, а када једном уђеш у коло више не излазиш , заволиш и играш до последњег даха. Фолклор је за мене једна велика љубав, према игри , народној песми, колу и наравно, нашој народној ношњи. Зато сам и прихватила тај изазов да сада пренесем своје знање новој генерацији уз подршку оснивача клуба, пре свега председника Горана Митровића и потпредседника Ненада Насковића“, казала је Марина, а на наше питање како су почели рекла је: „Почели смо пре две године, из шале. Скупили се у нашој цркви после недељне службе и одлучили да поч̣немо. Сви смо били аматери, али после неколико проба, док се деца ниси практично заљубила у игру наставили смо до данас. Сада наша група броји 20 чланова и надамо се да ће бити све бројнија у будућности. Сматрам да је наша дужност да сачувамо нашу културу и традицију кроз фолклор , игру и обичаје”, нагласила је Марина додајући да њихове чланове, осим игре, повезује пре свега пријатељство, као и пуно заједнички стеченог искуства и лепих тренутака.

Извор фотографије: Фото и видео студио N&L Луксембург
Један од старијих чланова КУД-а „Косовски божури“ Андрија Поповић који има 16 година, пореклом је из Гњилана, такође са Косова и Метохије. Већ годину дана игра у Културно-уметничком друштву и са поносом истиче своје српско порекло, иако је рођен у Луксембургу.
„Овде се лепо дружимо и окупљамо са мотивом да сачувају наслеђе, традицију, културу и обичаје који су нам остали од старијих и што носимо из наше отаџбине. На Косово одлазим сваке године са породицом и тамо волим да проводим распусте, када се окупимо са фамилијом и другарима“, истакао је Андрија додајући да са остатком чланова КУД-а ускоро планирају одлазак и наступ у Швајцарској на позив пријатељског српског Културно-уметничког друштва и на тај начин настављају да шире и чувају српску традицију у дијаспори.
новинарка „Српског кола“
Весна Пешић