Традиционално дружење Срба у Хамилтону

У организацији Црквено школске општине Свети Никола са Бартон улице у Хамилтону, у недјељу 8. септембра ове године, одржан је 18-ти по реду традиционални пикник уз дружење српског народа и уживања у атракцији печења два вола на ражњу. Ова манифестација одржана је на српском имању Свете Тројице у Бинбруку поред Хамилтона, гдје се окупило више стотина чланова ове општине и њихових породица, као и многих других који су били знатижељни како протиче ово печење и, наравно, да се окуси квалитет тог несвакидашњег оброка.

Како су нам истакли организатори, начин припреме овог облика хране и за велики број гостију, захтјева изузетан рад и познавање начина печења вола на ражњу. Пошто су и овога пута успјели задовољити толики народ, нитко се није жалио на уложени напор и рад од готово два дана, колико је требало за припрему и печење.Овом гастрономском умијећу драж је допунило уређено имање, које је постало права оаза за овакве прилике. Дебела хладовина под стољетним стаблима, велика настрешница и унутрашња хала, били су довољни да задовоље различите укусе. Било је и задовољство слушати оне посјетиоца који од првог дана прате ова дешавања на Бинбруку, али и оне који су, привучени причама , дошли први пута да се увјере у њихову истинитост Могло се закључити да је уживање било на завидном нивоу, а понуда освјежавајућих пића још више од тога.

Прота Лазар Вукојев уз пратњу Мишка и Данијеле

Да би све било по „јусу“, побринули су се популарни Мишко и Данијела, чији је избор пјесама и српских кола потрајао до касно у ноћ. Наравно, и овога пута њима се придружио Прота Лазар Вукојев, који је својим гласом и начином пјевања одувијек привлачио пажњу публике.

This is box title

Мале тајне печења вола на ражњу

Одговор на питање у чему је тајна печења вола на ражњу, добили смо од најстаријег мајстора овог заната, Млађе Ћућуза. Ево шта нам је рекао: “ Прво, ово је велик и захтјеван посао за више људи, нарочито данас када ми печемо два вола. Наш посао започет је дан ранге, чишћењем вола и солењем комплетне његове површине. Тако осољен вол стављамо на јаку ватру са пуно жара. Првих шест сати печења не скидамо месо. Тек послије тога специјалним ножевима скидамо слој по слој, истовемено док се ражањ окреће. Више месо не солимо, већ послије сваког скидања површину вола премазујемо специјалним намазом, гревијем, који у себи има и соли. Скинуто месо са ражња наше домаћице такођер довршавају додајући потребан састојак који месу даје посебан укус. Тако припремљено месо сервира се са прилозима (крумпир, салета) за наше посјетиоце. Да би се завршило печење до костију, потребно је најмање 12 сати „, завршио је мајстор Млађо Ћућуз.

Наш саговорник је била предсједница ове Црквене општине, госпођа Снежана Попов, која такођер није крила своје задовољство реализацијом плана овог дружења:

Отац Војислав Павловић и Снежана Попов

„Данас смо обиљежили 18-ти по реду овај облик дружења са нашим суграђанима, што у нашем годишњем програму заузима посебно мјесто. Циљ нам је ,прије свега, дружење нашег народа и њихових породица, да се чују нове приче и понове већ познате, да се познаници загрле, насмију и орасположе. Када у томе успијете онда не жалите уложен рад у читав садржај тог дана. Овај велики и захтјевни посао успјели смо радом великог броја наших волонтера, који својом вољом и вишегодишњим искуством доприносе да смо поносни пред великим бројем гостију. Такођер, не кријемо да желимо и остварити финанцијску добит, јер је наша Општина позната по томе да много улаже на уређене својих објеката, као што су наша матична црква и велика дворана са двије хале. Наравно и наши други програми изискују финанцијско улагање, тако да нам је овај пикник и активности наших жена у колу сестара, испуњавају све потребе. Лично сам захвална и поносна на све што радимо. Захвална сам свима онима који нас годинама прате и одазивају се у наше активности „, завршила је госпођа Попов.

Вриједне домаћице: Зорица Вракела, Марија Ђурић, протиница Љиља Павловић, Вера Јовановић и Лела Клипа

Послије свега што смо доживјели на овом дружењу и констатација да је ове године у овом дијелу Онтарија било заиста велики број оваквих скупова, као и фолклорних садржаја у извођењу наших најмлађих нараштаја. Од Милтона, Торонта, Кичинера, Оквила, Хамилтона и Ниагаре, ова окупљања показују да смо се повратили из излолације, коју је неколико година условљавала пандемија вируса короне. Желимо да се овако настави.

Илија Вујановић

Преузето са: Банија онлајн