Трибина „Идентитет Срба у Хрватској“ у СКЦ привукла велики број људи

Трибина под називом „Идентитет Срба у Хрватској“ одржана је јуче у Вуковару у организацији Српског културног центра као део програма „СКЦ средом“.

Лингвиста Павле Ћосић у својој књизи „Речник синонима“ написао је, између осталог да је идентитет  „осећај припадности неком ентитету“. Покушај да се добије одговор на питање „Шта је то идентитет Срба у Хрватској?“ била је тема трибине коју је Српски културни центар организовао у својим просторијама. Учесници који су дали своја мишљења у вези ове теме били су парох прве вуковарске парохије протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, председник Заједничког већа општина Срђан Јеремић и награђивани књижевник Ђорђе Нешић.

Током нешто мало више од сат времена трибине чији је модератор био новинар Никола Милојевић, ова три угледна представника јавног живота Срба са истока Републике Хрватске причала су о елементима идентитета, одговарали на питања из својих области, па чак и одлазили ван граница своје струке.

– Као што је ћелија основна градивна јединица сваког организма, тако је и национални идентитет основна градивна јединица сваког народа. То је оно што један народ чини специфичним, оно што један народ спаја и оно што један народ чини другачијим у односу на друге народе. За српски народ је карактеристично неколико елемената који граде његов национални идентитет. То су пре свих српски језик и ћирилично писмо. Познавање свог језика и писма је предуслов да се ви национално освестите и да знате ко сте и шта сте. Други веома битан сегмент је просветна аутономија, односно да нашу децу образујемо на матерњем језику и писму, да их учимо нашу традицију, обичаје и да им укажемо на још један важан елемент, а то је Српска православна црква и светосавље – испричао је председник ЗВО-а Срђан Јеремић који се осврнуо и на политичка питања српског идентитета у Хрватској те рекао да се идентитет мора неговати од детињства.

„Црква на идентитет утиче у толикој мери колико су православни Срби спремни да буду чланови Цркве“

Управо о Српској православној цркви те о њеном утицају у стварању и јачању српског идентитета, како у Хрватској, тако и широм света, говорио је парох вуковарски Саша Кузмановић који се између осталог осврнуо и на одјеке освештања Богојављенског крста недавно у Вуковару.

– Црква на идентитет утиче у толикој мери колико су православни Срби спремни да буду чланови Цркве. Без обзира што носи предзнак Српска православна црква, она је део једног организма, цркве у свету, и не разликује се ништа од Бугарске православне цркве, Руске, Румунске или Грчке. Суштинске разлике између СПЦ-а у Хрватској или у Београду или у Грачаници нема, свугде је то иста црква, али положај Срба диктирају околности – изјавио је Саша Кузмановић, а потом дао и коментар о литији и освештању Богојављенског крста у Вуковару.

– Првобитна намера литије и освештања Богојављенског крста у Вуковару није била јачање српског идентитета, мада сам од неких припадника наше заједнице добио поруке које нису биле разумљиве, а рекли су да је тако све почело и 1991. Шокирао сам се након тих порука јер је та литија првенствено продужетак Свете литургије када смо отишли до крста на обали Дунава, освештали га и истом линијом се вратили у храм. Тај догађај шаље позитивну поруку о положају православних верника у Републици Хрватској – каже протојереј-ставрофор Кузмановић који је нагласио да је такође добио и много порука подршке од пријатеља и познаника, али и људи које није познавао.

Редован учесник оваквих и сличних догађаја је и књижевник из Бијелог Брда Ђорђе Нешић. Добитник „Дисове награде“ 2018. године адекватан је саговорник у пољу културе, науке и образовања. Нешић је у свом излагању нагласио да су „два од три најважнија српска научника“ Никола Тесла и Милутин Миланковић Срби из Хрватске, те да управно они, уз књижевнике Владана Десницу, Симу Матавуља и Григора Витеза, али и многе спортисте та остале јавне личности чине веома битан елемент српског идентитета у Хрватској.

– Култура је један од фактора који битно обележавају идентитет свих народа па тако и српског. Кад кажем култура, мислим на културу у најширем смислу која укључује и језик, који најдуже памти. За идентитет су јако важни и митови који су се преносили и кад није било књига, путем усменог стваралаштва. На тај начин је очуван и косовски мит, мит о Краљевићу Марку као архетип како се понашати у тешким ситуацијама у којима се српски народ често налазио. Наравно да су у оквирима те културе важни појединци који су досегли висок степен у било којој области попут науке, књижевности, уметности, спорта или политике – истиче Нешић.

Језик као највреднији елемент националног идентитета

Данас смо сведоци честог поистовећивања културе углавном са националним фолклором и традицијом,  па су управо због тога заборављени неки други облици културе који чине српски идентитет у Хрватској.

– Нас су каналисали тако да се бавимо претежно фолклором, што ми се не чини као важан део националног идентитета јер се не ради о некаквим оригиналним играма, него о стилизацији одређених плесова. Мислим да има много важнијих ствари који одређују идентитет неког народа, а то је пре свега језик који и најдуже памти и најбоље чува све оно што је вредно у култури неког народа. Наравно да идентитет обликује и друштвена стварност у којој одраста онај чији се идентитет формира, а можемо рећи да су то некада биле песме Јована Јовановића Змаја или Душка Радовића, то је и несумњиво и цртани филм који се гледа на телевизији, али и музика и филм. Ипак, пошто су музика и филм глобалне категорије, мислим да они немају националну означеност као што то има језик – закључује Ђорђе Нешић.

Ово је био други програм новог циклуса „СКЦ средом“, а нови догађај у Српском културном центру ће бити већ сутра од 19 часова поводом Дана матерњег језика, када ће бити одржано предавање „Улога Српског рјечника Вука С. Караџића у борби за књижевни језик“ професорке српског језика и културе Данијеле Атлагић у организацији вуковарског пододбора Вукове задужбине.

Вест преузета са: srbi.hr