Трпињом одјекивало „Христос се роди“
У Трпињи се други дан Божића окупило преко десет јахача како би мештанима пожелели срећан и благословљен Божић.
У селу недалеко од Вуковара и даље живи стари сремски и славонски обичај који је с временом готово нестао, јер се у сеоским домаћинствима готово више нико не бави коњогојством. Овај обичај одржава се на истоку Републике Хрватске још само у Трпињи и Бијелом Брду. Организатор јахања другог дана Божића било је Коњогојско удружење „Жерав“ из Трпиње.
– Сваке године се дан после Божића окупимо како би овај наш обичај сачували од заборава. Из приложеног можете видети колико је ово важно за наше село и мештане. Деца обожавају коње, али ово је прилика и за нас да се окупимо, поделимо искуства и оно најважније да негујемо обичај којег су проводили и наши преци. Данас је требало да нас буде и више, али због обавеза јер је радни дан, неки од нас нису могли да учествују. Штета што ове године нема бар мало снега да атмосфера буде потпуна – рекао је председник коњогојског удружења ,,Жерав’’ из Трпиње Предраг Михајловић који се годинама уназад труди да сачува обичај „терања Божића“ од заборава.
Након што су се сви честитари окупили, поворка се упутила до Цркве Вазнесења Господњег где се литургија управо привела крају. Испред цркве се окупио велики број мештана који су желели да виде јахаче.
– Наш народ је створио прегршт обичаја, што од давнина што у новијој историји, који су везани за дане који претходе Божићу, али и дане након најрадоснијег хришћанског празника. Пре Божића свако од нас православних Срба размишља на који начин да припреми бадњак и печеницу, дође на литургију, а затим да са својом породицом испоштује обичаје који су код нас утемељени још од давнина. Постоји једна изрека у нашем народу, која је грубљег карактера, али описује ову ситуацију „Боље село запалити, него обичаје изгубити“. Обичаји су део наше традиције, бића, народног етоса и они нас чине заједницом. Ми Срби славимо славу, поштујемо Божић и Васкрс. Обичаји су ти који чине да се ми окупљамо и да кроз заједницу покажемо да смо једно – рекао је протојереј Марко Шукунда.
Божићно јахање у организацији Удружења „Жерав“ одржава се осму годину узастопно иако је ова традиција пуно старија, како кажу старији мештани. У Трпињи се ове године окупило преко десет честитара које су домаћини дочекивали отворених капија и трпезама које су биле пуне старинских јела.
– Било је година када нас је било више, а некада нас је и мање, овисно од обавеза. За нас је ово најлепши дан у години. Ово је прилика да се окупимо и да мештанима села и домаћинима пожелимо срећан Божић. Тешко је данас придобити младе да се баве овом врстом хобија, код неких постоји страх од коња, али верујем да је сваки мештанин села вољан да чува овакву врсту обичаја – рекао је члан поменутог удружења Радован Кнежевић који је ову прилику искористио да кроз село прошета своја два коња.
До касно увече улицама овог малог места одјекивао је стари српски поздрав „Христос се роди“, а уз музику, песму и добро расположење коњогојци су и ове године мештанима села улепшали и додатно обогатили Божић.
Пише: Тијана Живановић
Преузето: СРБИ.хр