У акцији “Поклони радост, срећа је већа када се дели”, хуманитарци Српског центра Спона у селима на југу Македоније
Богољубље. Племенитост. Дарежљивост. Многи ће рећи, три скупе речи. Рећи ће, и слагаће вас. Јер ове три речи нису скупе, већ бесцењене. Ове три речи стају у три спојена прста када кренете да се прекрстите… и ове три речи од Растка Немањића изродише Светог Саву.
Сваком годином смо све ближи осмом веку откад је Свети Сава отишао да од Господа прими вечиту награду.
И што смо ближи деценијама и вековима који га одбележавају и славе, чини се да нисмо удаљенији само од његовог земаљског битисања, већ и од његовог дела које га ослика на фрескама и зазида у вечност.
Али Спона, ми – њени мисионари, одбијамо да предамо светосавље у руке времена и заборава. Својим га хуманитарним акцијама оживљавамо када год можемо, био јануар, април или август…
Но, ипак, најприсутнији је међу нама у сусрет дана када ће га Србадија највише помињати и певати му: – 27. јануара, дан када празнујемо највећег српског сина.
Хуманитарци из Центра Спона и ове године су се потрудила да припомогну да уз Божју помоћ дарови и подсећање на Светога Саву стигну у домове оних који често заборављени скромно пребивају у својим сеоским домовима, незанимљиви географији и функционерима.
Захваљујући нашим пријатељима у хуманости, возило пут валандовским селима на крајњем југу Македоније било је препуно даровима за најмлађе.
Ми, путници “намерници”, понели смо малишанији пакетиће који су њима много више од картонске кутије пуне слаткиша и којекаквих дечијих мирођија.
Обишли смо осам села, Јосифово, Удово, Марвинце, Селемлију, Црничане, Николић, Брајковце, Балинце. Скромне су речи да би описале оно што видесмо и осетисмо… Деца топлих погледа су искористила последњу суботу зимског распуста и раноранилачки нас пречекала широких осмеха
Препознали су да смо им пружајући пакетиће пружили и своју пажњу и братство, да нам не би пало тешко да је требало превалити и дужи пут да би их обрадовали.
Светосавље је заживело и овом приликом у препознатљивом најчистијем облику.
Ми смо њима поделили пакетиће, а добри људи су нас угостили у својим топлим домовима окрепивши нас искреном причом и домаћинством.
„Човек се само кроз човека може спасити.“, рећи ће једном приликом прослављени глумац Ненад Јездић.
И чини ми се да је ретко када већа мудрост изречена, јер спашавајући друге од људског заборава, спашавамо себе од Божјег.
А има ли лепшег начина спашавати људскост, српство и себе, од чувања пламена светосавља? И нека Господ чува све њих и све нас, и ми ћемо им поново доћи.
И никада нећемо престати…
Преузето са: СПОНА
