У Бeoграду одржана промоција књиге Јове Каблара “Голубић-насељавање, миграција и одрживи повратак”

 

ЈОШ УВИЈЕК ВЈЕРУЈЕМ У ПОВРАТАК


„Пишући ову књигу, желио сам да побудим интерес мојих Голубићана, посебно млађе генерације, да размишљају… Не само о прошлости , већ о садашњости и будућности, о повратку, да се обнављају, а не гасе, наша огњишта. Историја је неумољива, она ником не прешта“, истакао је на промоцији књиге њен аутор, наглашавајући да је историја села Голубић, поред Книна, изузетно дуга, али нажалост, није у довољној мјери истражена и заштићена. На промоцији, чији је модератор била психолог Маја Вукојевић, говорили су проф. Хаџи Милојко Будимир, рецензенти књиге др Коста Новаковић и проф. Миле Рајчевић, новинар и публициста Хаџи  Ђуро Куљанин, а скуп је почео минутом ћутања за преминулог професора Душана  Дују Ђаковића, лектора, коректора и једног од рецензената ове књиге који није доживио њену промоцију.

Отварајући скуп, Маја Вукојевић се захвалила, у име аутора и издавача књиге Удружења пензионера из Хрватске и Завичајног удружења Голубић, Београд-Голубић, великом броју присутних који су дошли на промоцију и готово испунили велику салу Градске општине Нови Београд, а затим прочитала неколико одломака из књиге.

Милојко Будимир, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске, један од сарадника Јове Каблара приликом настајања ове књиге, осврнуо се дијелом на историјске чињенице о постојању Срба у тим крајевима. Напоменуо је да су још у 14. вијеку на тим просторима изграђени српски манастири Крупа, Крка и Драговић, као и велики број цркава, што недвосмислено говори о томе да су Срби још раније живјели ту. У другом дијелу свог излагања говорио је и одрживом повратку Срба, не само у Голубић, већ и у друге опустошене дијелове Крајине након егзодуса 1995. године. Будимир сматра да је историјска шанса по питању повратка пропуштена приликом уласка Хрватске у Европску унију, када, по њему, није извршен довољан притисак и од власти Републике Србије да то буде један од услова њеног пријема.

„Ми, који се бавимо повратком Срба, схватили смо да уласком Хрватске у Европску унију 2013. године, шансе за повратак постају реално мање, него рецимо 2008. године када смо на низ релевантних адреса аргументовано послали наше захтјеве везане за ову тематику. Често сам у тим крајевима и оно што желим да нагласим је да тај повратак није одржив јер људи немају од чега да живе. Ово се посебно односи на урбано становништво. Изгубљено је станарско право, обнова кућа је одавно престала, а они који су се и вратили и како тако стамбено збринули, не могу да нађу посао“, истакао је Милојко Будимир, додајући да је слобода кретања можда на вишем нивоу, а у каквом је стању привреда, најбоље се види по томе што и тамошњи Хрвати досељеници из БиХ, али и онај мањи број домицилних, махом напуштају Книнску Крајину.

О књизи је затим говорио др Коста Новаковић истичући да је поред увода и закључака књига подјељена на седам поглавља, више наслова и поднаслова.

„Аутор се потрудио да читаоцима детаљније предочи и да их упозна са својим родним селом, једним од највећих и најразвијенијих у општини Книн до ратних догађања деведесетих, када је оно имало скоро 2,5 хиљаде становника, акумулационо језеро, хидроелектрану, велике обрадиве површине, путну и жељезничку комуникацију. По мени су најважнија поглавља о именима и презименима у Голубићу, гдје је на квалитетан начин обрађен овај дио посвећен својим прецима и сународницима. Књига представља још један допринос у очувању сјећања, успомена, али и садашњег трајања Срба Крајишника, посебно из Сјеверне Далмације и Книнске Крајине“, закључио је др Новаковић додајући да, осим људи са наведеног подручја, књигу треба да прочитају и Срби из дргих крајева којима је стало до очувања националне свијести, традиције, језика, православља и опште културе.

Веома надахнуто, сад већ и у препознатљивом стилу, скупу се обратио и писац и књижевник Хаџи Ђуро Куљанин. У својој бесједи, Куљанин је рекао да сама дужина наслова књиге „препоручује читаоцима да се ради о обимној и озбиљној књизи“.

„Јован Каблар у овој књизи ништа није прескочио у том низу, том необичном сплету истински родољубивог завичајног вијенца и све је овлаш, или нарочито, дотакао. Дотакао је и историју, и земљопис, и демографију, и статистику, и ономастику, и топонимику… Дотакао је и воду, и земљу, и камен, и шуму, и ваздух и небо свог завичаја, свог Голубића, своје Крајине… Ипак Јован застаје на једном мјесту. Не од умора или мањкавости инспирације, већ због прејаке дилеме која задеси путника на немаркираној раскрсници, па га мучи куда или како даље. То је онај моменат, онај сегмент, кад се Јован бави одрживим повратком. Дуго и нашироко он држи ту тему у књизи, али упркос томе она је остала недовршена. И остаће таква ко зна колико још дуго. Ма колико се он трудио да подуприје повратак, његова одрживост је далеко ван корица ове књиге. Рјешење, па ма какво оно било је, дабоме, у политици“, истакао је, између осталог, Хаџи Ђуро Куљанин говорећи у даљем свом излагању о сличностима Јованове Далмације и његове Херцеговине, било када су у питању историја, изрази, а посебно када је ријеч о свом имену и презимену, својој прошлости и својим коријенима.

Јован Каблар вођен љубављу према свом завичају приступио је писању ове књиге с циљем да сачува траг о селу Голубићу и његовим људима кроз историју, да садашњим и будућим генерацијама, али и историји, остави истине о једном времену које је било и које још увијек траје, рекао је, у уводној ријечи, један од рецензената књиге проф. Миле Рајчевић, човјек из „комшијских“ крајева из Дивосела код Госпића.

„Аутор је у књизи пружио податке о свом селу од његовог помена, аутохтоном становништву овог дијела Далмације и његовом трајању кроз историју и  он реконструише и историјско – етнолошки анализира овај микро – простор, гдје се прати историјска вертикала овог краја и шире, од времена српских сеоба, насељавања, па све до грађанског рата у Хрватској  1991-1995. године, до данас. Генерације Голубићана ће у овој књизи пронаћи своје коријене, породично стабло, славе и спознати новији дио историје свог села“, рекао је Миле Рајчевић, наглашавајући да је књига писана савременим књижевним језиком са реалистичним, јасним и коректним стилом.

На крају се присутнима обратио аутор књиге захваљујући се, прије свега, својој породици, затим бројним сарадницима који су му на било који начин помогли око писања књиге, од којих су неки и говорили на промоцији, као и Комесаријату за избјеглице и миграције Србије и Комерцијалној банци који су својим новчаним прилозима помогли њено штампање.

Каблар је истакао да село Голубић данас не личи на оно какво је раније било, да је тамо остало мало старосједилаца и да је то углавном старачка популација, али да су Хрвати у центар села населили неколико стотина Хрвата претежно из БиХ који су данас  тамо већински народ. Колико је у својој бесједи био у праву један од говорника Хаџи Ђуро Куљанин када је навео да је аутор „застао“ у тренутку писања када је дошао до одрживог повратка, види се и из закључних ријечи аутора.

„Покушао сам, користећи своје искуство, направити један приједлог на који начин се може спровести одрживи повратак, како би људи који се врате, могли и да живе од плодова свога рада. Да ли ће се то обистинити, показаће вријеме, мада сви знамо када смо напустили Книн да смо иза себе оставили фабрике у које се одмах могло ући и започети производња. Нажалост, оне су урушене, девастиране, рекао бих свјесно, да се ми не бисмо могли вратити. Ипак, остајем у увјерењу да је одрживи повратак могућ и чак домицилни Хрвати то знају. Надам се да ће млада генерација заиста покушати да се врати, јер то је њихово и нико им родни крај и крај њихових родитеља и предака не може одузети“, истакао је Јован Каблар, завршавајући свој говор ријечима да је могао да оде из Книна да живи било гдје у тадашњој Југославији, али да му то никада није пало напамет, већ је стално чекао када ће се са неког путовања што прије у њега вратити.

Промоцији су присустовали чланови породице, велики број гостију, чланова више завичајних удружења, земљака, међу којима и народни посланик и предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

 

О АУТОРУ: ПРИВРЕДНИК, ПОЛИТИЧАР И КЊИЖЕВНИК


Јован Каблар је рођен 1933. године у Голубићу поред Книна, гдје је, до средине деведесетих, и провео готово читав свој радни вијек. Највећи дио радног вијека провео је у Електропривреди, радећи послове од механичара до електомашинског инжењера. Био је предсједник општине Книн, заступник (посланик) у Сабору СРХ, потпредсједник Владе РСК и предсједник Привредне коморе РСК. Коаутор је више књига, а самостално је, прије ове, објавио још двије књиге: Голубић, оаза у Книнској Крајини и Сјећања од Голубића до Београда. Од 1999. године је пензионер и са супргом живи у Београду, а велику активност исказује као предсједник Удружења пензионера из Хрватске.

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Нема коментара

Напишите коментар