У Београду одржана промоција књиге „Путовање кроз празан дреновачки и воћински крај са сјећањем на прошлост“ аутора Миленка Васиљевића Чике

Након Даља и Воћина у Хрватској и у Београду је одржана промоције књиге „Путовање кроз празан дреновачки и воћински крај са сјећањем на прошлост“, аутора Миленка Васиљевића Чике. Издавач књиге је СКД Просвјета Загреб, Пододбор Воћин, Вијеће српске националне мањине Града Воћина.

Промоција књиге одржана је 10. новембра 2017. године у Београду, у Дому ратних војних инвалида, у организацији Културне заједнице Крајине и Друштва књижевника Крајине. Предсједник Културне заједнице Крајине, господин Жељко М. Кукић, као домаћин поздравио је присутне иизразио велико задовољство што је у прилици да представи једну тако вриједну књигу.

О књизи су говорили проф. Никола Живковић, лектор књиге, госпођа Гордана Ј. Лазић, предсједник Друштва књижевника Крајине, и аутор. У музичком дијелу програма наступиле су двије женске пјевачке групе, „Извор“ и „Славонке“. Пјесме из књиге, уз пратњу звука тамбурице, читале су двије ауторове унуке, Јована и Тамара Лазаревић, обучене у традиционалну славонску ношњу.

Књига представља вијенац завичају, то је монографија конкретног простора на коме је до 1991. године стољећима живио српски народ. Посебно су вриједни подаци о броју становника дреновачког и воћинског краја, о њиховој националности и вјероисповијести. Аутор за свако насеље настоји да изнесе поименични опис састава породица, крсну славу, судбину насеља, кућа, појединаца. Објављивање овог рукописа је свједочанство да се не заборави како је један недужни народ без трага нестао. Сликама цркава, гробаља, домова културе и бројних других институција аутор је настојао да дочара својим земљацима гдје су рођени и одакле су прогнани.

Жеља аутора била је да у овој монографији запише пуно више него што је до сада речено и записано о сваком од 26 насељених мјеста у дреновачком и воћинском крају. Тих насеља и народа од 1991. године више нема. Народ се расијао по цијеломе свијету, а њихова села и куће, школе, друштвени и вјерски објекти, културни и историјски споменици су минирани, попаљени и уништени.

Аутор је изјавио да овом четвртом књигом затвара посљедњу страницу у свом истраживању и записивању о животу наших предака који су кроз пет стољећа живљења на овим просторима, уз све недаће које су их пратиле, од прогона, тлачења, понижавања и покрштавања, успјели сачувати своју вјеру, обичаје, говор и достојанство.

Овом књигом Миленко Васиљевић Чико је, без дилеме, урадио огроман посао и поставио чврсте темеље за будуће истраживаче и историчаре. Ова монографија је вриједан докуменат наше трагичне прошлости. Она може и треба бити примјер и другима да исто ураде за своја села, док још није касно. Не смијемо дозволити да други креирају наше памћење, јер једино записана ријеч остаје вјечно свједочанство које ће чувати истину од неистине и прекрајања историје. Аутор је књигу оставио у аманет нашим потомцима да не забораве одакле су и гдје су им коријени. У то име, велико му ХВАЛА!

Сњежана Станишић

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)

[inpost_fancy thumb_width=“375″ thumb_height=“250″ post_id=“13133″ thumb_margin_left=“10″ thumb_margin_bottom=“10″ thumb_border_radius=“2″ thumb_shadow=“0 1px 4px rgba(0, 0, 0, 0.2)“ id=““ random=“0″ group=“0″ border=““ show_in_popup=“0″ album_cover=““ album_cover_width=“220″ album_cover_height=“220″ popup_width=“800″ popup_max_height=“600″ popup_title=“Gallery“ type=“fancy“ sc_id=“sc1510748095867″]