У Чонопљи одржано јубиларно 40. Завичајно вече Кордунаша
У Чонопљи код Сомбора, по 40. пут организовано је, 24. Фебруара 2018. године завичајно вече Кордунаша.
– Није грех, роде мој, научити туђу пјесму већ је грех незнати своју, зато се вечерас астајемо да пјевамо, играмо и носимо најелегантнију ношњу у којој одише кордунашка душа ријечи су предсједнице КУД-а „Вук Караџић“ из Чонопље Милке Боснић.
– Нема слободе и достојанства без културе. Она је узвишеност зреле колективне мисли. Живјећи са другима у мултинационалној средини прихватамо ново, поштујемо туђе и имамо недовољну жељу да сачувамо своје. Можда смо зато несхваћени и од нашег рода, али морамо оставити материјални и духовни траг нашег битисања на Кордуну, сеобама и у новом завичају – Бачкој – рекла је Боснићева и нагласила да је ова 2018. година веома значајна за Србе Крајишнике.
Милка Боснић: Наша је обавеза да сачувамо успомену на Саву Мркаља
– Каква је то неправда да два и по вијека не разумијемо улогу Кордунаша Саве Мркаља у чувању српског језика и писма. Ове године смо одлучили да се придружимо обиљежавању рођења и смрти великану, полиглоти и несрећнику који је несхваћен и болестан одбачен без правде неправедно потиснут у заборав – рекла је Боснићева и прочитала Мркаљеве стихове који су и данас актуелни.
На прелу је изведена пригодна кореографија прања и предења вуне,праћена пјесмом и тамбурицом уз коју се играла кола и плесало као некад давно на Кордуну.
Културно умјетнички програм који су извели чланови КУД-а „ Вук Караџић“. Гости су уживали у наступу пјевачке групе „Крајолик“ из Суботице (Драган Ћеран, Дане и Дарко Обрадовић и Раде Диздар) који су отпјевали неколико етно-пјесама.
Прелу су присуствовали Предсједник Завичајног клуба Кордунаша из Београда Петар Шаула и чланови Управног одбора Миле Шапић и Милан Јовановић.
– Ко смо? Одакле смо? Коме припадамо? Ми, равничарска дјеца, корјена динарских….- запитао се дјечак Мирослав Стричевић који се нашао у улози водитеља програма.
Прело се, причало се и дружило уз пјесму ојкачу, тамбурицу, његујући обичаје завичаја. Народно весеље уз музику оркестра „Без панике“ трајало је до касних сати.