У Даниловграду одржаће се помен поводом 175 година од убиства кнеза Холмије Николе Милошевића Васојевића

УДРУЖЕЊЕ ПРИЈАТЕЉА И ПОШТОВАЛАЦА БЈЕЛОПАВЛИЋА ”БИЈЕЛИ ПАВЛЕ” ДАНИЛОВГРАД

СРПСКО ИСТОРИЈСКО КУЛТУРНО ДРУШТВО ”НИКОЛА ВАСОЈЕВИЋ” БЕРАНЕ

ОРГАНИЗУЈУ

ПОВОДОМ 175 ГОДИНА ОД УБИСТВА КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА

У ЦРКВИ СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ У ДОЊЕМ ЗАГАРАЧУ КОД ДАНИЛОВГРАДА
– ПОМЕН КНЕЗУ ХОЛМИЈЕ НИКОЛИ МИЛОШЕВИЋУ ВАСОЈЕВИЋУ
У 11 САТИ 30. МАЈА 2019.

-ПРОМОЦИЈА 39. БРОЈА ЧАСОПИСА ”ГЛАС ХОЛМИЈЕ” И КЊИГА ИСТОРИЧАРА ГОРАНА КИКОВИЋА ”ПРЕЦИ И ПОТОМЦИ”, ”ВАСОЈЕВИЋИ У БОРБИ ЗА СРПСКО И ЈУГОСЛОВЕНСКО УЈЕДИЊЕЊЕ 1914-1918.” И ”РУСИЈА И ЦРНА ГОРА КРОЗ ВЈЕКОВЕ”

УЧЕСТВУЈУ:

-ГОРАН КИКОВИЋ,историчар, главни и одговорни уредник ”Глас Холмије”
-БРАНИСЛАВ ОТАШЕВИЋ,књижевник, предсједник издавачког свајета”Глас Холмије”
-ДАВИД ЛАЛИЋ,пјесник и публициста,члан издавачког свајета”Глас Холмије”
-МР ОГЊЕН ЈОВОВИЋ,предсједник Удружења ”Бијели Павле”
-МИЉАН СТАНИШИЋ, публициста
-ПЕРО РАДОЊИЋ,историчар

У 19 САТИ 30. МАЈА 2019. У ПРОСТОРИЈАМА МАТИЦЕ СРПСКЕ У ДАНИЛОВГРАДУ
ДОБРОДОШЛИ!

 

ПАРАСТОС КНЕЗУ ХОЛМИЈЕ НИКОЛИ ВАСОЈЕВИЋУ ПОСЛИЈЕ 175 ГОДИНА


На дан 30. маја 2019. године у Доњем Загарачу код Даниловграда у организацији Српског историјско-културног друштва ”Никола Васојевић” чланице Српске народне одбране Васојевића и лимске долине са сједиштем у Беранама и Удружења ”Бијели Павле” из Даниловграда планирано је организовање парастоса кнезу Холмије Николи Васојевићу и потом промоција часописа Глас Холмије у сједишту Матице српске у Даниловграду.

Српско историјско-културно друштво ”Никола Васојевић” из Берана оснивањем и издавањем свог часописа ”Глас Холмије”, од јана 2012. Године када је часопис почео да излази жели да сазна и историјску истину о дјеловању кнеза Холмије Николе Васојевића.Промовишући наш часопис у Србији и Црној Гори читаоци су нам постављали најчешће два питања?Шта је то Холмија и ко је био Никола Васојевић? Одговоре на ова питања дају нам Миодраг Мишко Милошевић,Предсједник Управног одбора издавачке куће ”Холмија” и Радомир П.Губеринић, публициста и хроничар Васојевића, аутор књиге ”Кнез Никола Васојевић”.

Миодраг Милошевић каже: ”Одмах на почетку да разријешимо питање ријечи ”Холмија” и избјегнемо свако мистификовање. Холм је стара словенска ријеч која је означавала брдо, планину, па су од ње настали и називи Хум, и Ком, и даље Хумци, Захумље, Хумска епархија, Комови итд. Они који су учили србски језик учили су и о претварању гласа ”Л” у глас ”О”. Тако је, између осталог, од ријечи котал настала ријеч котао. Једино се будал није претворио ни у шта друго-једном будал вазда будала.

Што се тиче стварања државе Холмије то су прије 170 година ријешили Његош и конзул Никола Васојевић, на врло ”демократски начин”. Нашег Николу прегласали су перјаници Торомани убједљивом већином. Ако ме сјећање добро служи било је 3:1 за њих и то је све што ја имам о овоме да кажем.”

Губеринић, о Николи пише:”Црногорски исељеник у Русију, високи руски официр и војни аташе у Цариграду, члан међународне комисије за разграничење Књажевине Србије са Турском, главни инжињер Књажевине Србије и први пројектант магистралнога пута Београд – Бар, турски генерал квартермајстер, енглески конзул, оснивач прве српске школе у Турској, иницијатор Васојевичко– пољске тајне војне конвенције, путописац и пјесник, родословник и картограф, Европљанин са четири држављанства и тринаест европских језика, оснивач регуларне Књажевине Холмије (Васојевића) чији је био кнез – то је била личност кнеза Николе Васојевића, у Васојевићима званог и „Никола Консула“, који је у првој половини 19. вијека својом политичком активношћу потресао европску јавност”.

Колико је снажан утисак кнез Васојевић учинио на Његоша говори и то што му је за успомену поклонио вјечити Орфелинов календар, и на истом спјевао му похвалну пјесму, која гласи: „Ратољупче старих доба, За удраго србско име,Окади нам наших гробахиз пушака што задиме,На Турчина хитро скочи, Нек се турска крв пролива,Жертва ми је та милија, Него уља из кандила ,И измирна и кадила. Владика црногорски кнезу Васојевићу“.Поштовани читаоци ако нисте сазнали до сада сада знате, Шта је то Холмија и ко је био кнез Никола Васојевић?

 

КНЕЗ ХОЛМИЈЕ НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ ВАСОЈЕВИЋ


Књаз Никола Васојевић, од оца Станише (Михаила) и мајке Јоване (Ане), рођене Никшић, рођен је 1797. године у љеворечком селу Лопате. Јована је била ћерка требјешког харамбаше Лазара Никшића који се, од 1791. године, послије неуспјелог Требјешког устанка, налазио у збјегу у Горњој Морачи, са још 200 требјешких породица. За све вријеме њиховог боравка у Горњој Морачи, Петар Први се залагао да их пресели у Русију. После више молби, руска влада је то одобрила, и у неколико група, све требјешке породице су тамо пресељене. Са једном од тих група, 1804. године, отишао је и Никола Васојевић, тада седмогодишњак, заједно са мајком Јованом и очухом Глигором Радоњићем. Настанили су се у Одеској губеринији. Од 1806. до 1818. године, Никола се у Русији школује и завршава војно-инжењерску академију, а потом службује у Петрограду као војни инжењер. Након унапређења у чин капетана, распоређен је на Кавказ, гдје му је главни задатак био израда војних карата за тамошње граничне области. Године 1829. именован је за руског војног аташеа у Цариграду. Наредне године учествовао је у раду међународне комисије за разграничење Турске и Србије. Имајући потребу за таквим стручњаком, као и његову безграничну љубав према своме отачеству, књаз Милош Обреновић понудио му је да ради у служби Књажевине Србије, што је овај, након сагласности руске владе, прихватио. Први задатак био му је да изради карту новоразграничене и знатно проширене Краљевине Србије, што је обавио брзо и квалитетно. Но, будући великог духовног потенцијала, а ипак не схватајући ослабљене економске могућности заостале и дуго пљачкане Србије, као главни инжењер Књажевине, предлагао је крупне и тешко остварљиве инвестиције чије су предрачунске вриједности књаза Милоша Обреновића жестоко узнемиравале. Нарочито га је уплашио предлог за изградњу модерног магистралног пута Београд-Бар, који је поред високе цијене морао ићи преко турских територија. Овај неспоразум је био тако тежак да су сва настојања књажевског секретара Димитрија Давидовића да их помири— остала безуспјешна, утолико више што је књаз Милош у образованом Васојевићу видио будућег ривала, те је и из тог разлога сматрао да га се треба што прије отарасити. Високи руски официр и војни аташе у Цариграду, пројектант пута Београд-Бар, турски генерал квартермајстер, енглески конзул, оснивач прве српске школе у Санџаку З н а ј ућ и з а в и с о к о о б р а з о в а њ е и в а н р е д н у надареност Николе Васојевића, цариградска влада му је понудила службу као шефу инжењерске службе у турској војсци, што је он одбио, носећи се мишљу да се поново врати у Русију. Но, Турци су по сваку цијену жељели да га придобију, па су понудили положај генералк в а р т е р м а ј с т е р а с в и х сувопутних турских трупа у Европи, што је прихватио. Као турски генерал, 1835. године био је у обиласку Скадра и Скадарског пашалука. Исте године из Скадра одлази на Цетиње да би се упознао са Његошем који му том приликом уручује увјерење о племићком поријеклу. Године 1837. енглески амбасадор у Цариграду, лорд Понсонби, именује Николу Васојевића за вице-конзула за провинције: Босну, Херцеговину и Албанију, са сједиштем у Новом Пазару.

Кнез Никола је без сумње био образован, предузимљив и даровит човјек. У Русији је завршио високу школу. Као даровит војни стручњак снима и ради мапе Кавказа и Закавказја… …Кнез Никола Васојевић је говорио тринаест језика. О његовој култури, високом образовању и даровитости свједоче његове разгранате везе. Два пута иде у Енглеску, Француску, Италију… Поред Енглеске за њега и Књажевину Васојевиће интересују се и Французи. Са пољском владом у избјеглиштву склапа тајну Васојевичко-пољску конвенцију, до чије реализације није дошло грешком Пољака. Кнез активно сарађује са многим значајним личностима свога времена; са Обреновићима и намјесницима Србије, са Ами Буеом коме поклања мапе области Васојевића, Зете и Албаније које је сам цртао, у вези је са Мушицким коме такође поклања поменуте мапе, има вез са културним радницима Србије а Исидор Стојановић му посвећује пјесму, Срби са Космета га славе и такође му пјевају пјесме, у прво вријеме живо сарађује са Његошем који му такође посвећује веома лијепу пјесму исписану на Орфелиновом календару који поклања кнезу, у службеним посјетама скадарски и травнички везири га дочекују са по педесет коњаника и поклањају му сабље и атове, често и активно сарађује са конзулима многих држава који му приређују величанствене пријеме и узвраћају гостопримство…, кнез Васојевић је био свјетска личност са четири држављанства. Он и сам пише пјесме, путописе, црта мапе, интерсују га историјске науке, нарочито досељења Словена на Балкан, бави се проблемом генеалогије Васојевића коју изводи од краља Радослава (1160), са игуманом Мојсијем Зечевићем, том изузетном српском личношћу, допуња и усавршава стари Васојевички закон наслијеђен од кнеза Милутина и Мирчете Раичева, веома се активно бави устројством државности Књажевине Васојевића који има своје границе, закон, грб, новац… Уопште, оно српско покољење коме су припадали легендарни српски мученици кнез Никола Васојевић, игуман Мојсије Зечевић, војвода Миљан Вуков…, који су дуго попријек гледани са попереним топовима са турских тврђава, живјело је и умирало за идеале ослобођења и уједињења српског народа, а кнез Никола је, стварајући српску књажевину Васојевиће између већ постојеће двије српске државе Србије и Црне Горе, имао као свој велики циљ да на Балкану поврати славно српско “Душаново царство”.


АЛЕКСАНДАР ВАСОЈЕВИЋА ”ПОНОСАН САМ НА СВОГ ПРЕТКА КНЕЗА НИКОЛУ МИЛОШЕВИЋА ВАСОЈЕВИЋА”


Разговор Горана Киковића, главног и одговорног уредника ”Гласа Холмије” са Aлександром Васојевићем, чукунунуком кнеза Холмије Николе Милошевића Васојевића.

Aлександрар Васојевић, чукунунук кнеза Холмије Николе Милошевића Васојевића, рођен је 1930. у Београду, гдје је завршио Економски факултет.

Радио је у познатим предузећима у Београду на пословима руководиоца и директора, гдје и данас живи као пензионер. Пише и говори неколико страних језика: енглески, њемачки, руски и шпански. Носилац је многих признања и одликовања међу којима: Ордена рада са сребрним вијенцем (1966.), Ордена рада са сребрним вијенцем (1976.) и Ордена заслуга за народ са сребрним зрацима (1985.). Познати је експерт за области приватизације, процјенe вриједности имовине и капитала, анализe биланса успјеха и биланса стања, економске анализе, стечајних поступака. Био је активан друштвено-политички радник, одборник и руководилац у СКЈ и ССРН, као и члан Привредне коморе – Београда, Србије и Југославије. Члан је многих струковних удружења и асоцијација, радних група у земљи и иностранству из области своје струке. Бавећи се спортом обављао је многе одговорне дужности у клубовима и спортским асоцијацијама. Иако пензионер стални је судски вјештак за економско-финансијску област.

КИКОВИЋ: Koja су Ваша сазнања о Николи Милошевићу Васојевићу, Вашем претку?

ВАСОЈЕВИЋ: Остао сам без оца врло рано, јер је умро још 1938. године, а већ 1939. године сам се са мајком преселио из Београда у Доњи Милановац, код бабе, одакле је била моја мајка, тако да дуго нисам имао контакт са осталим члановима породице Васојевић, тј.потомцима кнеза Холмије Николе Милошевића Васојевића, те сам прве податке о пореклу своје породице добио тек 1975. године у Лондону од господина Вешовића, рођеног брата др Радослава Јагоша Вешовића, аутора књиге о Васојевићима, који ми је тада поклонио докторску дисертацију свог брата, а која је штампана у Сарајеву 1935. године под насловом ”Племе Васојевића у вези са…”. Ментор овог капиталног дјела био је професор др Јован Цвијић. Допунске податке сам затим након тога интензивно сакупљао од осталих чланова потомака кнеза Холмије Николе Милошевића Васојевића, те сам их у неколико махова, усмено и писмено, пренео господину Радомиру Губеринићу из Берана, који их је у целости објавио у својој књизи ”Кнез Никола  Васојевић”, објављеној у Андријевици 1997. године, од кога сам добио посебно признање за те податке. Упоређујући податке из неколико објављених  књига о кнезу Николи Милошевићу Васојевићу, са којим сте сигурно у целости упознати, стекао сам закључак да је био веома школован технички стручњак, посебно у области картографије, јер је једини у то време израдио прецизне географске карте Холмије, Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Албаније, Метохије…Такође је био и врстан политичар који је био успешан племенски вођа, војник и дипломата и да је убијен, јер је тежио уједињењу свих српских и црногорских племена.

КИКОВИЋ: Испричајте нам како сте се срели са потомком убице Вашег претка кнеза Холмије  Николе Милошевића Васојевића?

ВАСОЈЕВИЋ:  Пре неколико месеци возио сам се таксијем са Дорћола на Славију. Приметио сам да таксиста говори ”црногорским нагласком” па сам га упитао одакле је родом. Одговорио је да је родом из Црне Горе. Остатак разговора је текао како следи:

Ја: ”И ја сам родом из Црне Горе, из Лијеве Ријеке испод Комова”.

Он: ”То значи да сте из Васојевића”.

Ја: ”Тако је. Чак се и презивам Васојевић”.

Он: ”Да не водите можда порекло од кнеза и конзула Николе Васојевића?”

Ја: ”Да, он ми је чукундеда”.

Тог тренутка заустави такси у Добрачиној улици, угаси мотор, окрену се према мени и обрати ми се речима: ”Морам да Вам се представим. Мој чукундеда је на прилазима Цетиња убио Вашег чукундеду Николу Васојевића. Његова жена Застасија проклела је целу нашу породицу ”да нам се затре потомство”! Клетва се делимично испуњава ево већ више од 160 година. Ово је већ пета генерација наше породице, а у свакој је по једно мушко дете ненормално. Иако нас пуно има, та клетва је погодила баш мене”.

Ја: ”Јако жалим због тога, а у чему се и како огледа та ненормалност Вашег детета?”

Он: ”У принципу је здрав, чио и весео али се повремено у њега ”усели звер” па кида, уједа, гризе, гребе и напада све око себе. Због тога је већ неколико година са мојом супругом у манастиру Острог на лечењу, али за сада нема резултата. Па моја супруга не ради и стално је тамо са њиме”.

Ја: ”Веома ми је жао што Вас је задесила таква зла судбина због злочина Вашег чукундеде”.

Он: ”Пошто сте директан потомак Николе Васојевића да ли би сте ми дали ”опрост” да се скине клетва са моје породице?”

Ја: ”Веома радо. Просто Вам било!”

Он: ”Хвала, драги и хумани човече!” То рече упали мотор и одвезе ме до Славије.

Рачун је износио око 450 динара, али је енергично одбио да ми наплати вожњу. Ипак сам на задњем седишту оставио 500 динара и отишао послом, веома ожалошћен злом судбином овог човека, али ипак не верујући у клетву!

Када сам кући супрузи, ћерки и унуцима испричао овај догађај настао је општи плач, мук и неверовање. Тек у новембру месецу прошле године, када сам се прикључио удружењу великог српског племена Васојевића, који живе у Црној Гори и Србији, сетио сам се овог тужног догађаја.

КИКОВИЋ: Да ли сте нешто као породица предузели да обиљежите гробно мјесто Вашег претка кнеза Холмије  Николе Милошевића Васојевића?

ВАСОЈЕВИЋ: На жалост нисмо, јер остали потомци нису показали интересовање за то, уз то нисмо ни знали за тачно место сахране. Уколико би Ваш часопис ”Глас Холмије” илиСрпско историјско-културно друштво ”Никола Васојевић”, Беране, које носи име мог директног претка предузели нешто у том правцу спреман сам да расположивим подацима и личним ангажовањем и присуством помогнем у обележавању његовог гробног места.

КИКОВИЋ: Које су Ваше поруке читаоцима ”Гласа Холмије”?  

ВАСОЈЕВИЋ: Веома је лепо и основано да путем часописа ”Глас Холмије” и путем Српског историјско-културног друштва ”Никола Васојевић”, Беране, настојите да очувате историјску традицију и дате научно тумачење историје племена Васојевића из Лијеве Ријеке, јер ”Народ који нема историју нема ни будућност !” Како је то лепо рекао неко паметан и разуман. Не разумем људе,  који  се ради свог тренутног положаја и текуће политике, одричу своје историје!

КИКОВИЋ:   Какво је Ваше мишљење о нашем часопису ” Глас Холмије ”?

ВАСОЈЕВИЋ: До првог примерка цењеног  часописа ”Глас Холмије” дошао сам први пут из руку његовог главног и одговорног уредника Горана Киковића, у новембру прошле године на скупу Васојевића у Савином Селу код Врбаса. Одајем пуно признање редакцији, и посебно главном  и одговорном уреднику господину  Киковићу, на озбиљности, актуелности и научним поставкама на којима се заснивају сви чланци, и  уопште третирана проблематика у часопису ”Глас Холмије”, а посебно везани за историју највећег српског племена Васојевићи. Додаћу једну моју догодоштину из давне 1960. године. На једном политичком скупу у градском комитету СКЈ у Београду јавио сам се за реч и секретар је рекао: ”има реч друг Васојевић ”. Када сам завршио и сео, обратио ми се сусед који рече да је пуковник ЈНА и да је из српског племена Васојевићâ. Ја сам узвратио са: ”Друже пуковниче, чуо сам да су Васојевићи већином били у четницима, те да се не хвалимо да смо Васојевићи”. На то ми је он, увређен, узвратио: ”Да то никад више нијеси река’! Било нас је и тамо и овђе. Тамо смо били војводе, а овђе комаданти бригада и немој да се стидиш што си Васојевић!”

Прилог припремио Горан Киковић, главни и одговорни уредник портала и часописа ГЛАС ХОЛМИЈЕ из Берана и оснивач и први предсједник Српског историјско-културног друштва ”Никола Васојевић” Беране

Горан Киковић

Нема коментара

Напишите коментар