У Кљајићеву код Сомбора обележен Дан борца и устанка полагањем венаца на споменик народном хероју Милошу Кљајићу
Поводом 80 година од погибије народног хероја Милоша Кљајића и обележавања празника Дана борца и Дана устанка, 6. јула положени су венци на споменик овом народном хероју на Тргу 8. кордунашке ударне дивизије у Кљајићеву код Сомбора, у организацији Удружења бораца ратова 1991-1999. године – Осма кордунашка ударна дивизија из Кљајићева.
Након што су сви присутни одали пошту минутом ћутања свима који су дали своје животе за слободу, окупљене је поздравио председник Удружења Осме кордунашке ударне дивизије из Кљајићева Слободан Михајловић уз поруку да је задатак Удружења да негује сећање да слободарске дане и историју Србије и да уче будуће генерације да се никада не забораве они коју су дали животе за слободу.
Осим великог броја мештана Кљајићева и околних места, скупу је присуствовао синовац Милоша Кљајића који носи његово име Милош Кљајић, као и значајан број поштовалаца НОР-а и представника друштвено-политичког живота из Србије и региона, попут Удружења бораца Брчко-дистрикта – Јанко Вуковић, Удружење антифашиста Вуковар – Лазо Ђокић, Удружења 8. Кордунашке Београд – Ђуро Шкаљац, Удружења бораца Сомборских ветерана – Иван Перишкић, Удружења бораца Апатин – Стево Дрча, Удружење бораца Растина – Јово Вукобратовић, Удружење бораца Бачког Брега – Јован Ратковић, Удружења Кордунаша потомака и пријатеља Кордунa – Петар Шаула , представници Града Сомбора: одборник Небојша Видовић, већници Слободан Станић, Јована Миљевић и Срђан Савић, представници Удружења виноградара Висови Кљајићево – Никица Шајатовић, Удружења жена Рубац Кљајићево – Мошо Новковић, ФК „Кордун“ из Кљајићева – Зоран Милетић, представници Војске и полиције и бројни чланови Удружења бораца Кљајићево.
Скупу се обратио секретар Удружења Осме кордунашке ударне дивизије Жељко Милојевић који је укратко подсетио на славну историју Срба са Кордуна.
„Морамо да чувамо и негујемо своју културу сећања као наследници и поштоваоци НОР-а. Наш задатак и обавеза је да се сећамо и бранимо славну борбу и велико страдање народа Крајине, јер у данашње време ревизија историје узима све више маха, што је доказ срамна резолуција у УН о Сребреници. Можемо и морамо да се поносимо чињеницом да је само у Осмој Кордунашкој ударној дивизији било више бораца него у целом Француском покрету отпора. Морамо бити поносни на сваког борца и на сваку жену, на коју је пао највећи терет свеопштег отпора окупатору. Мали је фонд мојих речи да опише какву је жртву поднела Крајишка жена за време НОР-а. Само истином о нашој прошлости можемо ићи напред. Не смемо дозволити да наша деца због наше немарности и неодговорности доживе да их убудуће неко оптужи за нешто што њихови преци нису урадили. Наш Кордунашки народ је стао уз Осму Кордунашку ударну дивизију и заједно са њом извојевао величанствену победу, а ми њихови потомци морамо бити поносни на ту чињеницу“, поручио је Милојевић.
У културно – уметничком програму обележавања наступили су Дечији хор „Теслини славуји“ са химном Боже правде, На Кордуну гроб до гроба и песмом Кљајићеву, под диригентском палицом Милане Ковач Бјеливук, као и Женска певачка група „Чуваркуће“ из Београда која је опевала На Кордуну гроб до гроба и песму Глина Глину водом опасала.
Милош Кљајић био је учесник Народно ослободилачке борбе и народни херој Југославије. Рођен је 17. марта 1916. године у селу Горњи Сјеничак, код Вргинмоста у веома сиромашној сељачкој породици. После одслужења војног рока, отишао је у Тузлу да ради у тузланској солани. Ту је постао члан УРС-ових синдиката и учествовао у акцијама радничког покрета. 1940. год. примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије. После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије вратио се у родни крај и повезао се с партијском организацијом свога села. Активно је учествовао у припреми устанка у северном делу Кордуна. Потом је постао командир Партизанског одреда „Сјеничак“. Посебно се истакао у борбама с усташама и домобранима, децембра 1941. и јануара 1942. године, када су партизани успели да заштите 15.000 жена, деце и стараца, и осигурају им пут у Петрову гору. 1942. Год. је постао командир Треће чете Четвртог кордунашког партизанског батаљона, а касније је постављен за командира чете Првог ударног батаљона Првог кордунашког партизанског одреда.
У лето 1942. године истакао се у борби за Јастребарско, и у спашавању више од 700 српске деце с Козаре, Кордуна и Баније из усташког логора. 1943. постао је командант Четвртог батаљона Прве кордунашке бригаде, а касније и командант бригаде. Заједно са својим батаљоном спречавао је, на путу Драганић-Крашић, почетком 1943. године, нападе непријатељских тенкова и јаких пешадијских снага које су ишле у помоћ опкољеном усташком гарнизону у селу Крашићу. Иако је био лакше рањен, остао је на положају и с бомбашима јуришао на тенкове. Усташе нису успеле да се извуку из окружења и у њему је заробљено око 200 усташа, а више од 300 је погинуло током борби. Погинуо је 14. јула 1944. године, у борби с Немцима, код села Кордића. Сахрањен је уз војне почасти на висовима Жумберка, у селу Радатовићи. Од тада, па све до краја рата његово име носио је Четврти батаљон Прве бригаде Осме ударне кордунашке дивизије. За народног хероја проглашен је 6. децембра 1944. године. Село Кљајићево у Сомбору после Другог Св.рата добило је назив по овом народном хероју јер се управо овде после рата настанило много Кордунаша где живе и данас.
новинарка „Српског кола“
Весна Пешић
