У Новом Саду одржан састанак о положају Срба Крајишника

На Новосадском сајму књига на једном од штандова књиге су излагали и Срби Крајишници. 15 удружења се удружило и представило своја издања. У оквиру Сајма у недјељу 6. 3. је одржан и радни састанак на коме се говорило о положају Срба Крајишника у Републици Србији.  Састанак је организовао Милорад Буха, који је због болести био спријечен да присуствује.

На самом почетку се обратио Драгомир Лалић, предсједник Отаџбинског покрета поручујући да само просвећен и друштвено одговоран народ који поштује своју историју, културу, језик и писмо и који не заборавља своје великане има сигурну будућност.

– Битна нам је иницијатива о Приједлогу закона о измјенама и допунама Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица. Планирамо да скупимо потписе, потребно је преко 30.000 и да заједно са приједлогом предамо предсједнику Народне скупштине на усвајање. Друге двије важне иницијативе су учествовање на парламентарним изборима у Републици Хрватској за саборске заступнике и учествовање у изборима за ЕУ парламент.

Борац Ђорђе Вујко наводи како постоји много појединачних организација ветерана, инвалида, бораца како у граду Новом Саду, тако и у цијелој Србији. Тако да он предлаже да се општинске организације окупе и направе заједничку Скупштину.

– Ми смо борци и међу нама се мора спровести организован систем, да се објединимо, да се зна ко нас представља, овако свако иде за себе, и ништа се не постиже. Људи немају здравствено осигурање, немају пензију, потпуно су ван сваког система.

Мирко Радаковић из Удружења Крајишки привредник и један од организатора штанда Крајина у срцу каже да већ 20 година борци причају свако своју причу. Не уче једни од других, већ подмећу клипове „међу собом”.

– Криза је знања, криза морала, криза части и ауторитета. Требамо поново извршити хомогенизацију крајишког корпуса. Затим се требамо борити да наш народ добије статус борца и ратни стаж. Без тога не можемо да подигнемо морал. Мислим да активост коју би сви подржали је свакако Резлуција о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској – рекао је Радаковић и додао како је присуствовао протестној шетњи 26. јануара, али да нажалост за њу нису имали слуха државни званичници.

Радаковић је најавио овом приликом и скуп који би се одржао 28. априла на ушћу Саве у Дунав код Небојшине куле.

– Тим скупом би се вршио притисак на Скупштину да изгласа Резолуцију о геноциду. Нема веће штете да нас оптужују за геноцид, а над Србима је извршен геноцид у 20. вијеку два пута. Такође, морам да нагласим да је свакакко битан и Бечки споразум о сукцесији, посебно Анекс Г под називом „Стечена и лична права“. Морамо се борити да се бар нека права врате.

Радаковић указује на важност оснивања Крајишког културног центра.

Проф. Милан Ливада каже да оно што обесхрабрује Крајишнике је што нема неког великог помака у рјешавању питања која су за њих битна.

– Зар ником у дипломатском смислу у Србији не сметају свакодневне расистичке пароле у Хрватској гдје се велича убијање Срба­? Напади на преостале Србе у Хрватској? Нема никада никаквог дипломатског реаговања на кршења људских права када дође до таквог неког инцидента.

Ливада је такође рекао да је изузетно погубно за остваривање права крајишко нејединство. Такође наводи како му је несхватљиво да Србија не усваја Резолуцију о страдању Срба у НДХ.

Предсједник РВИ Покрајине Војводине Драго Ступар поручује да је српски борац, борац са којим би он увијек ишао у борбу и да никада неће признати да су Срби у Крајини физички изгубили рат, него само политички захваљујући онима који су их у то вријеме водили.

Ступар се осврнуо на неријешена питања српске имовине у Хрватској, заосталих пензија, немогућност добијања медијског простора за исказивање проблема бораца, ветерана, ратних војних инвалида. Велики број потјерница за Србима…

– Мора се и наш глас чути, и та наша питања око имовине, пензија и потјерница. Све бих вас замолио да будемо компактни.

Миле Шапић предсједник Кооалиције удружења избјеглица у Србији  каже да су се многе власти смијениле и политичке опције, али се нико озбиљно није позабавио проблемима Крајишника.

– Да би нас неко окупио треба много рада и када бисмо на страну ставили нашу сујету и међусобне разлике. Народ је тешко анимирати јер су преварени и разочани већ небројено пута.

На крају отвореног стола народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта  је рекао како су Крајишници подијељени на стотине удружења.

Он је истакао да није довољно да се усвоји Резолуцију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ већ је потребно и основати Меморијални центар геноцида над Србима у НДХ у којем ће историчари радити на међународном признању геноцида над нашим народом у НДХ.

Линта је предложио да се оснује Канцеларија за помоћ осумњиченим, оптуженим и осуђеним Србима за ратне злочине у којој би оптужени и осуђени Срби добијали бесплатну правну и стручну помоћ; да Министарство правде упућује протесне ноте приликом хапшења Срба, да се промјени закон о правима бораца и признају крајишки борци за читаво вријеме рата у двоструком трајању, да Тужилаштво за ратне злочине коначно почне да процесуира злочине над нашим народом…

На крају округлог стола су се договорили да ће сви радити на обједињавању Крајишника, како би се сложили око заједничких интерeса за сав крајиши народ. Као и да ће се радити на анимирању младих да се укључе у активности.

Текст и фото: Драгана Бокун