У посјети манастиру Подластва у митрополији црногорско-приморској

ЧУВАР ГРБЉА И СРПСТВА У БОКИ КОТОРСКОЈ


Манастир Подластва, у чијем се склопу налази и Храм Рођења Пресвете Богородице, је једини сачуван од некадашњих шест старих грбaљских манастира. У овом манастиру, шест пута рушеном и обнављаном, вјековима се сабирао народ Грбља, сачувала вјера и доношене важне одлуке. Манастирски комплекс сачињава стари конак на два спрата, са јужне стране се налази непосредно уз храм на који се наслања друго крило старог конака, као и нови, једноспратни конак на удаљености од двадесетак метара од храма, изграђен послије земљотреса 1979. године. Тре­нут­но у манастиру бораве че­ти­ри мо­на­хи­ње, а међу њима и игу­ма­ни­ја, ма­ти До­ро­те­ја.

Манастир се налази на узвишици недалеко од магистралног пута Будва-Тиват-Котор, у Горњем Грбљу, и није нам га било било тешко пронаћи и стићи до њега. Испод њега налази се гробље, а приликом нашег доласка, у свакодневним пословима, затекли смо монахињу По­ли­на­ри­ју. Она нас, након упознавања, води у обилазак ове светиње и започиње причу о њеној историји.

Поглед из манастира на Грбаљ

 

ПОДЛАСТВА ЈЕ ДУХОВНИ И КУЛТУРНИ ЦЕНТАР ГРБЉА


„Приликом истраживачких археолошких радова, послије земљотреса 1979. године, на мјесту данашњег манастира, пронађени су остаци цркве која датира из старијег периода, негдје из 5. или 6. вијека, а претпоставља се да је ту било сједиште епископа или неки храм при двору цара или краља, углавном неког ко је заиста био имућан у то вријеме. У овим истраживањима, када су се појавиле рупе у поду, у припрати се дошло до неких дијелова, као што је опека, претпоставља се да датирају још из трећег вијека. Црква у којој се налазимо посвећена је Рођењу Мајке Божије и кажу да је из доба цара Душана, другог ктитора овог манастира. Сматра се да је он обновио стару цркву која се ту налазила, односно обновио манастир за који се претпоставља да је био много већи. Томе свједочи и крстионица која се сад тренутно налази ван цркве, сигурно је била њен саставни дио“, прича нам монахиња Полонија, показујући остатке фреске Успења Мајке Божије, Светог Димитрија, Светог Георгија, као и двије фреске Светог Николе, једне преко друге, од којих је новија, према њеним ријечима, из 16. или 17. вијека, док се у олтару налази фреска Светог Спиридона.

КРСТИОНИЦА

„У цркви се редовно врше богослужења, сваке недјеље и празника, а у суштини ово и јесте парохијска црква у Грбљу. Осим ње, гдје се окупи око сто парохијана, још у најмање двије од укупно 65 цркава на подручју Грбља, недељом и празником се служе литургије. Подластва је централно мјесто зборовања, саборовања свих Грбљана. Овдје је донесен Грбаљски законик, урађен по угледу на Законик цара Душана То је први писани законски акт, у границама данашње Црне Горе“, закључује монахиња Полинарија, додајући да је ово мјесто гдје је учио и Петар Петровић Његош, а некад је игуман био Митрофан Бан, потоњи митрополит црногорско-приморски.

 

ШЕСТ ПУТА РУШЕН И ОБНАВЉАН


У сваком дијелу манастира, од 2013. године, интензивно се врши обнова . Већ три године се ради на обнови конака у склопу којег се налази капелица односно црквица, параклис, посвећена цару Лазару. Ту се налази и манастирска ризница, која се још увијек попуњава, и просторије у којима се налази митрополит када дође у посјету манастиру. На спрату су манастирска библиотека и сестринске келије. Велике заслуге за то припадају монахињама, али и становницима Грбља без чије помоћи ништа не би могло да се уради. Сазнајемо да је настојатељица манастира од 1995. године Доротеја Делић, али нажалост, њено здравствено стање није најбоље, тако да је у правним пословима веома успјешно мијења сестра Аквилина (Черековић) из Новог Сада, раније монахиња у манастиру Подмалинско и Бешка. Ту су још већ поменута Аполинарија (Митровић) из Херцеговине, раније монахиња у манастиру Бања код Рисна, као и монахиња Серафима.

На позив монахиња крећемо ка гостопримници. Пролазимо поред крстионице, коју је раније поменула сестра Полинарија. У склопу радова на унутрашњој обнови манастира, како нам рекоше монахиње, постоји озбиљна намјера да уз конзерваторске услове Управе за културна добра, обнове крстионицу и поново је ставе у функцију. Сестринство је од старог магацина направило гостопримницу, а прошле године је осликао монах Дамир из Сомбора.

Монахиња Аквилина и Бећир Вуковић у гостопримници АКВЛИНА

Тамо нас је дочекала и понудила са освјежењем монахиња Аквилина, започевши причу о томе како је ова светиња највише рушена током историје.

„ Кад су наши Грбљани подизали устанак, против кога год, прво што су непријатељи за одмазду радили било је уништење Подластве. Прво разарање манастир је доживио од стране Млетака 1452. године, послије III грбаљске буне (1448-1452), кад је разрушен и превлачки манастир. Друго разарање манастира било је у вријеме прве аустријске окупације (1797-1805). Треће разарање манастир је доживио у вријеме друге аустријске окупације, 1869. године, у вријеме устанка који су у Боки након састанка подигли Кривошијани, Леденичани, Грбљани, Маине, Побори и Брајићи. Аустријанци су 5. новембра 1869. године, запалили манастир Подластву. Четврто разарање десило се почетком Првог свјетског рата, када је 15.04.1915. године, манастир запаљен. Пето разарање било је у II свјетском рату када је храм погођен из артиљеријског оружја, које је потпуно оштетило његову западну фасаду. Након ратних разарања, манастир није мимоишао ни земљотрес из априла и маја 1979. године, када је скоро потпуно уништен. Пао је црквени свод, зидови су растрешени и напукли, звоник је срушен и звона су поиспадала, а и манастирски конаци су били веома оштећени“, таксативно набраја монахиња Аквилина свих шест уништавања ове светиње, с поносом истичући да овдје живе и руководе манастиром монахиње званично од 1980. године, мада их је било и раније.
Сестра Аквилина нам прича и о проблемима са којима су се сусретале када су дошле. У позитивном смислу истиче саме мјештане Грбља који им се свакодневно налазе при руци, баш као и оног дана кад смо их и ми посјетили. Сјећа се сусрета, сад већ бившег предсједника Црквене општине, чика Пека Мазарака и патријарха Иринеја, када је патријарх рекао да „Грбаљ није Црна Гора, већ Србија крај мора“. Поносни су Грбљани на то и на своје српство.

Фарма коза

На овим просторима је увијек било размирица, некад између племена, па партизана и четника, данас су најочитије подјеле по питању српско-црногорских односа, чак и у оквиру породица. Ипак, то су више питања за политичаре, не за свештенство и монаштво, мада ни њих не заобилазе проблеми. Сестринство манастира је више окренуто својим свакодневним обавезама. Монахиње се баве пољопривредом на великом манастирском посједу, обрађујући бројне засаде маслина и другог воћа, као и узгојем стоке.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

ПОДРШКА И ОХРАБРЕЊЕ СРПСКОМ НАРОДУ ГРБЉА


Манастир Подластва посјетио је предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта са сарадницима и Бећиром Вуковићем, савјетником Андрије Мандића, једним од предводника Демократског фронта Црне Горе. Монахиње су госте упознале са историјом и обновом манастира. Линта је подржао напоре монахиња, Српске православне цркве и мјештана Грбља, у њиховој борби у очувању српства на овим просторима, а на сликовит начин Грбаљ је представио један од становника овог мјеста, који се затекао у манастиру.

„Ово није Монтенегро, него Грбаљ – српско легло, ово није Црна Гора, но Србија поред мора, од тунела до тунела, двадесет је српских села…“, у стиховима је……. описао шта је Грбаљ?

Миодраг Линта, са сарадницима, монахињама и мјештанима Грбља

 

ЗАЈЕДНИЧКО НАЛАГАЊЕ БАДЊАКА ЗА СВИХ 20 СЕЛА ГРБЉА


„Становници Грбља су били одвајкада ратоборно, неустрашиво племе, љубоморно на своју слободу и сасвим неукротиво, које је захтјевало за себе привилегије и умјело да их одржи“ у најкраћем је, Грбљане, описао један аустријски новинар половином 19. вијека. Заиста и јесте тако и Грбљани се поносе тиме, као и својим српским родом. Грбаљ има нешто мање од три хиљаде становника у двадесет села, подјељених симетрично по десет са сваке стране некадашње Јадранске магистрале. Села Дуб, Сутвара, Наљежићи, Пелиново, Шишићи, Пријеради, Братешићи, Горовићи, Ластва и Пријевор припадају Горњем Грбљу, а Кримовица, Загора, Вишњево, Главати, Ковачи, Кубаси, Главатичићи (Бигово), Побрђе, Врановићи и Љешевићи Доњем Грбљу. Грбаљ је једно вријеме био саставни дио државе Немањића, а богата историја ових предјела заслужује посебан простор. Оно што је још занимљиво напоменути је да је манастир Подластва централно мјесто за налагање бадњака мјештана свих 20 грбаљских села, уз вечерњу службу грбаљских пароха. Обичај је да након налагања бадњака, испред манастира, Грбљани колима одлазе до Котора, носећи један заједнички бадњак, који у литији кроз Стари град, уз благослов архијерејског намјесника бококоторског и свештенства которске парохије, „укрштају“ са бадњаком мјештана Ораховца на тргу испред Цркава Светог Николе и Светог Луке.

Чувар светиње

 

СПОМЕНИК СТРАДАЛИМ ОД БРАТСКЕ РУКЕ


Испред манастира се налази спомен-костурница подигнута 1992. године, гдје је сахрањено 79 Грбљана, Маина и Будвана, који су без суђења страдали од братске руке, новембра 1944. године, у Старом Бару. Страдали су били припадници Краљевске војске, а наређење за њихово погубљење издала је команда 2. и 4. батаљона Бокешке партизанске бригаде.  Блаженопочивши патријарх српски господин Павле је 24. маја 1992, у манастиру Подластва, служио литургију за упокојене, са митрополитом Црногорско-приморским, Амфилохијем и са још 13 српских архијереја. Бесједио је пјесник Матија Бећковић, а сваке године, за Видовдан, се овдје окупља народ Грбља и служи опијело страдалима.

Миодраг Линта испред спомен-костурнице


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк