У Србу, 27. јула, одржан 11. Лички вишебој

 

ДОБРОСЕЛО ОПРВАДАЛО ТРАДИЦИЈУ ОКА ДИВОСЕЛО


Ово село, надомак Доњег Лапца, oд обнављања Личког вишебоја у Србу, налази се у самом врху најтрофејнијих екипа, а ове године није имало достојног конкурента за освајање првог мјеста. Преко стотину такмичара, подјељених у шест екипа,  пред више стотина гледалаца, одмјерило је снаге у девет старих, народних, спортских дисциплина. Након сабирања бодова, на другом мјесту нашли су се домаћини екипа Срба, док је треће мјесто припало екипи „Ћиро“ Личка Калдрма – Дрвар. Посебну драж вишебоју дала су дјеца у дисциплини трчање у врећама.  Организатор КСИОЦ “Тесла”, двадесетак најмлађих такмичара, наградио је медаљама сматрајући да су их сви заслужили и да ће велики број њих једног дана бити учесници у сениорској конкуренцији древних игара, започетих давне 1956. године у Дивоселу.

На младима вишебој остаје

Ова спортска манифестација, упркос бројним проблемима и отказима појединих екипа у посљедњи тренутак, оправдала је очекивања.

 

ЛИЧКЕ КАПЕ ХАРАМБАШАМА


Испред организатора Рајко Кесић и Горан Перишић, подјелили су, прије почетка такмичења, харамбашама (вођама екипа) личке капе, као и предсједнику Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодрагу Линти, који је 11. Лички вишебој свечано прогласио отвореним.

Дефиле екипа на почетку такмичења

На импровизованом борилишту нашле су се екипе Добросело, Срб, ”Ћиро”- Личка Калдрма, Книн, “Тесла”- Београд и прошлогодишњи побједник Грачац.  „Нема раја без роднога краја”, незванична химна овог скупа, зачула се најприје из грла учесника, а прихватили су је, уз велико одобравање, и присутни посјетиоци.

Добар одазив публике, нарочито младих

Први су, и ове године, снаге одмјерили такмичари у трчању у врећама. Воље није недостајало, понекима снаге јесте, неки су се и спотакли, а најбољи су побједили. Прве бодове за своје екипе освојили су такмичари из Добросела, Срба, „ Ћире“ и „ Тесле“ и најавили неизвјесну борбу за овогодишњег укупног побједника.

Трка у врећама- изједначено до краја

Није прошло много времена а за старт су већ били спремни такмичари за трчање на брвну. Међу њима и прошлогодишњи побједник Алекса Кесић, један од најмлађих који се ове године морао задовољити трећим мјестом. Најбољи резултат постигао је Леонардо Вукоја, представник Срба. Непосредно послије трке од њега смо сазнали да је његова породица доселила у Срб из Херцеговине, да му се свиђају ове старе, личке игре и да је поносан што је освојио медаљу и бодове за екипу Срба, мјесто у коме је са родитељима трајно настањен.

Леонардо Вукоја, побједник у трчању на брвну

Изузетно занимљива дисциплина повлачење кличка није мјењала побједника од прошле године. Ненадмашан, с лакоћом и без изгубљеног меча, Илија Вукша је превлачио и пребацивао преко себе сваког наредног противника или је овај морао да пусти палицу. Нови бодови за Добросело и почело је лагано трасирање пута ове екипе ка првом мјесту.

Лакоћа у превлачењу Илије Вукше

Свакако једна од наузбудљивијих, најтежих и најопаснијих дисциплина, пењање уз стожину, почела је без вишегодишњег побједника који је са њеног врха скидао лички пршут. Никола Прица се због повреде није појавио на борилишту, али се млади талас такмичара попео на побједничко постоље и уз одређени тренинг биће оштра конкуренција вишегодишњем побједнику.

Вук Родић, надомак врха

Никола Бранковић из екипе Срба имао је најбоље вријеме, нешто спорији био је млади Вук Родић из „Ћире“, док су остали такмичари видно заостали. Било је ту и огребаних руку, ногу и још неких повреда, али нико од такмичара се није пожалио на њих.

Све очи су биле упрте у пењање на стожину

Док је млади Вук већ познат српској публици у пењању на стожину, Никола Бранковић је био право откриће за већину присутних. Његова прича, у разговору за „Српско коло“, је веома занимљива и помало необична. Прије годину и по дана дошао је да ради у Срб у овдашњу пилану из мјеста Штрпце са Косова и Метохије.

Најбржи, Никола Бранковић

Никола нам је рекао да је само неколико дана тренирао пењање, али да се спортом бави већ дужи низ година и да се осјећа физички спремним. Доказао је то побједом у овој дисциплини, али и два друга мјеста, у обарању руке и трчању у врећи, чиме је досегао један од „најјачих“ појединачних резултата. Похвално за такмичара који први пут учествује на Личком вишебоју.

Никола са харамбашом Срба Мирком Рађеновићем и освојеним личким пршутом

Још један изостанак фаворита, дугогодишњег побједника у скакачким дисциплинама Данијела Поповића, отворио је простор за нове шампионе. Најбоље је то двоструком побједом у скоку у даљ и скоку у вис искористио Анеј Миланко, наступајући за екипу „Тесла“ Београд.

Лакоћа скока Анеја Миланка

Велике конкурете у скоку у вис имао је у Душку Јазићу и Гаврилу Бубалу, али у одлучујућим тренуцима сачувао је довољно снаге, имао најбољу концентрацију и заслужено се попео на прво мјесто побједничког постоља.

Поглед на борилиште

У скоку у даљ конкуренција није била ништа мања. Прошлогодишњи вицешампион Давор Пећанац, сачувао је ту позицију, док је треће мјесто припало Гаврилу Бубалу. Довољно је рећи да су центиметри одлучивали о коначном побједнику.

Давор Пећанац, скок до другог мјеста

Најмање неизвјесности ове године било је у обарању руке. Као на траци низао је своје противнике Милан Кантар из Добросела, дозвољавајући им да се такмиче било с десном, било с лијевом руком, док му је све време на лицу био карактеристичан осмјех. Нису му се могли супроставити ни грачачки харамбаша Горан Миљуш, ни млађани Никола Бранковић.

Побједе уз осмјех, Милан Кантар 

По завршетку борбе, од Кантара сазнајемо, да је и прошле године био најбољи, да је тренутно на одмору у родном  Доброселу, а да живи у Норвешкој. Драго му је да је екипа Добросела и ове године компактна и очекује да ће освојити прво мјесто у екипном пласману, али да је много важније што се овај вишебој одржава.

Осмјеси на лицу Добросељана након половине такмичарских дисциплина

Заслуге за успјех Добросела највише приписује његовом куму харамбаши Јови Беслаћу што је успио прикупити овакву екипу. Међутим, Кантар је примјетио да се број такмичара и публике смањио, и сматра да за наредни вишебој, на њиховом повећању треба више радити. Много опуштенији од њих су такмичари Книна. За њиховог харамбаушу Шпиру Рашковића и цијелу екипу важила је девиза важно је учествавати, али и у сваком тренутку пружити макасимум од сваког поједница

Книњани са вољом, али без тензија

Приближавајући се посљедњим дисциплинама, предност Добросела је све више расла, али очекивани успјех у повлачењу куке помутио им је Драган Мирковић Гавранџа, из екипе Грачаца. Притајени фаворит Гавранџа је у крајње неизвјесној финалној борби побједио Душана Бурсаћа  из „ Ћире“ изузетног борца, са веома добро разрађеном тактиком.

Судар стилова, Мирковић је био успјешнији

Изостала је дисциплина бацање камена са рамена. Било је шаљивих доскочица да је припремљени камен неко однио да с њим „причепи“ купус, мада и та претпоставка није далеко од истине. На крају је, као и увијек, као шлаг на торти, остављена најзанимљивија дисциплина. Повлачење конопца. Поред снаге и овдје до изражаја долази техника, али и сложност екипе.

Оно кад снага одлучује, Грачани бољи од Ћире у борби за треће мјесто

Ове године добро припремљена екипа домаћина стигла је до финала, али са расположеним момцима из Добросела није могла урадити ништа више осим да им пружи достојанствен отпор. Слично се провела и екипа „Ћире“, са Грачанима. Ипак њима је и то четврто мјесто било довољно да освоје у укупном пласману треће, што је представљало велики успјех за чету харамбаше Жељка Бурсаћа.

Србљани намучили фаворита, али ништа више од тога

На крају такмичења остало је само да се прогласе екипни побједници. Поред „Ћириног“ већ поменутог трећег мјеста, треба истаћи добро припремљену екипу Срба којој је једна степеница недостајала да се попне на сам врх.

 

Пехари за треће и друго мјесто

Овога пута он је припао најбољима, екипи Добросела. Све три првопласиране екипе добиле су пехаре и медаље, а велики допринос да ова спортсака манифестација успије дали су и судије Милан Трнинић, Горан Перишић и Љубан Тубин, као и многобројни спонзори.

Јово Беслаћ са поносом подиже пехар укупног побједника 11. Личког вишебоја

Организатор је припремио пригодно послужење, у девастираном хотелу Срб, како би се након исцрпљујућих борби сви такмичари бар мало окрепили. Уз храну и понеко пиће, разговарало се о протеклим борбама, запјевала се и пјесма, личка. Наздравило се и пожељело да на наредном 12. по реду Личком вишебоју буде још више учесника.

Уз личку пјесму и умор брже прође

У односу на број учесника на вишебоју је присуствовало и велики број посјетилаца неки до њих дошли су из околних мјеста, неки су стигли из Србије, а најдаљи пут превалила је породица Лабус, они тренутно живе у Ирској.

Миодраг и Биљана Лабус су стигли из Ирске

„Прошле године такмичио се за Грачац син Лазар, ове године мој нећак Дане и супруг Миодраг. Планирали смо годишњи одмор да будемо овдје на вишебоју, али и да код супругових у Великој Попоини 2. августа прославимо Илиндан“ прича нам Биљана Лабус.

Они одлучују о будућности Личког вишебоја

На крају, најјачи утисак, а и нешто што заиста радује, представља то што се на овоме 11. Личком вишебоју појавио велики број младих такмичара и посјетилаца. Они гарантују да ова спортска манифестација има перспективу и да треба бити подржана на још вишем нивоу.

 Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

 

This is box title

ПОБЈЕДНИЦИ ПО ДИСЦИПЛИНАМА


ТРКА У ВРЕЋАМА ЗА ДЈЕЦУ

Овдје су сви побједили и добили медаље

1.ТРКА У ВРЕЋАМА                                                       

  1. Душко Јазић, Добросело
  2. Никола Бранковић, Срб
  3. Гаврило Бубало, „Ћиро“ Л. Калдрма

2. ТРЧАЊЕ ПО БРВНУ

  1. Леонардо Вукоја, Срб
  2. Горан Лазић, Добросело
  3. Алекса Кесић, Тесла-Београд

3. ПОТЕЗАЊЕ КЛИЧКА

  1. Илија Вукша, Добросело
  2. Драган Вејин, Грачац
  3. Душан Грубишић, „Ћиро“ Л. Калдрма

4. ПЕЊАЊЕ УЗ СТОЖИНУ

  1. Никола Бранковић, Срб
  2. Вук Родић, „Ћиро“ Л. Калдрма
  3. Лука Дробац, Грачац

5. СКОК У ВИС ИЗ МЈЕСТА

  1. Анеј Миланко, Тесла-Београд
  2. Душко Јазић, Добросело
  3. Гаврило Бубало, „Ћиро“ Л. Калдрма

6. ОБАРАЊЕ РУКЕ

  1. Милан Кантар, Добросело
  2. Никола Бранковић, Срб
  3. Горан Миљуш, Грачац

7. ВУЧЕЊЕ КУКЕ

  1. Драган Мирковић-Гавранџа, Грачац
  2. Душан Бурсаћ, „Ћиро“ Л. Калдрма
  3.  Никола Медић, Добросело

8. СКОК У ДАЉ ИЗ МЈЕСТА

  1. Анеј Миланко, Тесла-Београд
  2. Давор Пећанац, Добросело
  3. Гаврило Бубало, „Ћиро“ Л. Калдрма

9. НАДВЛАЧЕЊЕ КОНОПА

  1. Добросело
  2. Срб
  3. Грачац

Коначан пласман

  1. Добросело
  2. Срб
  3. „Ћиро“ Л. Калдрма

 

This is box title

ДИВОСЕЛО ОБАВЕЗУЈЕ


У Дивоселу, страдалничком селу поред Госпића, поводом 4. августа, Дана устанка народа Дивосела, Читлука и Орница, сваке године прве недјеље августа, одржавале су се личке сеоске спортске игре, под називом “ОКЕ”. Назив ОКЕ потичу од мјеста одржавања. То је простор у центру села, мјесто великог извора хладне питке воде, званог Оке. Ова два извора по свом природном изгледу подсјећају на очи у глави или “оке”, како их Личани од миља зову, па је по њима и названа ова манифестација. Први пут је 1956. године организовано такмичење у древним спортовима, бацање камена с рамена, скок ступе, потезање конопа, коњске трке (јахање без седла)…

Каснија такмичења прерастају у манифестацију спортског, културног, политичког и туристичког карактера. Број такмичара и посјетилаца је из године у годину растао, све до избијања ратних сукоба 1991. Године, када је ова манифестација престала да се одржава. Важно је напоменути да је током ратних дешавања, по угледу на ову, слично окупљање одржано 1994. године у селу Залужница, поред Оточца, у Републици Српској Крајини, скоро на самој линији раздвајања. Велики број такмичара узео је учешће на том скупу, а организован је и пригодан културно-умјетнички програм пред великим бројем посјетилаца. Лички вишебој у Србу васккрснуо је прије 11 година, а требало би више пажње посветити чињеници, како ова традиција стара 63 године, не само да треба да опстане, него да се подигне на још виши ниво.

 

This is box title

МИОДРАГ ЛИНТА СВЕЧАНО ОТВОРИО 11. ЛИЧКИ ВИШЕБОЈ: СВИ УЧЕСНИЦИ И ПОСЈЕТИОЦИ СУ ДАНАС ПОБЈЕДНИЦИ


„Данас смо се окупили да обиљежимо велики историјски догађај и велики историјски датум. То је Дан устанка 27.јул 1941. године, када је српски народ масовно устао против великог зла и злогласне Независне државе Хрватске. Политика Независне Хрватске била је веома јасна: једну трећину Срба побити, једну трећину Срба покатоличити, а једну трећину Срба насилно протјерати. Српски народ је 27. јула 1941. године организовано почео оружану борбу да се спасе од физичког уништења. У тој оружаној борби учестовала су оба антифашистичка покрета“, рекао је Линта, у свом говору, док су двјеста метара даље присталице проусташке Аутономне хрватске странке права пјевале усташке пјесме, узвикивале “За дом спремни” и тражиле забрану обиљежавања Дана устанка.

Линта се осврнуо и на историјат ОКА одржаваних у Дивоселу и Залужници, а на крају свог обраћања Линта је прогласио отвореним 11. Лички вишебој и рекао да су побједници сви они који су дошли да обиљеже Дан устанка и присуствују овој спортској манифестацији.

 

Нема коментара

Напишите коментар