АКТУЕЛНО:

У мјесту Стројице, општина Шипово, 19-21. јула одржан је 11. Jањски вишебој

ВУК ВУЧКОВИЋ У КОШЕВИНИ И АЛЕКСАНДАР НОВАКОВИЋ У ТРАДИЦИОНАЛНИМ НАРОДНИМ СПОРТОВИМА „ОСВОЈИЛИ“  JАЊ


У организацији Завичајног удружења Јањана из Војводине, Културно-умјетничког друштво „Јањ“ из Стројица и Општине Шипово, 11. пут за редом, у овом малом мјесту на 13 километру пута од Шипова према Купресу, одржана је  дводневна спортско-забавна и етно-туристичка манифестација. Кошевина је најпрестижнија дисциплина овог скупа, док ништа мање пажње не изазивају и остали садржаји, а прије свих, такмичење у традиционалним народним вјештинама скоку у даљ, бацању камена са рамена и надвлачењу конопца. Другог дана на програму су биле етно-дисциплине, од избора најљепше јањске ношње, израде мушких и женских рукотворина, до пробања  најукуснијих јела и натпјевавања изворних група. Ове године, као и ранијих, Јањани из разних дијелова Републике Српске и Србије, дошли су у свој крај, плански користећи своје одморе, да учествују или буду посматрачи на вишебоју, али и да посјете своје домове, родбину и пријатеље. На вишебоју су се нашли и челни људи општине Шипово, угледни привредници, као и предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта.

По раније утврђеном договору, с Миодрагом Линтом ишла је и новинарска екипа Српског кола, тако да се на лицу мјеста могла увјерити у сву љепоту овог краја пострадалог, али у многоме обновљеног, након посљедњих ратних догађања.

Центар Шипова

 

НА ИЗВОРУ ПЛИВЕ


Госте, по доласку у Шипово, сачекао је секретар Завичајног удружења Јањана у Војводини, агилни Цвијан Савковић.  Непосредно по смјештају у мотел Медекс у Шипову,  крену смо  у мјесто Пљева, гдје извире ријека Плива. На неколико стотина метара од њеног извора  налази се сређено туристичко насеље у коме, током цијеле године, редовно бораве  љубитељи риболова из цијеле Европе.

Недалеко од извора Пливе

Од домаћина сазнајемо да је ријека добила назив по пљеви (остацима након вршидбе и сјенокоса), као и оближње село, али је касније преименовано у Пливу. Требало је, по Савковићевим ријечима, да овдје буде и изграђен погон за производњу лијекова, али због низа других оконости, премјешетен је у Загреб. Од свега тога, за овај град је остало само име познате фармацеутске фабрике-Плива.

Туристичко насеље у близини извора Пливе

Крај је познат по шумском богаству, али и предивним водотоцима, а можда најбољи примјер томе је да само Шипово лежи на пет ријека. Обилазећи предивне предјеле, Савковић нам прича о Соко-граду, некадашњој тврђави која је међу посљедњима пала под Турке, али и ријеци Сокочници, која се само неколико километара од центра Шипова улива у Пливу. Недалеко одатле налази се и  Ада Сокочница, окружена ријеком Пливом,  веома атрактивно уређено излетиште, на само три километра од центра града.

Савковић и Линта на Ади Сокочници

У духу правог туристичког водича, Савковић нам прича и занимљиву причу из живота легендарног народног хероја Симе Шолаје, чија је ћерка Зора шездесетих година била предсједница ове општине. Она је наиме остављена у збјегу, јер се тако одлучила њена мајка, како би спасила другу кћерку. Међутим судбина је хтјела да остављена дјевојчица преживи, а она коју је мајка однијела на својим грудима касније, услијед тешке болести, умре.

Ада Сокочница

 

ЈАЊСКА ПИТА КАО СИМБОЛ


Прича за причом се ниже, тако да би само овај текст могли посветити предивном крајолику и историјским темама, али протоколарне обавезе нас воде до центра Шипова. У самом центру споменик, чудне конструкције на први поглед. Шиповљани су га посветили јањској пити, јер, како кажу, она их је отхранила.

Споменик посвећен пити

Испред сређеног трга у центру града и лијепо уређене зграде Скупштине општине госте из Београда дочекао је њен предсједник Милан Плавшић, а нешто касније, разговорима се прикључио и начелник општине Милан Ковач, на чији позив је, уз онај од Завичајног удружења Јањана Војводине, Линта и дошао на ову манифестацију.

Миодраг Линта и Милан Плавшић

Након краћег, али садржајног разговора, требало се упутити у 13 километара удаљене Стројице, односно засеок Растик, према теренима  за кошевину и вишебој. Пут од центра Стројица до Растика је макадамски, доста излокан, па су се многи познаваоци овог краја на борилиште упутили пјешке, баш као и косци који су заједнички стигли на прелијепи пропланак на падинама Виторога. Тамо су их чекале већ уређене парцеле, али прије тога одржане су традиционалне спортске народне вјештине.

Посљедњи прегледи косе пред почетак такмичења

Част да отворе 11. Јањски вишебој припао је скакачима у даљ. Изједначена борба вођена је све до посљедњег скока између Ратомира Баштића и Радована Спреме. Одлучивали су милиметри. На крају је резултат био изједначен, али је због више дужих скокова прво мјесто припало Баштићу.

Ратомир Баштић први у скоку у даљ

Велики број окупљених посјетилаца чекао је другу дисциплину бацање камена са рамена. Знало се да је притајени фаворит Александар Новаковић из Петровца, али његови се супарници, што уосталом српском народу није својствено, нису предали без борбе. У који крај ће отићи награда, одлучивало се на борилишту. Ипак Новаковић је оправдао улогу фаворита и са убједљивим бацањем од 20,80 метара, за више од два метра, надмашио Црепуљу из Шипова и Ковачевића из Невесиња.

Непркосновен у својој дисциплини Александар Новаковић

Касније за „Српско коло“ Новаковић је изјавио да се активно бави атлетиком, да је као дјечак  почео је да баца камен у родној Крњеуши и да та љубав ка бацачким дисциплинама потиче из његове породице. Такође нам је рекао да ће кад год буде у прилици ићи на ова окупљања и тиме поштовати традицију својих предака.

“Соколови” у пуном замаху

Прије него што је и започела најзанимљивија борба у традиционалним народним вјештинама, видјело се да ће о првом мјесту одлучивати соколови из Невесиња и витезови из Бања Луке.

“Витезови” до граница издржљивости

Очито двије најспремније и физички најјаче екипе одмјериле су мегдан у финалној борби. Бољи, рекло би се и физички тежи, „Крајишки витезови“ из Бања Луке попели су се на прву позицију побједничког постоља.

Велико интересовање публике за ову дисциплину

Колико су Бањалучани били спремни  говори и чињеница да је њихова друга екипа освојила треће мјесто.

 

КОШЕВИНА ИЗАЗВАЛА НАЈВЕЋЕ ИНТЕРЕСОВАЊЕ


У паузи између такмичарских дисциплина и кошевине протојереј-ставрофор Чедомир Арамбашић, парох стројички, поздравио је све окупљене што су дошли да увеличају ову манифестацију,  а свим такмичарима је пожелио успјех.

Протојереј-ставрофор Чедомир Арамбашић

„Нека овај 11. Вишебој прође у дивном расположењу и нека сте сви живи и здрави на многаја љета“, пожелио је учесницима и посјетиоцима прота Чедомир, који је касније за „ Српско коло“ мало опширније причао о значају овог скупа.

У међувремену су извучени бројеви парцела и кошевина, како је овдје зову, могла је да почне. Неки су добили погодније, други теже парцеле, али на оваквим такмичењима, како нам је рекао познаник са Рајца и тамошњи судија Драган Јовичић, стручни жири, осим брзине, вреднује и квалитет кошевине, као и још неке друге техничке ствари.

Публика је с нестрпљењем чекала почетак такмичења, а свако од косаца имао је своје навијаче. Трава је летјела на све стране, а опет се испоставило да онај који има најбоље вријеме не освоји и прво мјесто. Оно као да је ове године резервисано за младог Вука Вучковића из Прељине код Чачка, освајача златне косе на “Косидби на Рајцу” 14. јула.

Вук Вучковић, побједнички откос

Занимљиво да је и овдје друго мјесто освојио, као и на Рајцу, Марио Прљевић, док је трећи био Милош Тркуља из Петровца. Сви они добили су новчане награде, медаље и пехаре које им је уручио Миодраг Линта, предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије.

Најбољим косцима признање и пехаре је предао Миодраг Линта народни посланик у Скупштини Србије

Кошевина се није завршила такмичењем сениора. На парцеле су изашли најмлађи и најстарији косци. Навијања је било и овдје, а изузетно је било лијепо гледати дјечаке у народним ношњама са косама у рукама како замахују и руше траву. Мада су овдје сви учесници били побједници ипак се нешто више од осталих издвојио Младен Плавшић из села Прибељци.

Најмлађи на мегдану

Ништа мање није било интересантно гледати и ветеране. Неки  давно зашли у деведесете године, али откоси су им били уједначени, трава равномјерно покошена. Један од најстаријих Цвијан Миловац има 84 године из села Липоваче код Стројица, добром кошњом освојио је треће мјесто. Овдје је тријумфовао Перо Плавшић из Стројице.

Овом дисцилином завршен је први дан, а онда су косачи и такмичари у другим дисциплинама, након додјеле признања и проглашења побједника, отишли на косачки ручак. На трпези се нашло свега: од ручно развлачених пита, до свињског и јагњећег печења. Није изостала ни добра ракија, а свако ко је желио могао је да попије пиво или сок.

Косачки ручак

Полагано су посјетиоци и такмичари почели да се разилазе, да би се касније већина њих поново састала под шатрама да се уз чашицу пића и разговора још једном подсјете на данашња догађања.

Наша екипа упутила се у мотел „Медекс“ гдје их је угостио прави  домаћин  Стеван Медић.

 

Стеван Медић и екипа Рајац-Србија

Ту се наставила прича о косидби, а добре саговорнике, осим домаћина и његовог сина Владимира, имали смо и у  најбољем косцу Вуку Вучковићу, Владимиру Ивановићу, већ поменутим Драгану Јовичићу, и косибаши са овогодишњег Рајца, Драги Иванићу и другим члановима екипе Србија – Рајац. Посебну причу о Стевану Медићу, потомку породице која се посљедња издвојила из породичне задруге у бившој Југославији, објавићемо у неком од наредних текстова.

 

ЛИНТА: ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ РОДНИ КРАЈ


Други дан 11. Јањског вишебоја имао је на програму етно дисциплине.  Бирани су најљепша мушка и женска рукотворина и најљепше обучена дјевојчица у јањској народној ношњи.  Побједници су били Миленко Миловац – Липовача и Поповић Деса –Јасик, док је награда за најбољу дјечију ношњу припала дјевојчици Миловац Биљани из Липоваче. Програм је настављен натпјевавањем најбољих изворних пјевачких група гдје је прво мјесто освојила група „Виторог“ из Новог Сада испред Јањских соколова и групе „Јањ“.

Натпјевавање

Част да свечано затвори такмичарски дио ове манифестације припала је народном посланику Скупштине Србије Миодрагу Линти. Обраћајући се великом броју присутних Јањана, Линта је, између осталог, истакао да један од најважнијих циљева Србије и Српске треба да буде јачање националног, духовног и културног јединства српског народа без обзира на постојеће границе.

„То, између осталог, значи да чувамо српски језик и ћирилицу, да се окупљамо око Српске православне цркве, да његујемо културу сјећања на наше страдале сународнике у 20 вијеку. Исто тако, важно је да се међусобно помажемо, да једни другима опраштамо евентуално учињене грешке, јер само слогом и заједничким радом, јединством нашег народа, гдје год он био, можемо напријед“, истакао је Линта и послао поруку Јањанима који из разноразних разлога не живе у свом завичају.

„Сви Јањани никада не треба да забораве свој родни крај и бар једном годишње треба да дођу у своје село. Треба да помогну око обнове цркве, уређења гробља, дотјерају у ред куће и окућнице и да традицију овог краја преносе на своју дјецу и своју унучад јер то представља сигурност да никада нећемо нестати са ових простора“, закључио је Линта још једном поздрављајући све присутне Јањане и њихове пријатеље и госте који су дошли на ову манифестацију.

У селу Прибељци, засеок Кутања, код породице Савковић

Боравећи другог дана у Јањској области, наша екипа, пратећи народног посланика Миодрага Линту, посјетила је у недјељу пријеподне и присуствовала литургији и прослави Светог Великомученика Прокопија у јањском селу Бабићи. Такође је обишла и село Прибељце, затим туристички бисер Републике Српске Јањске отоке и манастир Глоговац духовни понос Јања.

О свим овим догађајима писаћемо у наредним текстовима Српског кола, а наша екипа се захваљује свим Јањанима на изузетној срдачности и присном контакту током читавог боравка у овом крају. Мада није обичај посебно бисмо се захвалили Цвијану Савковићу, секретару Удружења Јањана из Војводине, који нам је сваки тренутак био при руци, водећи нас до светковина и природних љепота овог краја, што нам је у многоме помогло да сјајне утиске стечене овдје подијелимо и са својим читаоцима.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

This is box title

РЕЗУЛТАТИ 11. JAЊСКОГ ВИШЕБОЈА  2019. 

Кошевина-сениори

  1. Вук Вучковић – Чачак
  2. Марио Прљевић – Томиславград
  3. Милош Тркуља – Петровац

Кошевина-ветерани

  1. Перо Плавшић – Стројице
  2. Савко Малиновић – Подобзир
  3. Цвијан Миловац – Липовача

Кошевина-пионири

  1. Плавшић Младен -Прибељци
  2.  Максимовић Синиша – Стројице
  3.  Џакић Бошко – Стројице

Надвлачење конопца

  1. Крајишки витезвови I екипа-Бања Лука
  2. Српски соко –Невесиње
  3. Крајишки витезови II екипа – Бања Лука

Скок у даљ из мјеста

  1. Ратомир Баштић 3,18 м – Бањалука
  2. Радован Спремо 3,17 м – Јајце
  3. Александар Новаковић 2,89 м – Петровавац

Бацање камена с рамена

  1. Александар Новаковић 20,80 м – Петровац
  2. Милорад Црепуља 18,40 – Шипово
  3. Бошко Ковачевић 17,70 – Невесиње

Такмичење у шаху

  1. Максимовић Бојан – Шипово
  2. Максимовић Маша – Шипово
  3. Базина Дражен – Јајце

 

ЕТНО ДИСЦИПЛИНЕ

 Најљепше обучена дјевојчица у  јањску народну ношњу

  1. Миловац Биљана -Липовача
  2. Максимовић Сара – Стројице
  3. Тодорић Дајана -Тодорићи

Најљепше обучено дијете до 7 година   у јањску ношњу  

Максимовић Ивана, Ђукић Раде, Миловац Марија, Миловац Немања, Јовишевић Андреј

Најљепша женска   рукотворина        

  1. Поповић Деса -Јасик   
  2. Ракита Роса – Стројице
  3. Шарић Богдана  -Стројице
  4. Миловац Мара -Липовача                                                                     

Најљепша мушка  рукотворина            

  1. Миленко Миловац – Липовача
  2. Маринко Савковић – Водица
  3. Далибор Тодорић – Тодорићи
  4. Драган Калкан –Пљева

Натпјевавање

  1. Виторог –Нови Сад
  2. Јањски Соколови
  3. Изворна група „Јањ“
  4. Изворна група „Мркоњић Град“

 

This is box title

ЗАБРИЊАВАЈУЋИ ДЕМОГРАФСКИ ПОДАЦИ


Јањ је географска, историјска и културна област јужно од Шипова према Купресу. На овом подручју има више од 20 насељених мјеста: Бабићи, Бабин До, Брдо, Ваган, Водица, Горица, Грбавица, Греда, Ђукићи, Кнежевићи, Кичелово брдо, Липовача, Љуша, Мочиоци, Натпоље, Подобзир, Попуже, Прибељци, Стројице, Тодорићи и Чуклић, смјештених у и око кањона ријеке Јањ.

Пред Други свјетски рат је живјело око 14.000 становника, а након њега преко 9.000 становника у око 1.370 домаћинстава. Колонизација, економске миграције и посљедња ратна дешавања су „опустила“ Јањ и сада овдје готово да нема ни хиљаду људи.

 

This is box title

ЧЕДОМИР АРАМБАШИЋ, ПАРОХ СТРОЈИЧКИ: БИЛО БИ ЛИЈЕПО ДА ЈАЊ ЖИВИ ЧИТАВУ ГОДИНУ КАО ОВИХ ПАР ДАНА


Непосредно по окончању обраћања присутнима на 11. Јањском вишебоју замолили смо Чедомира Арамбашића, пароха стројичког,  да нам каже нешто више шта значи ова манифестација за Јањ.

„За читав овај крај који је расељен Вишебој има вишеструки значај. Ових пар дана Јањ просто оживи, јер у нашој парохији тренутно живи свега 600 душа. У цијелом Јању нема их више од хиљаду, што је данас јако мало у односу на не тако далека времена кад их је пред Други свјетски рат било преко 14 хиљада.  Овдје можемо видјети  народне ношње ручне израде, других предмета који су у употреби, нарочито је атрактивна  косидба и друге спортске дисциплине. Најважније је тај сусрет људи да се виде, поздраве, запјевају, стекну нова познанства и пријатељства.  Поједини такмичари имају мотив да побјеђују и то је нормално, али сигурно је да су сви побједници.

Прота Арамбашић је поносан на овај крај, на истакнуте Јањане, али има и конкретне приједлоге како би он током читаве године био пунији.

„Оживе емоције током Вишебоја оних који су одавде поријеклом, а многи који долазе први пут заволе овај крај па то понављају годинама. Ова област је етнички чиста и у сваком погледу је увек занимљива. Треба нагласити да је поред природних љепота, ту  и духовност којом се овај крај дичи. Својим црквама, манастирима, свештеним лицима пониклим из овог краја. Ми данас имамо два епископа, канадски Митрофан Кодић и милешевски  Атанасије Ракита, много монаха, монахиња, свештенства. Познат је овај крај по побожности, вјерујућем народу, а познат је и  по успјесима многих спортиста. Кошаркаши Дарко Миличић и Мирослав Радуљица су из овог краја поријеклом, ватерполиста Никола Рађен, фудбалер Марко Полетановић и многи други. Јањ је био многољудан крај, било је 70-их година 1200 ђака, сада имамо само 60.  Тај Јањ је населио  Војводину, Београд. Општи  тренд је да свуда мања мјеста, као на примјер Шипово, Мркоњић, стагнирају у корист већих центара, Бања Луке, па и Новог Сада и Београда и не може се нешто битније утицати на то. Било би добро да ови људи који су стекли иметак и углед у свијету улажу у свај крај. Да се отварају погони, да просто захваљујући природним потенцијалима Јањ живи током цијеле године, а не само ових неколико дана“, прича за „Српско коло“ протојереј-ставрофор Чедомир Арамбашић.

This is box title

МИЛАН КОВАЧ, НАЧЕЛНИК ОПШТИНЕ ШИПОВО: ПОТРЕБНЕ ТЈЕШЊЕ ЕКОНОМСКЕ ВЕЗЕ СА СРБИЈОМ


У краћем разговору челници Шипова упознали су Линту са тренутном економском и политичком ситуацијом у овом дијелу Републике Српске. Истакли су да се тренутно ради на елаборату три економске зоне како би потенцијалним улагачима омогућили земљиште и остале неопходне прикључке за евентуалну изградњу будућих погона.

Истакли су да поред свих економских потешкоћа општина Шипово има релативно велики број запослених, али да и овдје, као и у читавом региону постоји проблем са одласком радне снаге у западне земље. Домаћини су поручили да треба да се успостави ближа сарадња са матицом, а као примјер истакли су долазак одређених инвеститора из Младеновца са којима се воде разговори о поновном покретању производње гипса, врло траженог материјала на свјетском тржишту. Традиционално овдје добро ради шумска индустрија, с тим да се све више води рачуна и о преради дрвета и изради намјештаја, а да је такође овај крај богат са рудама. Линта је рекао да ће учинити све што је у његовој моћи да поспјеши привредну сарадњу Шипова са матицом и да му је драго што је чуо толико оптимистичних података.

 

This is box title

ЈАЊСКЕ ОТОКЕ ПРИРОДНИ ДРАГУЉ


Ријека Јањ извире између Бабића и Стројица, 13 километара јужно од Шипова на надморској висини од 612 метара у дубоком кањону чије су стрме литице високе до 200 метара. Ријека тече на сјевер према Шипову.

На девет километара од Шипова налазе се Јањске отоке, долина дуга око један километар, гдје се Јањ разлива у многобројне поточиће који се након неколико километара спајају. Јањске отоке су популарно туристичко излетиште. Кањон ријеке Јањ је заштићени природни резерват Републике Српске. Обилазећи Јањске отоке у пратњи Зорице Пиљић и сами смо се увјерили у то. Тешко је ријечима описати сваки водопад, воденицу, бук… То једноставно треба доживјети.

Заједничка фотографија испред етно ресторана

Зорица нам каже да је ријека Јањ изузетно богата пастрмком и липљеном, те је због тога веома атрактивна риболовна мушичарска вода. Мека за риболовце, али и за сваког љубитеља природе.

 

This is box title

СПОНЗОРИ 11. ЈАЊСКОГ ВИШЕБОЈА


Компанија „Виторог “-Нови Сад, Станко Јоветић – Нови Сад, Породица Миличић – Нови Сад, Мотел „Оморика“ – Каћ, Владимир  Медић – Нови Сад, „ДУНИС“ Бјелобрк –Футог, Општина Шипово, ДОО „Зока трејд“ – Ваган, Каменорезац  „Тркуља“ Шипово, ДОО „Радомекс“- Бабићи, ДОО „Кум компани“-Грбавица, ДОО „М Жељо“- Шипово, ДОО „Малиновић компани“ – Ваган, „Браћа Јовишевић“-Шипово, Горан Савковић – Раковац, „АДА Компјутерс“-Нови Сад, Породица Полетановић – Нови Сад, „Булевар коп“ – Нови Сад, „Топ трејд“ Топић – Нови Сад, Вулканизер „Сава“ – Кула,„Гафро Комерц“Гавранић  – Брчко, „Месомаркет  Teшић“ – Гроцка, „Ресторан код Дуће“ – Ветерник, Кречана „Шумар“ –Ветерник, ДОО „Палмида“-Шипово, ДОО  “Идеал промет“-Шипово, Ауто школа „Сан“-Шипово, Адриатик осигурање“-Шипово, ДОО „Ивић“- Шипово, ДОО  „Дендро феникс“-Шипово, Месара „Жижа“- Шипово и ДОО „Милекс“- Шипово.

 

Нема коментара

Напишите коментар