АКТУЕЛНО:

13. Крајишки вишебој у Банатском Великом Селу

ГОРСКИ ВУЦИ БЕЗ ПРЕМЦА ПОБЕДНИЦИ

 

„У једно сам сигураннаши ће да побједе јер су најбољи, најснажнији, најиздржљивији. Ко год да од ових момака буде на трону, а сви су најбољи, наш је момак Крајишник, соко, витез.”

Искосих поглед у страну како бих видјела ко у свом монологу  „соколи“ оне за које навија. Видјех једног стаменог човјека – сокола, који је, убјеђена сам некада и сам био учесник. По стаситости којом је зрачио, могао је и овог пута да изађе на црту момцима на вишебојском  крајишком терену.

Претходно написано само je дјелић навијачке атмосфере која је врвела у живости и љепоти дешавања на 13. „Крајишком вишебоју“ у Банатском Велико Селу одржаном посљедње јулске суботе 2023. године. Организатор ове спортске манифестације је Удружење грађана  „Крајишки вишебој“  у сарљдњи великоселске Мјесне заједнице и локалне самоуправе у Кикинди.

Мљештани Банатског Великог Села колонизирали су послије Другог свјетског рата из Босанске Крајине, Дрвара, Босанског Грахова, Босанског Петровца и Дрвара. Са собом су донијели и своје обичаје. У завичају предака није било садашњих теретана да би се такмичили ко ће тежи тег подићи, него су своју снагу и спретност показивали у надвлачењу конопца, бацању камена са рамена, скоку у даљ…

Око хиљаду посјетилаца уживало је на 13. витешком одмјеравању снага у Банатском Великом Селу.

 

У оквиру ове крајишке манифестације одржано је надметање у десет дисциплина као што су трка у џаку, трка по брвну, скок у даљ, скок у вис, обарање руке, кличак ( надвлачење штапа ), куке, пењање уз стожину, надвлачење конопца и бацање камена са рамена. Великоселци су остали препознатљиви у чувању својих крајишких коријена и у овом тринаестом по реду вишебоју.

Садржајем спајају обичаје својих крајишких предака са садашњим и временом будућим.

 

  • Крајишки вишебој је заснован на очувању традиције и обичаја као и игара наших предака, који су се баш на овакав начин такмичили прије много година. Своја умијећа су преносили са кољена на кољено. Такође и ми, нашим Крајишким вишебојем, нараштајима који стасавају, гледајуући ове такмичарске спретности и вјештине, у аманет остављамо да и они буду карика која ће све ове љепоте својим насљедницима остављати у данима будућим. Моја омиљена и лично најуспјешнија дисциплина је обарање руку. Мада свака од постојећих дисциплина има своје чари у истицању и показивању снаге и стаситости – рекао је  Дејан Шево, предсједник Управног одбора Крајишког вишебоја.

Да је баш све тако како наш саговорник Шево казује, потврда је у почетном дијелу Крајишког вишебоја, гдје имамо уводну спортску тачку, а то је трка малишана у џаковима. Ова дисциплина која уједно и подиже завјесу почетка манифестације, измами најснажније аплаузе пропраћене осмјесима гледалаца. Дјечаци и дјевојчице, узраста од три до десет година и овог љета су срчано и раздрагано у жару жеље за побједом у џаковима скакутали до циља.

Најуспјешнији је био Вукашин Кокот. За њим на циљ је стигао Коста Продановић. Међу три најуспјешнија био је и Андрија Мацура.

Борислав Стојисављевић, председнк Удружења грађана  „Крајишки вишебој“,  у изјави новинарима прије почетка такмичења, рекао да је овогодишње надметање окупило шест екипа. Међу учесницима били су и гости из Уба. Како не постоји званични календар крајишких спортских такмичења, дешава се да се нека поклапају, па се самим тим смањује                                  број такмичара.  Тако је било и ове године. Великоселци и мјештани Колута су ове године истовремено били домаћини. Све то, истакао је Стојисављевић, није утицало на квалитет дешавања јер је сам догађај био итекако занимљив и узбудљив с обзиром на изједначеност екипа.

 

This is box title

НАЈУСПЕШНИЈИ

Горски вуци

Горски вуци имали су најуспешнији екипни пласман у десет дисциплина на 13. Крајишком вишебоју, другопласирани били су Крајишници 1, док је бронза припала Бритким сабљама.

Александар Поповић (десно)

Вишебојски учесници су успјешни у спортовима које и тренирају. Међу њима је Александар Поповић, петоструки шампион државе и репрезентативац Србије. У дисциплини обарање руку већ три године заузима трећу позицију најбољих свјетских обарача.

–   Обарање руку много је сложенији спорт него што изгледа на сликама. Битна је издржљивост. , али и мозак се укључује. Треба бити паметан и на прави начин одреаговати. Није само снага. Битна је техника. Наравно, позитиван адреналин мора да постоји. Најбитнија је чврста повезаност тетива и зглобова. Шака, зглоб и подлактица. Тренинзи неизоставни – радимо згибове на два прста, пењање уз канап, све за руке и прсте и њихово јачање. Обарање руку једини је спорт гдје се такмичари три пута рукују. Прије меча, у току меча држимо руку један другом и на крају руковање кад губитник побједнику честита – у даху нам је испричао Поповић, који још напомиње да га ускоро очекује репрезентативни наступ у Мађарској као и такмичење Лазарев мегдан. Са поносом носи дрес Србије и нада се као и сви обарачи да ће и у нашој Србији обарање руку бити призната као спорт.

 

This is box title

 

ЈЕРЕЈ НЕМАЊА МИЛИНКОВИЋ

Посебну пажњу на Крајишком вишебоју привукло је учешће Немање Милинковића, јереја Храма Светог Василија Острошког  Чудотворца, у Банатском Великом Селу. Наступао је у дисциплини бацање камена са рамена. Иначе, јереј Милинковић се успјешно бавио каратеом.

–   Од малих ногу сви смо у свијету спорта. Заправо, здрав живот у спорту ме је привукао да се пријавим. Поврх свега, моји парохијани су ме мотивисали. Света црква и Исус Христос од постања свијета, брину се о човјеку, како духовно, тако и тјелесно. Наше тијело је храм духа светога. Тијело и душа су цјелина – ријечи су Немање Милинковића, свештеника Храма Светог Василија Острошког Чудотворца у Банатском Великом Селу.

                                                                                                              ТЕКСТ: ТАТЈАНА РАЂЕНОВИЋ

Нема коментара

Напишите коментар