13. Крајишки вишебој у Банатском Великом Селу
ГОРСКИ ВУЦИ БЕЗ ПРЕМЦА ПОБЕДНИЦИ
„У једно сам сигуран – наши ће да побједе јер су најбољи, најснажнији, најиздржљивији. Ко год да од ових момака буде на трону, а сви су најбољи, наш је момак Крајишник, соко, витез.”
Искосих поглед у страну како бих видјела ко у свом монологу „соколи“ оне за које навија. Видјех једног стаменог човјека – сокола, који је, убјеђена сам некада и сам био учесник. По стаситости којом је зрачио, могао је и овог пута да изађе на црту момцима на вишебојском крајишком терену.
Претходно написано само je дјелић навијачке атмосфере која је врвела у живости и љепоти дешавања на 13. „Крајишком вишебоју“ у Банатском Велико Селу одржаном посљедње јулске суботе 2023. године. Организатор ове спортске манифестације је Удружење грађана „Крајишки вишебој“ у сарљдњи великоселске Мјесне заједнице и локалне самоуправе у Кикинди.
Мљештани Банатског Великог Села колонизирали су послије Другог свјетског рата из Босанске Крајине, Дрвара, Босанског Грахова, Босанског Петровца и Дрвара. Са собом су донијели и своје обичаје. У завичају предака није било садашњих теретана да би се такмичили ко ће тежи тег подићи, него су своју снагу и спретност показивали у надвлачењу конопца, бацању камена са рамена, скоку у даљ…
Око хиљаду посјетилаца уживало је на 13. витешком одмјеравању снага у Банатском Великом Селу.
У оквиру ове крајишке манифестације одржано је надметање у десет дисциплина као што су трка у џаку, трка по брвну, скок у даљ, скок у вис, обарање руке, кличак ( надвлачење штапа ), куке, пењање уз стожину, надвлачење конопца и бацање камена са рамена. Великоселци су остали препознатљиви у чувању својих крајишких коријена и у овом тринаестом по реду вишебоју.
Садржајем спајају обичаје својих крајишких предака са садашњим и временом будућим.
- Крајишки вишебој је заснован на очувању традиције и обичаја као и игара наших предака, који су се баш на овакав начин такмичили прије много година. Своја умијећа су преносили са кољена на кољено. Такође и ми, нашим Крајишким вишебојем, нараштајима који стасавају, гледајуући ове такмичарске спретности и вјештине, у аманет остављамо да и они буду карика која ће све ове љепоте својим насљедницима остављати у данима будућим. Моја омиљена и лично најуспјешнија дисциплина је обарање руку. Мада свака од постојећих дисциплина има своје чари у истицању и показивању снаге и стаситости – рекао је Дејан Шево, предсједник Управног одбора Крајишког вишебоја.
Да је баш све тако како наш саговорник Шево казује, потврда је у почетном дијелу Крајишког вишебоја, гдје имамо уводну спортску тачку, а то је трка малишана у џаковима. Ова дисциплина која уједно и подиже завјесу почетка манифестације, измами најснажније аплаузе пропраћене осмјесима гледалаца. Дјечаци и дјевојчице, узраста од три до десет година и овог љета су срчано и раздрагано у жару жеље за побједом у џаковима скакутали до циља.
Најуспјешнији је био Вукашин Кокот. За њим на циљ је стигао Коста Продановић. Међу три најуспјешнија био је и Андрија Мацура.
Борислав Стојисављевић, председнк Удружења грађана „Крајишки вишебој“, у изјави новинарима прије почетка такмичења, рекао да је овогодишње надметање окупило шест екипа. Међу учесницима били су и гости из Уба. Како не постоји званични календар крајишких спортских такмичења, дешава се да се нека поклапају, па се самим тим смањује број такмичара. Тако је било и ове године. Великоселци и мјештани Колута су ове године истовремено били домаћини. Све то, истакао је Стојисављевић, није утицало на квалитет дешавања јер је сам догађај био итекако занимљив и узбудљив с обзиром на изједначеност екипа.
НАЈУСПЕШНИЈИ

Горски вуци
Горски вуци имали су најуспешнији екипни пласман у десет дисциплина на 13. Крајишком вишебоју, другопласирани били су Крајишници 1, док је бронза припала Бритким сабљама.

Александар Поповић (десно)
Вишебојски учесници су успјешни у спортовима које и тренирају. Међу њима је Александар Поповић, петоструки шампион државе и репрезентативац Србије. У дисциплини обарање руку већ три године заузима трећу позицију најбољих свјетских обарача.
– Обарање руку много је сложенији спорт него што изгледа на сликама. Битна је издржљивост. , али и мозак се укључује. Треба бити паметан и на прави начин одреаговати. Није само снага. Битна је техника. Наравно, позитиван адреналин мора да постоји. Најбитнија је чврста повезаност тетива и зглобова. Шака, зглоб и подлактица. Тренинзи неизоставни – радимо згибове на два прста, пењање уз канап, све за руке и прсте и њихово јачање. Обарање руку једини је спорт гдје се такмичари три пута рукују. Прије меча, у току меча држимо руку један другом и на крају руковање кад губитник побједнику честита – у даху нам је испричао Поповић, који још напомиње да га ускоро очекује репрезентативни наступ у Мађарској као и такмичење Лазарев мегдан. Са поносом носи дрес Србије и нада се као и сви обарачи да ће и у нашој Србији обарање руку бити призната као спорт.
ЈЕРЕЈ НЕМАЊА МИЛИНКОВИЋ
Посебну пажњу на Крајишком вишебоју привукло је учешће Немање Милинковића, јереја Храма Светог Василија Острошког Чудотворца, у Банатском Великом Селу. Наступао је у дисциплини бацање камена са рамена. Иначе, јереј Милинковић се успјешно бавио каратеом.
– Од малих ногу сви смо у свијету спорта. Заправо, здрав живот у спорту ме је привукао да се пријавим. Поврх свега, моји парохијани су ме мотивисали. Света црква и Исус Христос од постања свијета, брину се о човјеку, како духовно, тако и тјелесно. Наше тијело је храм духа светога. Тијело и душа су цјелина – ријечи су Немање Милинковића, свештеника Храма Светог Василија Острошког Чудотворца у Банатском Великом Селу.
ТЕКСТ: ТАТЈАНА РАЂЕНОВИЋ