Спортска прича из српског села код Винковаца. Живјеће Обилић у Острову!

План је да клуб опстане без обзира на резултат, да се млади људи друже и забаве, за „Српско Коло“ каже предсједник клуба Ђорђе Лукић.

Мало је данас спортских колектива у Републици Хрватској за које се може рећи да су српски и да поносно на спортским аренама носе историјско српско име. Ван истока Хрватске, свега су два фудбалска клуба који окупљају Србе – Петрова Гора у Војнићу и Гомирје у истоименом мјесту у Горском котару. У Вуковару и његовој околини дакако да их је више јер је знатно више и Срба. Међутим, два колектива својим именом привлаче пажњу овдашње спортске и не само спортске јавности. „Синђелић“ из Трпиње, села између Вуковара и Осијека и „Обилић“ из Острова смјештеног на путу Винковци-Осијек. Прилика да „Српско коло“ кратко поприча са предсједником „Обилића“ и алфом и омегом клуба Ђорђем Лукићем.

Лукић професор математике и директор средње школе „Никола Тесла“ у дијелу Вуковара званом Борово Насеље дугогодишњи је спортски занесењак, некадашњи активни фудбалер. Данас Лукић са неколико комшија из Острова овај клуб одржава у животу. Брине о доласку играча на утакмице јер најмање их је из Острова па их окупља из Вуковара и околине. Својим новцем плаћа им гориво за долазак на утакмице, плаћа одлазак на гостујуће утакмице. Као родитељ, на понекад још врућим теренима винковачког ногометног савеза, брине о њиховој безбедности.

 

НА ГОСТУЈУЋИМ УТАКМИЦАМА ИХ ЧУВАЛИ ХРВАТСКИ СПЕЦИЈАЛЦИ


Истина, прошла су она времена послије мирне реинтеграције када је званични спикер на гостујућим утакмицама Обилића али и других клубова из српских села најављивао да је „непријатељски играч број 9 постигао згодитак“. Или када се утакмица морала пуштати да би се жива глава извукла. Међутим, чарки има нажалост и данас, али само на гостујућим утакмицама. Ко год да дође у Острово удаљено од Винковаца 10 километара, од Вуковара 18 и Осијека нешто мање од 30 – почашћен је и погошћен како то вјековима чине српски домаћини.

За „Српско коло“ са Ђорђем Лукићем разговарали смо послије мањинског дербија 3. Жупанијске лиге Вуковарско-сријемске жупаније (регија Винковци). У Острову су играли домаћи српски клуб „Обилић“ и клуб мађарске националне мањине „Ђезелем“ (Побједа оп.а.) из оближњег села Корођ.

*Господине Лукићу, како оцјењујете полусезону која је иза Вас.

– Ове полусезоне можемо бити задовољни чињеницом да смо одиграли све утакмице. Пласманом не могу бити задовољан јер смо последњи на табели.

* Ово је лига из које се не испада. Кључни проблем је мањак младих у селу генерално, а поготово младих који желе играти фудбал. Који ме кључни мотив борбе за опстанак клуба?

– Мотив је да се нешто догађа у селу. Да задржимо и ово нешто младих што имамо да не одлазе у друге средине. Мотив нам је и да наши комшије мјештани Острова недјељом или другим данима када дођу са њиве јер је овдје пољопривреда одувијек била извор живота, дођу на утакмицу и чувају успомена на њихов клуб.

* Кажите нам нешто о историји клуба, када је основан и која имена се вежу уз његово оснивање?

– Обилић је основан 1932. године када су тада локални момци Цветковићи и Мрмоши донели прву лопту у село

*Да ли је било проблема након реинтерације на гостовању због имена када им долази „Обилић“?

– Било је нажалост. На утакмице смо одлазили под пратњом полицајца, а на утакмици су чекали специјална полиција. Било је тешко играти.

 

„МОЦА“ ГЛУВАКОВИЋ ЈЕДИНИ ПРОВОЛИГАШКИ ИГРАЧ


* Највећи успјеси клуба кроз постојање?

– Највећи успех је био у сезони 1982/83 када смо били прваци најнижег ранга и ушли у подсавез те били пети да би већ наредне године испали. У сезони 2016/17 били смо прваци треће жупанијске лиге, али нисмо ишли у другу због непостојања млађе категорије играча.



*Вежу ли се неки јавности познатији играчи уз клуб?

– Момчило Глуваковић је почетком осамдесетих играо за Војводину из Новог Сада. Било је кроз историју доста одличних играча али који су поницали у Острову и играли у клубовима до некадашњег републичког ранга.

 

ЛИЈЕПА ТРАДИЦИЈА – ТУРНИР „4 ОБИЛИЋА“


*Обилић из Острове један је од учесника традиционалног турнира „4 Обилића“! Специфика Турнир. Како је дошло до идеје, ко су учесници и каква искуства имате?

– Идеја је настала 1989. поводом 600 година боја на Косову кад је Обилић из Београда позвао у госте на турнир имењаке из Острова, Будимаца и Вилова. Турнир је настављен 1991. Нажалост, рат је прекинуо ово лијепо спорстко и братско дружење. На моју иницијативу наставили смо 2014. Учествују сваке године фудбалски Обилићи из Крепшића (Република Српска) Вилова и Змајева (Србија) и ми из Хрватрске. Домаћинство је наизмјенично, а то је уједно и велика фудбалска светковина која окупи преко 100 младих људи при чему је резултат у другом плану.

*Какви су планови за наредну годину?

– План је да клуб опстане без обзира на резултат, да се млади људи друже и забаве. Новца има довољно. “Крпимо” се играчима са свих страна јер у селу је све мање младих. Али ЖИВЈЕЋЕ ОБИЛИЋ У ОСТРОВУ!!!

Боро РКМАН


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк