Косидба у Срему разгалила Крајишнике

У суботу, 15. јуна, „Завичајни збор” на Селишту изнад Буковца окупио је 19. годину заредом велики број посјетилаца за које је припемљен разноврстан програм.

Најприје су организоване спортско-витешке дисциплине у којима су се заинтересовани надметали, а потом су посјетиоци уживали у културно-забавном програму и наступума културно-умјетничких друштава, пјесника, гуслара, диплара и звуцима фруле, тамбуре и двојница.

Традиционално, за љубитеље крајишке музике припремљени су и наступи крајишких група, али и естрадних пјевача који пјевају ту врсту пјесама.

Циљ манифестације је, према ријечима културне организаторке манифестације, Ранке Срдић Милић, да „у духовном поробљавању које је тренутно у свијету тренд” сачувају идентитет, регионалност, насљеђе и културу Срба из Крајине.

– Ово нам је мост са завичајем. Ови људи су данас пуни задовољства, амбијент и локалитет им храни чула, поготово кад чују ову пјесму. То је нешто што су они у суштини – казала је Ранка.

– Радује нас што има млађих, изгледа да се будимо из наше учмалости, а доста људи је дошло из дијаспоре, чак имамо такмичара из Перта, Аустрије, Њемачке… То су све људи које вуче зов ове манифестације. Они планирају своје годишње одморе према датуму одржавања Збора.

Највећа атракција и овога пута било је такмичење у кошењу траве. Мушкарци одјевени у народну ношњу надметали су се у томе ко ће најбрже, али и најквалитетније покосити траву на тамошњој парцели. Стручни жири бирао је и оцјењивао „поткашање” и сложеност откоса, чистину покошености, брзину која доноси највише бодова, али и народну ношњу у коју су обучени.

Међу такмичарима био је и Ново Тешић, који је родом из околине Шипова, али већ годинама живи у Новом Саду. Како каже, воли да дође на Збор због тога што он чува њихову традицију и обичаје, а уједно је и прилика за дружење.

– Посљедњих година нисам се такмичио, имам здравствених проблема, али сам дошао да видим могу ли да се опробам опет са овим младим снагама и екипама – прича нам Тешић.

– Нисам се нешто посебно припремао јер не могу због болести. Иначе сам раније знао по цео дан да косим да би појачао кондицију како бих косио и издржао парцелу без другог наоштраја. Тако су наши чукундедови, дедови, прадедови косили, а ми нећемо да дамо забораву традицију.

Док се припрема за косидбу објашњава нам да је Буковац мјесто које их подсјећа на завичај јер је бреговит, а ливаде сличе онима у Босни.

– Овај камен, или брус како га наши косци зову, потиче из Гламоча – показује нам ову алатку Ново Тошић и додаје да је он некада „водио 50 косаца за собом”.

–  Људи су ми нудили трактор за њега, али га нисам дао, а ни нећу. Толико је вриједан. Он је био дупло дебљи, видите колико се стањио, али може он још 50 година да бруси косу, треба га чувати. Носио га је велики косепаша.

Представништво Републике Српске у Србији пету годину заредом подржава ову манифестацију као своју редовну програмску активност.

Преузето са: predstavnistvorsbg.rs
Фото: Дневник.рс

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Нема коментара

Напишите коментар