У среду 22. јануара у Цркви Светог Марка служен парастос за 348 српских жртава погинулих у злочиначкој акцији „Масленица 93“

 

ИШЧЕЗАВА И ПОСЉЕДЊА НАДА
ДА ЋЕ ПОЧИНИОЦИ ЗЛОДЈЕЛА БИТИ КАЖЊЕНИ


Неколико десетина присутних, углавном Крајишника, у организацији Удружења породица несталих и погинулих „Суза“, присуствовало је у Цркви Светог Марка у Београду, парастосу служеном за 348 српских жртава, међу којима 35 жена и троје дјеце млађе од 12 година. Њих су припадници Хрватске војске и специјалне полиције 22. и 23. јануара 1993. године убили, а многе и звјерски измасакрирали на подручју Равних котара и у близини планинског пријевоја Мали Алан на Велебиту у злочиначкој акцији под називом „Масленица 93“. Највише су страдала три српска села Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и Срби из мјешовитих села Мурвица, Црно, Земуник  Горњи, Пољица и Ислам Латински у Равним котарима. На путу према Малом Алану, изнад Светог Рока, 22. јануара у јутарњим часовима, у унапред припремљеној засједи, убијена су 22 припадника полицијских снага (плавог батаљона) РСК, углавном житељи општине Грачац.

Парастос страдалим Србима служио је протојереј ставрофор Сретен Младеновић, уз саслужење ђакона Славка Аничића и црквењака Боже Маљковића. Поред чланова породица погинулих, парастосу су присуствовали предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, директор Информационо-документационог центра „Веритас” Саво Штрбац, предсједник Координације српских избјегличких удружења са подручија бивше Југославије Драган Пјевач, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир, предсједник удружења пензионера из Хрватске Јово Каблар и представници завичајних удружења.

По завршетку помена, малобројни поштоваоци културе сјећања на страдале упутили су се ка споменику српским жртвама у ратовима од 1991-2000. године у Ташмајданском парку. Тамо се, испред удружења „Суза“, окупљенима обратила његова предсједница Драгана Ђукић.

„Припадници  хрватских оружаних снага опљачкали су, опустошили и уништили богата српска имања. Између осталих, Дворе Јанковић Стојана у Исламу Грчком, као и Цркву Светог Георгија која датира из 1675. године, а у којој је сахрањен познати српски књижевник Владан Десница. Потомци настрадалих и преживјеле породице, протјерани су са својих имања и данас се налазе расути по цијелом свијету без наде за повратак“ истакла је Драгана Ђукић.

„Неопростиво је да послије 27 година нико од планера и извршилаца овог злочина, тадашњег предсједника РХ Фрање Туђмана, Јанка Бобетка, Анте Готовине, Анте Роса, Мирка Норца, Младена Маркача и Агима Чекуа, није оптужен и процесуиран ни пред Међународним судом правде ни судовима у Хрватској. Зато можемо само да констатујемо да су српски мученици страдали само зато што је то тако неко пресудио, мимо Божије правде, и да огњишта гдје су се они и њихови преци ијековима рађали и умирали, више не припадају њима“, закључила је Драгана Ђукић.

Након што су се у цркви  помолили за душе убијених, присутни су на спомен обиљежје страдалим српским жртвама, положили вијенце и цвијеће.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

This is box title

МАСАКР НАД ПРИПАДНИЦИМА ГРАЧАЧКОГ “ПЛАВОГ БАТАЉОНА“ НА МАЛОМ АЛАНУ


Напад хрватских злочиначких снага у акцији „Масленица“ први су осјетили полицајци РСК, односно припадници грачачког „плавог батаљона“. Они су, након што су им хрватске формације, упале у комуникацијску везу, са два камиона кренули пут Малог Алана. Ту им је препречена цеста и на њих отворена ватра из разног оружја. Од њих 30 само је осам успјело да се спаси. Остали су или одмах убијени или онако рањени звјерски измасакрирани, сјекирама, крамповима, ножевима и бајонетама што је посвједочио и др Бранимир Александрић, специјалиста судске медицине. „У Хрватској нема никаквих тајни ко је водио ту акцију на Малом Алану, на само 50 до 100 метара од осматрачнице УНПРОФОР-а. Овај масакр починили су припадници Петог вода из састава “Алфе”, којим је командовао Милијан Бркић, звани Васо, актуелни замјеник предсједника ХДЗ-а и потпредсједник Хрватског Сабора“, каже се у саопштењу ДИЦ „Веритас“. На том путу смрти, животе су изгубили слиједећи припадници полиције РСК:

Бркљач Лазо Дане, 1947. Грачац – Грачац; Будимир Јован Душан, 1953. Зрмања -Грачац; Драгичевић Јово Милан, 1965. Штикада – Грачац; Драгичевић Марко Миодраг, 1972. Грачац – Грачац; Ђурић Илија Ђорђе, 1954. Грачац – Грачац; Гаћеша Милан Душанка, 1967. Грачац – Грачац; Грозданић Стеван Богдан, 1959. Вучипоље – Грачац; Јелача Никола Ђоко, 1956. Кијани – Грачац; Јелача Јово Ђурађ, 1945. Кијани – Грачац; Јелача Тодор Никола, 1953. Граб – Грачац; Јокић Иван Жељко, 1963. Госпић – Госпић; Јованчевић Раде Душан, 1973. Малован – Грачац; Колунџић Светко Ђорђе, 1971. Задар – Задар; Мандић Петар Миленко, 1970. Грачац – Грачац; Марјановић Драган Младен, 1970. Грачац – Грачац; Седлан Јован Радомир, 1960. Грачац – Грачац; Станисављевић Милан Бошко, 1952. Доjићи – Грачац; Швоња Тоде Станко, 1975. Вучјак – Грачац; Трифковић Неђо Драган, 1974. Грачац; Веселиновић Љубан Бошко, 1956. Голубић – Обровац; Веселиновић Љубан Дарко, 1966. Голубић – Обровац и Веселиновић Тодор Милан, 1945. Граб – Грачац.

This is box title

ЛИНТА У ОБРАЋАЊУ МЕДИЈИМА ЗАХТИЈЕВА ДА ТУЖИЛАШТВО СРБИЈЕ ПОДИГНЕ ОПТУЖНИЦУ ПРОТИВ ОДГОВОРНИХ ЗА ЗЛОЧИНЕ

Предсједник Oдбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије Миодраг Линта захтјева да Тужилаштво за ратне злочине Србије, покрене истраге и подигне општужнице против одговорних лица за злочине против Срба у злочиначкој акцији хрватске војске “Масленица”, у јануару 1993. године.  Међу злочинима се посебно истиче онај на Малом Алану гдје су звјерски убијена 22 припадника полиције Републике Српске Крајине.

Линта је подсјетио да је српско тужилаштво још 2013. године, предмет са бројним доказима о злочину на Малом Алану, предало хрватском тужилаштву, које није предузело кривично гоњење наредбодаваца и починиоца злочина на том локалитету. Оцијенио је да је Хрватска, на данашњи дан прије 27 година, у војно-полицијској акцији “Масленица”, извршила агресију на Равне котаре, а да велику одговорност за злочин који је услиједио сноси УНПРОФОР.

„Хрватска војно-полицијска акција „Масленица“ као и остале хрватске војно-полицијске акције, била је злочиначка јер је главни циљ био протјеривање српског народа са њихових вјековних подручја и остварење пројекта етнички чисте „велике Хрватске“. Да би оствариле наведени циљ, хрватске паравојне, војне и полицијске снаге су извршиле стравичне злочине над српским цивилима и заробљеницима и систематски уништавале, пљачкале и отимале српску имовину. Хрватски званичници ће и ове године понављати безочну лаж о српској агресији”, закључио је Линта.

 

Нема коментара

Напишите коментар