КОРДУН У СРЦУ СРЕМА: Емотиван сусрет земљака у Инђији

Први скуп Кордунаша из општине Вргинмост, Топуског и околних села окупио стотине земљака у славу традиције, ојкаче и заједништва

У препуној сали ресторана „Дијамант“ у Инђији, 11. јула 2026. године, одржан је Први скуп Кордунаша општине Вргинмост, Топуског и околних села под емотивним називом „Сусрет и сјећања“. Овај јединствени догађај окупио је стотине Кордунаша, њихових потомака и пријатеља који данас живе широм Србије, региона и дијаспоре, са заједничким циљем: да се од заборава отргне богата традиција, изворна пјесма и обичаји родног краја.

Атмосфера у сали била је прожета дубоким емоцијама, сјетом, али и неизмјерном радошћу због поновног сусрета старих пријатеља, школских колега и рођака. Програм је започео топлим ријечима добродошлице домаћице и организаторке Даворке Милосављевић. Ова манифестација представља природан наставак прошлогодишњег успјешног окупљања мјештана једног кордунашког села, из којег се и родила племенита идеја о ширем, општинском сабору.

Даворка Милосављевић открила је да овај скуп није настао случајно нити преко ноћи, већ као плод жеље бројних Кордунаша да се поново окупе и сачувају оно што их повезује са завичајем.

– Прошле године организовала сам скуп мога села Пониквари. Након тог окупљања почели су да ми се јављају људи из Топуског, Вргинмоста и околних села, питајући да ли ће бити нечега и ове године. Када сам видјела колико постоји интересовање, дуго сам размишљала да ли да се прихватим тако великог посла. Ипак, љубав према Кордуну и нашим људима пресудила је да покренем овај скуп.

Милосављевићева каже да је из мјесеца у мјесец размишљала шта да прикаже, а да буде препознатљиво и аутентично, а не нешто преузето од других. Тако је настала идеја да изложи предмете који подсјећају на Кордун, фотографије кордунашког краја, кордунашки рјечник, знамените личности, школе и све оно што је обиљежило њихово одрастање. Из тога се родила замисао о великом паноу који ће на једном мјесту дочарати Кордун.

– Скоро до посљедњег дана трагала сам за старим предметима. Жељела сам да свако ко уђе у салу осјети као да је закорачио у Кордун. Моја жеља је била да госте дочекамо у кордунашким народним ношњама, да све изгледа као један мали етно-кутак нашег завичаја. Истовремено сам размишљала и о домаћој кухињи, о мирисима и укусима које памтимо из наших кућа. Искрено, ја сам читаво то вече видјела у својој глави још шест мјесеци прије него што се догодило.

Даворка напомиње како је у једном тренутку и Матија Кљајић прихватио да буде дио организације и био јој огромна помоћ. Четири дана пред скуп јавио јој се и Војислав Павловић са приједлогом да КУД „Крајина“ наступи са кордунашким играма. Такође, посебну подршку је имала од својих синова Николаја и Стефана.

Подршка из завичаја и ријечи угледних гостију

Да овај скуп има огроман значај за очување идентитета Кордунаша свједочи и присуство званица из самог завичаја.

Међу уваженим гостима били су начелник општине Вргинмост Милан Врга, као и предсједник Српског културног друштва „Просвјета“ – пододбор Вргинмост, Ђуро Воркапић. Својом подршком догађај је увеличао и Петар Шаула, предсједник Удружења Кордунаша, потомака и пријатеља Кордуна из Београда, као и представници Завичајног клуба Кордунаша на челу са предсједницом Бојаном Вучић.

Начелник општине Вргинмост Милан Врга поручио је да му је веома драго што је дошао међу своје Вргинмошћане.

– Драго ми је да сте се окупили у оволиком броју, сматрам да сам предсједник опћине гдје год било мојих грађана. На неки начин сам и домаћин у Инђији јер сам овдје провео најљепше године, oдрастао овдје у избјеглиштву. Имали смо изузетну сарадњу и са бившим предсједником општине Владимиром Гаком, а и сада са Марком Гашићем. Обновили смо побратимске и пријатељске везе Вргинмоста и Инђије.

Врга је позвао све присутне да долазе што чешће у Вргинмост и у села ове општине, уз наду да ће се неком свечаном приликом у великом броју окупити и у завичају.

Војислава Воје Павловића рекао је да му је задовољство када види све окупљене како заједно чувају своје коријене.

– Много тога смо прошли заједно у протекле три деценије, градили смо, радили и дошли ту гдје јесмо. Остали и даље добри, угледни и поштовани. Имао сам жељу заједно са Даворком, да наше прошлогодишње окупљање прерасте у овај сусрет. Да носимо са собом оно што се полако заборавља. Већина од вас није имала прилику да види предмете који су вечерас изложени, пјесме које ћете вечерас чути полако одлазе у заборав. Нема више Кукуњешћа, Милице, Дрмеша и Сељанчице. Желим да ово наше заједничко дружење буде нешто што ће вас учинити племенитијим и да у будућности преносите на своју дјецу да се не забораве коријени.

Умјетнички програм био је право путовање кроз вријеме. Чланови КУД „Петрова гора – Кордун“ из Београда (Стево Бекић, Славко Милић, Милан Брковић, Мирјана Ђокић, Вера Јагњић и Весна Бјелановић) дочарали су некадашња кордунашка прела и сеоске мобе.

Живописне игре Кордуна публици су маестрално пренијели чланови КУД „Крајина“ из Београда у саставу: Никола Поповић, Душица Миљуш, Јована Златар и Миодраг Цицвара. Извођачи су блистали у аутентичним народним ношњама Кордуна, које су за ову прилику уступљене љубазношћу Бранке Булић из Завичајног друштва „Ђорђе Војновић“. За најмлађе учеснике дио народне ношње – блузе, сукње, чарапе и обућу – обезбиједио је КУД „Иво Лола Рибар“ из Крчедина, захваљујући Милану Гршићу.

Музичка пратња Радомира Вејновића на тамбурици и др Николе Ђапића на гуслама повезала је у игри Кордун са сусједном Ликом.

Млада Ивана Мишчевић, дјевојчица кордунашких коријена, са изузетним поносом рецитовала је стихове завичајних пјесника Миће Бућана, Јасне Чиче-Новаковић и Љубе Чиче Мраовића.

Посебне емоције изазвао је и наступ водитељки програма. Даворка Милосављевић жељела је да ту улогу повјери особама које за њу имају посебно значење. Боба Златар, која води поријекло из Перне, како каже, у њен живот је ушла сасвим случајно, али је временом постала драга пријатељица. Друга водитељка, Драгана, за Даворку носи посебну животну причу.

– Нас двије смо као избјеглице још 1996. године заједно играле фолклор. Била ми је узор. Заједно смо добиле прилику да отпјевамо пјесме „Јечам жњела“ и „Мој голубе“. Аплауз који смо тада добиле, као чланице КУД-а из Крчедина, никада нисам заборавила. Зато ми је било важно да и данас буде дио ове приче – испричала је Даворка.

Посебно место заузео је изложбени пано посвећен великом реформатору ћириличног писма, Сави Мркаљу, рођеном у Сјеничаку, за шта је заслужан Светозар Данчуо који је подржао ову активност.

Мириси завичаја и традиција на трпези

Гости су имали прилику да уживају у богатом шведском столу сачињеном искључиво од кордунашких специјалитета. За аутентичне укусе и мирисе који буде сјећања на родно огњиште побринуо се кулинарски тим предвођен Миланом Воркапићем, мајстором за традиционални „гра’ и купус“, уз свесрдну помоћ вриједних кордунашких жена – Љубице Кљајић, Бобе Протић, Данијеле Ркман, Боје Бусић, Наде Мишчевић, Милене Ранђеловић, Жељке Милосављевић, Јелене Мишчевић и Драге Мишчевић.

Међутим, иза тог богатог стола стајале су десетине руку и велико заједништво. Сухомеснате производе припремили су Милош – Мићо Мишчевић, који је донио кулен, суво месо и сланину, Славко Мишчевић домаћи кулен, а Ненад Мишчевић традиционалну кордунашку печеницу.

Даворкина мајка припремила је курузовницу, суве колаче и кисело млијеко са подметом, док је стрина Драга донијела тврди и ситни сир, као и мак и орахе.

Милан Воркапић скувао је чувени „гра’ и купус“, а трошкове припреме сносио је Даворкин отац, док је кисели купус обезбиједила тетка Љуба.

Богату трпезу употпуниле су Милена Ранђеловић Вијук са буфлама, Данијела Ркман са крофнама и погачом, Боба Протић са палачинкама из рерне и ролатима са пекмезом, Мира Ковачевић са штрудлама од сира, мака и ораха, као и двије домаће погаче. Жељка Милосављевић испекла је колач са јабукама, Госпа Милосављевић припремила је уштипке, Ивана Мишчевић чупавце, а Љуба Кљајић кифлице. Жељка Кљајић донијела је питу са вишњама и, заједно са Бобом, украсила комплетан свечани сто.

Посебно мјесто на трпези заузели су кестенов мед који је донио Небојша Воркапић из Перне, домаћа ракија из Пољана коју је припремила Даворка, као и ракија Пере Бодловића из Чемернице.

Захвалност и незаборав

На крају званичног дијела програма, организациони одбор је уручио посебне захвалнице појединцима који су несебично уградили себе у реализацију овог историјског скупа. Посебна признања додијељена су: Николи Кобцу за зборник „Вргинмост претакање судбине“, који је проглашен за најбољу књигу о Кордуну и др Милени Ерњаковић уз дирљиву поруку: „Хвала Вам докторице за најљепши осмијех и бригу о Кордунашима што сте бринули када је било и најтеже…“.

Званични програм затворен је уз громогласан бећарац, шаљиве кордунашке приче и музички наступ солиста и инструменталиста (Срђан Козлица, Саво и Љубиша, Ирина Фуртула, Младен Тривуновић, Горан Поповић на хармоници и Милорад Мића на клавијатурама).

Цијели догађај својом камером је забиљежио Милан Јовановић из Студија Јовановић Кордун, који је Даворки помогао савјетима и током саме организације.

Такође, даворка је напоменула да јој је од велике помоћи био и члан УО Завичајног клуба Кордунаша Душко Дејановић.

Кордунаши су из Инђије послали снажну поруку – иако далеко од родних огњишта и расијани вјетровима судбине, Кордун живи и живјеће кроз њихову пјесму и обичаје.

Новинрака Српског кола

Драгана Бокун

ФОТО: Д. Бокун и Фото Мет Инђија