У Великој Попини, селу у општини Грачац, Лика, свечано прослављен Илиндан

ПОПИЊЦЕ НИШТА НИЈЕ СПРЕЧИЛО
ДА ОБИЉЕЖЕ СВОЈУ СЛАВУ

Свечаном литургијом коју је предводио парох грачачки Предраг Пантелић, отварањем спомен плоче Симеону Кончаревићу (1690-1769), епископу далматинском који је одавде управљао владичанством од 1753-1758. године,  и пригодним народним весељем, 2. августа свечано је прослављен Свети Илија пророк заштитник Велике Попине. Дан раније одржан је, седми пут за редом, турнир у бућању на коме је прво мјесто освојила екипа Зрмања Подком за коју су играли два рођена брата  Никола и Јован Чанак.

Непосредно по доласку у Велику Попину, од нашег домаћина Ђорђа Стојсављевића, сазнајемо да се на овом мјесту, према истраживањима археолога, живјело још прије 2000 година. У ближој прошлости некада је овдје било преко 350 домаћинстава, а данас нажалост, тај број је у односу на ранији готово занемарљив. Према попису из 2011. године, било је 40 стално настањених мјештана, који се углавном баве пољопривредом, док их је, по ријечима, Стојсављевића сада мање од 30.

Већ поменути Храм Светог Илије пророка дјелује импресивно и види се из сваког дијела великог Попињског поља. Храм је оштећен у рату, нестале су и неке иконе, али се служба одржава редовно. Као и ранијх година, начелствовао је протонамјесник Предраг Пантелић, а узимајући у обзир тренутно стање са корона вирусом, завидан број људи се окупио да својим присуством увелича овај свечани чин.

Кум славе као и прошле године био је Ђоko Стојсављевић, од оца Миће и мајке Анке из Подљути, а у каснијим домаћинским пословима несебично су му помагали кћерка и зет.

Осим мјештана Попине, већи број присутних дошао је из околних села, из Грачаца и Срба, али и из дијаспоре. Литургији је присуствовала и замјеница начелнице општине Грачац Рајка Рађеновић, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске са сједиштем у Београду Хаџи Милојко Будимир и Јово Чанак, аутори управо завршене књиге “Зрмањски крај у прошлости и садашњости”, као и многи други.

По завршетку литургије, Ђорђе Стојсављевић испред цркве је прочитао писмо директног потомка Симеона Кончаревића, др Ксеније Кончаревић, редовне професорке Филолошког факултета у Београду.

Завршила је и дипломирала, а касније и радила на Филолошком факултету у Београду. Занимљиво да је дио своје професорске каријере, од скоро 15 година, провела на Богословском факултету Универзитета у Београду, да би од 1. октобра 2016. године, постала управник Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду. Комплетно писмо др Кончаревић објављујемо у посебном оквиру.

Након закуске, како то ред налаже, коју је припремио кум славе Ђоко Стојсављевић, већина присутних се вратила у храм гдје је служен парастос жртвама страдалим у Олуји.

Мирко Будимир је на ово саборовање стигао из околине Манчестера, из Енглеске. Редовно долази на обиљежавање Илиндана, а имали смо га прилике упознати прије три године приликом прославе 700 година манастира Крупа. Као и тада, овдје је стигао са супругом Енглескињом и кћерком.

„Одрастао сам и живим у Енглеској, али захваљујући мом дједу, ја знам језик својих предака и он ме научио да будем православац. Сваке године долазим како би и супрузи показао шта је православље у мојој Лици. Моји су Будимири из Зрмање, Маџори и ја се поносим својим поријеклом, а ево десет дана сам овдје и сигурно ћу доћи и наредне године“, рекао је за „Српско коло“ Мирко Будимир, мада не искључује могућност да се крајем мјесеца опет видимо у Крупи.

Саборовање је касније настављено у центру села уз музику Младена Крешта и Слободана Џепине, док су својим гласовима госте увесељавали Габријела Дрљепан и Рајко Лалић, а за добро јело и пиће били су задужени Данијела и Дамир.

И тако до 22 сата, дуже се није могло, а имало се воље.

Тексти фотографије : Жељко ЂЕКИЋ

This is box title

ПИСМО ПРОФЕСОРКЕ КСЕНИЈЕ КОНЧАРЕВИЋ ПОВОДОМ ОТВАРАЊА СПОМЕН ПЛОЧЕ ЊЕНОМ ПРЕТКУ ВЛАДИКИ СИМЕОНУ КОНЧАРЕВИЋУ


Господе! Чуј молитву нашу, и вика народа Твога нека изађе преда Те. Не одвртаи лица Твојега од нас; у дан када смо у невољи пригни к нама ухо Своје, у дан када Те призивамо похитај, услиши нас.

Молитве стада свога, винограда Божијега насађеног од старине почуј, страдалниче горки и косовски заточниче, архијереју свекрасне Далмације Симеоне, почуј и опомени нас се!

Погледај на ово свештено сабрање потомака Стојанових и Синобадових, Куриџиних и Онисимових, решених да чувају вјеру и поштење, да одбране кућу и огњиште, да освијетле и образ и лице.

Иштући правду Божију за народ свој, отиснуо си се, одслуживши свету Литургију и одавши хвалу часноме и славноме пророку Илији пут далеке Русије, мајчице православне. Никоше у Славјаносербији храмови попут кистањског, смоковићког и скрадинског, а у отаџбину стигоше гласи о неуморном заступању твоме за слободу исповедања вере светосавске.

Памти те земља наша, где стење пламти и букти, где љута драга из крша нараста, где се из страдања и бола тврђа од кремена вера рађа. Памти и благодари.

 

Нека и ово спомен-обележје буде знак свагдашњег сећања на твој исповеднички подвиг и на све Србе из Далмације и Лике који су предвођени Тобом отишли у Славјаносербију.

Све присутне на овом молитвеном сабрању топло поздравља Ксенија Кончаревић, професор Универзитета у Београду, директни потомак Владике Симеона.

 

Живели и на многаја љета!

 

This is box title

VII ТУРНИР У БУЋАЊУ

ЗРМАЊЦИ НАЈБОЉИ


Упркос свим потешкоћама у окружењу, и овога пута, дан уочи празника Светог пророка Илије у Великој Попини, закотрљале су се буће и започео међусобни дуел пет најхрабријих и најистрајнијих бућачких екипа са овог подручја које су чинили ветерани Врпоља, Божића, Подљути, Зрмање и Зрмање Подкома.

„Било је међу њима и млађих такмичара попут Михајла Новаковића, који је у последњим првенставима био посматрач, учио од старијих, а сада дочекао своју прилику да на овом седмом учествује. Екипе су чиниле по два члана, а најбоља се показала екипа Зрмање Подкома, која је преузела побједничко постоље. У њој су играли два рођена брата: Никола и Јован Чанак и потврдили стару пословицу, да кад се братска срца сложе и олово пливати може. Такмичење је углавном протекло у пријатној атмосфери, у хладовини стољетних липа, а сусрет се наставио дружењем и пјесмом до 22.00 часа“, рекао је за „Српско коло“ Ђорђе Стојсављевић, један од организатора овог турнира.

 

 

КОНАЧАН ПЛАСМАН


1. ЗРМАЊА ПОДКОМ (Никола и Јован Чанак)
2. ВЕЛИКА ПОПИНА “ПОДЉУТ” (Дане Гњатовић и Зоран Стојсављевић)
3. ЗРМАЊА (Чедомир Марчетић и Петар Будимир Црни)

Најбољи бућач: Јован Чанак

Најмлађи бућач: Михајло Новаковић (2010)

Фотографије са бућања: Маринко Сучевић

 

Нема коментара

Напишите коментар