Удружење бораца Крајине у Републици Србији одржало трибину са темом Сјећање на прогон и страдање српског народа из РСК

У Великој сали општине Звездара 13. новембра Удружење бораца Крајине у Републици Србији одржало је трибину са темама Сјећање на прогон и страдање српског народа из РСК, Сазнање како живе борци, инвалиди, и породице несталих и погинулих лица.

Први се обратио предсједник Удружења бораца Крајине Милан Гаћеша истичући да борци РСК немају статус, односно да он није законски регулисан.

– У разговору са бившим министрима за борачка и социјална питања, Ђорђевићем и Селаковићем, па и садашњим Старовићем износио сам тај проблем. Увијек су била обећања да ће се нешто ријешити, али нигдје нисмо одмакли.

Срби из Републике Српске Крајине бранили су своја огњишта и своје породице.

– Бораца у РСК, заједно са цивилном заштитиом је било од 28.000 од 35.000, а имали смо 1.150 км границе коју смо чували од усташке најезде. Напали су нас 3. августа 1995. године и то јутро сам био на првој линији у 26. бригади 39. корпуса. Држали смо линију према Сиску. Њихове снаге су ту биле јаке. Циљеви су им испуњени, зато што је Република Србија на челу са Милошевићем, обећавала свашта, а није нам дала ништа. Врх ЈНА није се показао позитиван према нама, и нису нас сачували. Борили смо се до изнемоглости. Хрватска са огромном снагом је кренула према нама. Рачуна се да је њих било преко 120.000 у том моменту.

Милан Гаћеша захвалио се општини Звездара на челу са предсједником општине Михаилом Досковићем и Комесаријату за избјеглице за помоћ у реализацији ове трибине.

На трибини ријеч су имали и предсједник Удружења Моје Косово Велимир Спасић и предсједник Коалиције удружења избјеглица у Републици Србији Миле Шапић, Сања Шараба као и пјесникиње Гордана Грујић и Љиљана Ћуић.

Љиљана Ћуић

Гордана Грујић

Пјесникиња Гордана Грујић прочитала је своју пјесму инспирисану њеном посјетом српском гробља Зејтинлику.

Од те посјете ми се промијенио живот. Ми вриједимо онолико колико знамо ко смо одакле смо.

– Пјесму сам написала у моменту док сам била на гробљу.

Предсједник Коалиције Миле Шапић је рекао да су многа окупљања Крајшника на којима се чува култура и традиција, али да она не рјешавају витална питања Крајишника.

– Признавање статуса бораца и полиције РСК је један од проблема, као и рјешавање стамбеног питања, и оснивање једне канцеларије за Србе у региону. Народни посланик Миодраг Линта је предлагао девет пута у Скупштини Србије да се крајишки борци признају, међутим није прихваћено.

Велимир Спасић каже да је људима са Косова и Крајишницима иста крв, као и судбина.

– Жао ми је што борци нису признати. УЧК је призната не само на Косову, него и у свијету као борци за слободу, иако су кренули као терористи. Многи наши борци су се борили не само у Републици Српској Крајини, него и у Републици Српској, а послије и на Косову и Метохији. Знам да је код мене у борби за Ораховац била је једна група Крајишника који су били добровољци, и неутралисали су албанске снајперисте. Посјекли су шуму у којој су се скривали снајперисти.

Сања Шараба каже да иако је из Сарајева осјећа да је и Крајина њена.

– Сви смо ми једно. Требамо се удруживати и живјети у слози јер на крају крајева најважније је то какав си човјек.

Удружење бораца Крајине у Републици Србији обрадовало је своје чланове, пријатеље, али и становнике општине Звезадара печеним кестењем. Испред зграде ГО Звездара 10. новембра, под покровитељством Комесаријата за избјеглице организована је Кестенијада. Поред овог јесењег традиционалног специјалитета приређен је и пригодан културно-умјетнички програм.