Видовданско окупљање јахача и коњских запрега оживели традицију
Коњогојско удружење „Жерав“ из Трпиње окупило је бројне учеснике и госте на седмим по реду „Видовданским коњогојско-гастро сусретима“.
Љубитељи коња, јахачи, кочијаши и бројне гастро екипе окупили су се на Пањику у Трпињи на седмим „Видовданским коњогојско-гастро сусретима“. Манифестација, која из године у годину привлачи све више учесника и посетилаца, и ове године спојила је неговање традиције, дружење и љубав према коњима, а посебан акценат стављен је на укључивање деце и младих у свет коњогојства. Програм је започео свечаном поворком јахача и запрега кроз Трпињу, од Пањика до Цркве Вазнесења Господњег, где их је дочекао трпињски парох, протојереј ставрофор Марко Шукунда и молитвеним обредом благословио учеснике и њихове коње.
По повратку на Пањик уследио је такмичарски део програма, у оквиру којег су бирани најлепши коњ, најлепше уређена запрега, као и најрепрезентативнији јахач и јахачица. Посетиоци су имали прилику да прате и текличко јахање, у којем су се оцењивали брзина и прецизност, као и вожњу запрега.
Иза организације ове манифестације стоји Коњогојско удружење „Жерав“, чији чланови кроз бројне активности током целе године настоје да очувају традицију, али и да заинтересују најмлађе за коњогојство и јахање. Управо у томе, истичу, виде будућност овог хобија.
– Идеја је била да се повежу људи из села, гастро екипе и коњогојци највише како би привукли децу. Јако је добро што имамо пуно заинтересоване деце тренутно, они нам се стално јављају. Поред ове манифестације ми одржавамо још десет манифестација годишње, од којих су три намењене малишанима. Они се стално јављају како би се придружили нашем удружењу и ми због тога радимо на томе да им омогућимо школу јахања. Направили смо објекат, закупили смо општински плац, а план нам је да организујемо за децу бесплатну школу јахања – рекао је председник споменутог удружења Предраг Михајловић.
Говорећи о узгоју коња, Михајловић истиче да чланови удружења посебну пажњу посвећују очувању чистокрвног липицанца, заштићене пасмине у Републици Хрватској. Иако постоје одређени изазови када је реч о традиционалном узгоју у оквиру Хрватског коњичког савеза, чланови „Жерава“ настоје да узгој спроводе у складу са свим правилима Савеза. На овогодишњем окупљању управо су липицанци чинили већину представљених грла.
Због високих температура ове године нешто је мањи број јахача и запрега стигао у Трпињу. У такмичењу је учествовало десетак запрега и око дванаест јахача, што је мање него претходних година, када је манифестацију посећивало и више од хиљаду људи.
– У почетку одржавања овог догађаја, стекао сам утисак да су коњи били заборављени. Јако мали број људи се одазвао, због чега смо убацили гастро програмски садржај. Успели смо тако да привучемо људе. Претходних година било је преко 1000 посетилаца, а ове године, вероватно због високих температура, имамо нешто мањи број људи. Сваке године нас наше гастро екипе подржавају, због чега сам им изузетно захвалан. Заједно се сви трудимо коњогојска окупљања подићи на виши ниво, што због дружења, што због очувања наше традиције и старих обичаја – закључује Михајловић и додаје да се на овај начин оживљава село и прича једна занимљива прича.
Видовданске коњогојске сусрете сваке године подржавају Општина Трпиња, Заједничко веће општина, као и Општина Борово. Захваљујући њиховом доприносу, али и подршци локалних предузетника и појединих љубитеља коња, ова манифестација добија на снази. Гради се тако и сарадња са осталим коњогојским удружењима и појединцима који својим учешћем доприносе целокупној причи.
По завршетку спектакуларног дефилеа, јахачи и запреге представили су се жирију, који је оцењивао репрезентативност учесника, изглед коња, уређеност запрега, начин одевања и држање јахача, након чега су најбољима уручени пехари за прва три места.
– Богу хвала, овде смо већ трећу годину за редом. Радујемо се овом дружењу и срећни смо што можемо да долазимо једни другима у госте. Коњима се заиста дуго бавим. То је љубав коју сам наследио од деде и оца. Када дођем овде срце нам је велико као кућа, јер се овде не гледа корист, него дружење и весеље. Таква позитивна атмосфера пуно значи за коњогојце који настоје да сачувају културу коњогојства. Липицанац је сада заштићена раса под УНЕСЦО- ом, што нам је драго и то пуно значи. Данас смо изашли са њима на такмичење и освојили смо пехар за најлепши пар коња – каже Јосип Киш из Дража, места у Барањи.
Већина узгајивача, љубав према јахању и коњима стекла је у детињству. Премда оно често са собом носи одређене изазове, неки од њих, су одлучили да превазиђу страх и самостално савладају вештине јахања.
– Код нас су коњи део породичне традиције. Одрасла сам уз оца који је водио све послове око коња. Ја сам то наследила и заволела коње. Жао ми је што код нас у селу не постоји више коњогојско удружење, али сам наставила да се самостално бавим овим хобијем. Имамо велико имање па тако могу да јашем. Са својих 15 година, свега неколико пута сам била на часовима јахања, али сам углавном сама стекла све вештине тако да сада већ четири године уживам у јахању. Волим овде да дођем. Долазим већ три године и сваки пут је било лепо, а мој долазак овамо подржавају и моја породица и пријатељи – рекла је најмлађа такмичарка Каћа Бојанић из Бијелог Брда.
Док старији чувају традицију и преносе искуство, све веће интересовање деце и планови за покретање бесплатне школе јахања дају наду да ће коњогојство у Трпињи имати сигурну будућност.
Преузето са: СРБИ.хр
