Вишњевац обележио сто година од настанка села
Насеље Вишњевац, једно је од бројних места у околини Суботице која су настала пре једног века као добровољачке колоније. У част свим солунским добровољцима који су на голој ледини подигли насеље које и данас живи, свечано је обележен век од оснивања.
Пре једног века 219 породица, углавном личких и црногорских Срба, дошло је на овај простор, који је понео назив „Добровољачко село“, а звали су га и „Рит“. Касније се село звало и „Генерал Радивојевићево“ по једном од команданата који је организовао добровољце у Русији. Данас село носи име „Вишњевац“, по плантажи вишања. Од 2003. године село се одвојио од Чантавира и постао самостална месна заједница.
На борбу спрске војске на Солунском фронту, која је прешла Албанију пешке, а у чији су састав, крајем 1917. године, ушли су и многи од оснивача овог села, као део Српског добровољачког корпуса, подсетио је градоначелник Стеван Бакић.
– После рата краљ Петар и његов наследник Александар нису заборавили оне који су добровољно бранили и ослобађали Србију. Прилика је да поновим једну велику истину, процес аграрне реформе и додељивања земље ветеранима пре једног века, није никога изместио са овог простора. Ваши преци нису дошли на туђе поседе и у туђе куће, него на некадашње пустаре и голе ледине, где су тешком муком и својим поштеним радом стекли и изградили све оно што видимо данас око нас – поручио је Бакић. – Заједно са слављењем века од почетка колонизације, обележавамо уједно и страдање свих добровољачких насеља, које се збило пре осам деценија. Током окупације у друге крајеве прогнано је 374 мештана Вишењевца, а у логоре 516. У Другом светском рату борило се 159 становника, а погинуло 36, а било је и осморо жртава терора који је окупатор спровео у селу. Број страдалих по логорима никада није утврђен.
Бакић је додао да је Град Суботица посвећен како бољитку и напретку свих насеља која су основали солунски јунаци, тако и чувању успомене на њих и на подвиге које су чинили да наш град данас буде богатији, како насељима, тако и људима.
– Са тим циљем смо у споразум који смо потписали са Матицом српском, уврстили проучавање процеса насељавања у двадесетом веку као једну од три велике теме наше сарадње са најстаријом српском научном и културном установом – истако је Бакић. – Ово село има будућност И Град Суботица ће се борити за ту будућност. Велики борац за њу био је и наш драги Слободан Жужић, који је био оличење доброг духа Вишњевца. Његов племенити живот био је до последњег дана посвећен овом месту, а његову успомену ћемо најбоље чувати и славити кроз овакве манифестације, на којима ће он увек бити са нама.
Будућност сваког места је у младима који у њему стасавају, а за разлику од многих села која се гасе, у Вишњевац роде слећу само тако. Дечја песма и граја најбољи су доказ да ово село нема разлога да брине за своју будућност.
– У једном период село је било запуштено, али је пре неких осам година кренуло другачијим путем. Визију о напретку села имао је наш Слободан Жужић, он је био покретач свега и ми смо ту да наставимо његовим путем – емотивно ће Милош Бурсаћ, председник Савета МЗ . – У комплетном селу имамо само 1300 метара неасфалтираних улица, остали су сви урађени, насути су сви атарски путеви, неке ствари смо самоиницијативно, уз помоћ града и донатора. Наша највећа радост је пуна школа а сигурно смо први по броју деце у односу на друга села.
У културно-уметничком програму наступили су дечји хор “Искончићи”,Бојана и Небојша Брдарић, корисници Дневног боравка при Колевци, ученици Музичке школе у Суботици, певачка група “Огњиште” из Апатина, КУД “Сунце” из Суботице…
Преузето са: subotica.com
