Владика Сергије и представници завичајних удружења у Скупштини Србије разговарали о ситуацији у западнокрајишким општинама

ЗАКЉУЧКЕ ПРЕТОЧИТИ У КОНКРЕТНА РЈЕШЕЊА


Предсједник Миодраг Линта, заједно са члановима Одбора за дијаспору и Србе у региону, примио је у 5. новембра у Скупштини Србије владику бихаћко-петровачког Сергија и представнике завичајних удружења са подручја које покрива ова Епархија. Главне теме састанка биле су проблеми везани за економски развој, исељавање младих Срба, образовање на српском језику и писму, као и спора обнова порушених кућа и инфраструктуре. Наглашен је кључни значај Епархије бихаћко-петровачке и њена позитивна улога, на челу са владиком и свештенством, у опстанку српског народа на том подручју.

Отварајући састанак, Миодраг Линта предсједник Одбора, навео је низ проблема са којим се у свакодневном животу суочава српски народ на овим просторима.

„Због тога сам и позвао владику Сергија и представнике завичајних удружења, да чланове Одбора упознају са тренутном ситуацијом у том региону и дају конкретне предлоге шта би требало предузети да се проблеми почну рјешавати“, рекао је Линта, захваливши се владики Сергију што је издвојио вријеме и дошао на овај састанак.

 

СЈЕДИШТЕ ЕПАРХИЈЕ ОСТАЋЕ У ФЕДЕРАЦИЈИ БИХ


Владика бихаћко-петровачки Сергије изразио је задовољство што је први пут у Скупштини Србије, као и што на састанку учествују и представници завичајних удружења из западнокрајишких општина. На почетку свог говора истакао је да се замонашио давне 1995. године, да је одмах након тога са народом у Олуји стигао у Србију и да се чим су услови дозволили, вратио1998. године на позив тадашњег владике Хризостома, садашњег митрополита дабрабосанског, да заједно са народом започне обнову живота.

„Изабран сам 2014. године за епископа франкфуртског и све Њемачке, био сам горе три године, а одласком владике Атанасија, понудио сам се Сабору и патријарху да се вратим и да заједно са својим свештенством преузмем Епархију бихаћко-петровачку. Мада је прошло скоро 25 година, сматрам да се још може нешто учинити за наш народ тамо, заједно са вама и свим људима добре воље, па тако и завичајним удружењима од којих бих одмах да истакнем удружење „Огњена Марија Ливањска“ за које сматрам да је најорганизованије“, рекао је, на почетку свог говора, владика Сергије, а затим представио Епархију на чијем се челу налази.

„Епархија бихаћко-петровачка површином спада међу веће епархије СПЦ, али је по броју вјерника једна од мањих и по посљедњим подацима има 31 хиљаду вјерника у око 11 хиљада домаћинстава. Тренутно броји 35 парохијских свештеника који врше богослужење у 150 храмова и четири свештена монаха који врше богослужење у шест манастира. Највећи проблем представља врло низак степен ступања у бракове, односно прираштаја православног становништва, посебно у дијелу епархије на простору Федерације БиХ, гдје нажалост на 30 умрлих долази једно новорођенче. Незнатно већи проценат је у општинама које припадају дијелу Републике Српске, али је тамо проблем миграција становништва, гдје у већини случајева млади људи са комплетним породицама одлазе у земље Европске уније. Старосна доб је таква да је 70 процената њеног становништва пензионерског економског статуса, што утиче и на црквену моћ црквених општина и манастира“, наставио је владика Сергије. Владика је истакао низ проблема са којима се сусрећу становници његове епархије, од дискриминације у запошљавању у општинама са већинским српским становништвом Дрвар, Грахово, Гламоч у Федерацији БиХ, прије свега, у државним предузећима електропривреда, шумарство, као и друштвеним установама гдје су запослени углавном Хрвати и Бошњаци. Јављају се проблеми у настави, поготово у Гламочу гдје дјеца уче на хрватском језику, док у другим општинама са већинским српским становништвом многи уџбеници и наставни планови се изводе такође на хрватском језику.

Владика је истакао и проблем српске разједињености поготово као код претходних избора у БиХ. Наставио је о економској самосталности манастира и Епархије, гдје су покренути већ неки пројекти везани за производњу млијека, али све то мора да се подигне на виши ниво. Истакао је да би се један дио средстава могао добити кроз туризам, односно поклоничка путовања обилазећи манастире и друга мјеста у Епархији. На крају, владика је рекао да иако је било предлога да се владичански двор прави у Мркоњић Граду, или неком другом мјесту у Републици Српској, он остао у увјерењу да то не би било добро по вјерни народ и сам рад Епархије, па би требало да буде изграђен у Босанском Петровцу, тако да ће он остати српски епископ у Федерацији БиХ.

 

ЗАБРИЊАВА ЛОШ ОДНОС ИЗМЕЂУ СРБА


Након тога за ријеч су се јављали представници завичајних удржења.

Душан Кочалка, из удружења „Подгрмеч“ из Житишта рекао је да су представници његовог удружења на почетку школске године посјетили школе у Будимлић Јапри и Хашанима и однијели школски прибор и другу опрему у вриједности од 20 хиљада евра. У тим српским подручијима има 30-ак ђака и што је позитивно тај тренд у посљедњих пет година не опада. О школству је говорио и Стеван Бањац, предсједник удружења Дрварчана у Београду. Рекао је да основна школа у Дрвару има 400 ученика, док је број оних који остају у средњој школи много мањи. Родитељи шаљу дјецу у Бања Луку, Београд, јер настава није на задовољавајућем нивоу. Као апсурдан примјер Бањац је навео да је средња школа примила наставника математике, једну муслиманку из Цазина, која нема завршен факултет, а човјека који је завршио два факултета Србина из Дрвара није, само зато што је његов брат члан опозиционе странке у Дрвару.

Бранко Триван, из удружења Граховљака, говорио је о протеклим изборима у БиХ и изразио забринутост због неслагања међу српским странкама око кључних питања. Поред тога што су имали помоћ Представништва РС у Србији, био је изузетно мали одазив. Очито да је кампања била слаба, прије свега, у државним медијима Србије, зато би о томе требало повести више пажње како би се дао значај изборима и народу објаснило колико је вредан сваки њихов глас. Слободан Калабић, предсједник удружења Кључ-Рибник, предложио је да сви они који не могу обрађивати земљу, требало би да је предају цркви на располагање. Калабић сматра да су у крају гдје су Бошњаци у већини, међунационални односи бољи и да би требало радити на томе да се обнови Грмечка корида.

 

НЕОПХОДНО МИНИСТАРСТВО ЗА СРБЕ У РЕГИОНУ


Народни посланик доц. др Иван Бауер, први се од чланова Одбора укључио у расправу ријечима „да нама нико не може бити већи непријатељ, него што ми сами себи можемо да будемо“. Помињући претходне изборе рекао је да се може повући паралела са изборима у Хрватској и да се сада то понавља у БиХ. Већина Срба са правом гласа не излази на њих, што је погубно за оне који живе на тим просторима, посебно у Федерацији БиХ. Ми као чланови Одбора смо спремни да помогнемо и учинићемо све што је у нашој моћи, али не може нико више да вам помогне од вас самих, закључио је Бауер.

Мирјана Драгаш замјеница предсједника Одбора, истакла је улогу СПЦ и свих грађана у развијању националне свијести. Драгаш је истакла да није добро ни то што у Србији не постоји министарство за Србе ван Србије и у региону, како не бисмо покидали те везе. Напротив, те везе морамо да одржавамо са још више енергије, јер се врло лако може десити да се покидају коријени са матицом, јер ово није Србија само оних који су рођени у њој већ Србија свих Срба. Међутим, сличан орган потребан је при Влади Српске, јер би се то тијело требало бавити имовином и судбином српског народа у Федерацији.

Народни посланик мр Иван Костић, на почетку свог излагања, захвалио се предсједнику Одбора Миодрагу Линти што је позвао владику Сергија, рекавши да се не сјећа да је на неком оперативном састанку у Скупштини био и један епископ СПЦ. Управо је СПЦ била темељ очувања националног идентитета, поготово када су ти простори били дио Аустро-угарске, истакао је Костић, предложивши формирање фонда за угрожене породице како оне не би напуштале своја имања, већ остајале на српским просторима. Александар Чотрић, народни посланик је рекао да би требало да се закључци са оваквих састанака преточе у конкретна рјешења, а поменуо је помоћ од 5,5 милоина евра које је влада Републике Србије уплатила општинама у Српској и Федерацији БиХ.

До краја састанка, за ријеч су се јавили Душан Савић из Удружења Дрварчана, нагласивши да је по њему горући проблем одлазак Срба са тих простора и да треба наћи начин како то спречити. Душан Петровић из удружења Огњена Марија Ливањска рекао је да је основни проблем то што немамо јасну националну стратегију. Без радног тијела Републике Србије, можда је најбоље да то буде Министарство, и конкретне финансијске помоћи, тешко ћемо да задржимо наше територије и народ на простору Ливна, Купреса и других мјеста у Федерацији. Ову идеју подржао је и Стеван Бањац, ријечима да „за тај орган никога не треба да молимо, већ је наш захтјев да он буде оформљен“. Велика већина осталих учесника у расправи је такође то подржала.

 

ПРЕПОРУКЕ ПРОСЛИЈЕДИТИ ПРЕДСЈЕДНИКУ, ВЛАДИ И НАДЛЕЖНИМ МИНИСТАРСТВИМА


Драган Иванић из удружења Петровчана у Београду, рекао је да је ово удружење прије неки дан имало састанак и да су на примјеру Епархије видјели да се нешто конкретно може урадити, не само са средствима већ и конкретним радом са пуно одрицања и љубави. Управо рад, знање и одрицање су оно што треба тим крајевима и наша помоћ, али не хуманитарна већ у отварању нових погона запошљавања људи, сматра Иванић, наводећи да ту већ има одређених помака, тако што у српској општини Дринић има више запослених радника него становника. Михајло Цвијетић, из удружења Купрешана, истакао је проблем у школама у дијелу Купреса који припада Федерацији гдје српска и муслиманска дјеца уче по хрватском наставном плану и програму.

Драган Дивјак из удружења Сана –Грмеч, исто је поменуо школство као један од кључних проблема. Рекао је да је у Лушци Паланци било шест ученика, али да је школа измјештена у муслимански дио општине, а осим школе, у српском дијелу, више нема ни полицијске ни здравствене станице тако да се наш народ заиста осјећа угроженим и ако се овако настави Срба тамо више неће бити јер у 40 села већ нема Срба. Владимир Бурсаћ из Зрењанина је говорио о култури сјећања и памћења на српске жртве нагласивши да она није на нивоу на коме би требало да буде и да нажалост ми заборављамо на наше жртве не само пострадале у посљедњем рату већ и онима прије њега.

Закључујући састанак, Миодраг Линта предсједник Одбора, рекао је да би питање Срба у региону требало дефинисати као једно од државних и националних питања. У складу с тим потребно је да се оснује Министарство за Србе у региону у којем би радили стручни људи који би били посвећени свом послу и које би имало значајна буџетска средства. Циљ Министарства за Србе у региону би био да помогне опстанак Срба у осам држава региона (Хрватска, БиХ, Македонија, Црна Гора, Словенија, Мађарска, Румунија и Албанија). Линта је рекао да ће Одбор сачинити препоруке, заједно са Епископом Сергијем и завичајним удружењима, које ће потом бити прослијеђене Предсједнику Републике, Предсједници Владе Републике Србије и надлежним министарствима.

ТЕКСТ И ФОТОГРАФИЈЕ: Жељко ЂЕКИЋ

УЧЕСНИЦИ САСТАНКА


Осим предсједника Одбора Миодрага Линте, на састанку са владиком Сергијем били су присутни и замјеница предсједника Одбора Мирјана Драгаш и чланови доц. др Иван Бауер, мр Иван Костић и Александар Чотрић, као и представници завичајних удружења: Удружење Огњена Марија Ливањска – Београд, Удружење Дрварчана у Београду, Удружење Петровчана у Београду, Удружење Граховљака и пријатеља Босанског Грахова из Београда, Удружење Срба из БиХ „Сана-Грмеч“ из Београда, Удружење „Кључ-Рибник“ из Београда, Удружење Купрешана из Београда, Удружење грађана Сана из Старе Пазове, Удружење грађана Змијање из Новог Сада и Удружење грађана Подгрмеч из Житишта.


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк