Завичајно удружење Срба Озрена и Посавине прославило крсну славу

Завичајно удружење Срба Озрена и Посавине прославило је своју крсну славу Пренос моштију Светог Саве 19.05.2023. године у Храму Светог архиђакона Стефана у Борову. Свечаном обележавању славе, поред чланова удружења, симпатизера и пријатеља, присуствовали су конзул Генералног конзулата Републике Србије у Вуковару Александар Накић, заменик вуковарско-сремског жупана Срђан Јеремић, начелник Општине Борово Зоран Баћановић и председник Заједничког већа општина Дејан Дракулић.

Овогодишња кума славе била је Милка Савић са породицом. Кумство за следећу годину преузела је Стана Марковић, дугогодишња чланица удружења. Слава је обележена по православним обичајима освешћења славског колача и жита, након чега је уприличена свечана вечера и дружење.

Завичајно удружење Срба Озрена и Посавине, које окупља Србе и друге грађане који су рођени, имају порекло или су на било који начин повезани са подручјем Озрена, Посавине и шире у Републици Српској и Босни и Херцеговини основано је 24.10.2009. године у Борову. Први досељеници са ових простора насељавали су се у Борову од 1953. године, а жеља за очувањем корена и међусобним повезивањем мотивисала их је да оснују Завичајно удружење. Циљ удружења је неговање и развијање културног и језичког наслеђа, традације и обичаја Срба са подручја Озрена и Посавине, као и очување њиховог националног и културног идентитета. Такође, циљ удружења је и успостављање и развијање сарадње са јединицама локалне самоуправе, удружењима и другим правним лицима, сународницима, као и међусобно зближавање и повезивање. Удружење успешно сарађује са српским удружењима из Петрова, Дервенте, Брода, Шида, Пригревице и других места изз Републике Србије, Републике Српске и Босне и Херцеговине.

Председник Завичајног удружења Срба Озрена и Посавине Рајко Лукић упознао нас је и са другим активностима које организује удружење:

• Организујемо око 18 активности у току године, такође идемо у госте другим културно-уметничким друштвима и удружењима. Поред обележавања славе, сваке године организујемо такмичење у народним спортским играма, Дане завичаја и фолклора и друге активности. У оквиру удружења имамо фолклорну и спортску секцију. Фолклорна секција наступа са својим играма, играмо искључиво озренска кола и имамо ношњу која је сачувана од пре рата деведесетих година. Поред тога, на манифестацијама радимо на презентацији изворне хране. Настојимо на све начине да сачувамо обичаје, културу и традицију са подручја Озрена и Посавине.

Заменик вуковарско-сремског жупана Срђан Јеремић објаснио нам је како Срби у Републици Хрватској чувају свој национални идентитет:

• Бити мањина у било којој држави није лако ни једноставно и није лако сачувати свој национални идентитет, нарочито у Републици Хрватској јер још увек носимо бреме ратних дешавања. Сусрећемо са многобројним проблемима, а први проблем је демографске природе. Суочавамо се са одливом становништва, број Срба, али и већинског становништва се смањио због одласка људи у земље Западне Европе у потрази за бољим животом. У таквим условима је тешко радити на очувању националног идентитета. Такође, за реализацију многобројних активности потребно је да се људи осећају слободно, да би испољавали свој национални идентитет. Али се Срби још увек боје јасно декларисати као Срби у мешовитим и урбаним срединама и на тај начин долази до тихе асимилације. Поред свих потешкоћа, ми успевамо и боримо се, имамо наше институције, имамо политичку странку која партиципира у власти на нивоу Републике Хрватске, покушавамо да се кроз разговор и договор изборимо код извршне власти за решавање наших проблема и потреба. Мислим да смо у протеклом периоду направили значајније искораке када је у питању очување културне аутономије у Републици Хрватској. Такође, Република Хрватска је издвојила значајна финансијска средства за рад свих националних мањина па и српске и ту не можемо бити незадовољни. Поред свега, важна нам је и помоћ матичне државе која је у протеклих 7 до 8 година никад већа и сваке године се повећава, истакао је Јеремић.

 

Новинар Српског кола

Драгана Шиповац