Живот Срба први пут представљен у граду на Драви

У простору Музеја личних прича у Осијеку синоћ је одржана промоција изложбе Приче Срба.

Промоција нове необичне изложбе Приче Срба одржана је 21. јануара у Музеју личних прича у Осијеку. Изложба се састоји од 17 личних прича које су испричали Осјечани српске националности који су различитих животних искустава, година и занимања.

– Ми смо хтели по први пут представити јавности приче осјечких Срба зато што нам се чинило до сада да ми не знамо ни како они живе ни где су, а наши су суграђани. Оно што их спаја јесте национални идентитет који они више или мање осећају, тако да има људи који се уопште не идентификују као Срби, неки су из мешаних бракова, док неки имају изражен свој идентитет и негују га. Концепт је био такав да смо се бавили личним искуствима, то су некакви рецимо измешани гласови који задњих тридесетак година и више причају причу о Осијеку – каже једна од ауторки Музеја личних прича Мартина Глобочник.

Поставка изложбе састоји се од 17 прича, смештених у 17 кутија које су посетиоци имали прилику да прегледају у самом простору музеја, а самим тим ова изложба добија свој необичан изглед. Профили различитих људи приказани су на овој иновативној изложби која се састоји од видео снимки, фотографија и личних ствари.

– Није било лако ући у саму заједницу, ми смо више од годину дана постепено контактирали људе. Будући да се доста људи не изјашњавају као Срби, било је доста тешко доћи до самих саговорника. Нажалост, нисмо успели да дођемо до свих оних који су нас занимали, тако да рецимо нисмо успели да снимимо људе који су били хрватски бранитељи или оних који су у деведесетима изгубили станове. Желим рећи да су и даље одређене теме осетљиве, али оно шта је нама било важно јесте да смо успели да прикупимо приче које су позитивна искуства, али има и оних који говоре о томе како су се тешко носили са својим идентитетом, а данас су формирани људи и доприносе Осијеку и читавој заједници – појашњава Глобочник која истиче да су овакве и сличне изложбе и приче веома добро прихваћене од стране већинског народа, Музеј је посећен, а верује да је то управо из разлога јер се све темељи на искрености и личним животним причама.

На изложби су се нашле животне приче планинара, доктора, обућара, глумаца и музичара. Били они старије или млађе животне доби, не крију свој идентитет и са поносом истичу како су се носили са њим кроз живот у овом граду на Драви.

 

– Ја сам цели рат био у Осијеку, радио сам, на улици ме и данас ословљавају са именом и немам никаквих проблема. Имамо културно-уметничка друштва, Српско културно друштво Просвјета и различита удружења преко којих млади могу да сачувају свој идентитет и боре се за њега. Оно о чему сам ја причао у овој поставци јесте планинарење које је обележило мој живот – прича нам седамдесетпетогодишњи Ђорђе Балић.

– Ова изложба је битна за све нас из Осијека, да нам прикаже да не постоји „ми“ и „ви“. То су заједничке људске приче о једном граду. То је битно посебно у Осијеку, јер мислим да је овде више него у другим деловима Хрватске остао менталитет деведесетих година и послератних дешавања. Сви имају пуно бола и тешко је да једни друге разумемо. Из тога свега што је било у прошлости можемо да научимо да не треба да направимо исте грешке и да се још живота изгуби кроз мржњу. Народ је највеће богатство сваке државе и ми смо део тога. Кажу да је најтеже причати о себи и јесте. Дуго година сам живела у Лондону и овде причам зашто сам се вратила назад. Овде имамо вредности којих даље нема. Моје корење је овде, била сам вани, али сам ипак своје дете довела овде јер сматрам да ту има будућности – каже протагониста Сунчица Мандић.

 

Сарадња са Српским народним већем

Поставку изложбе ауторски потписују Мартина Глобочник и Мирослав Сикавица, док је аутор фотографија и сниматељ Јасенко Расол. Пројекат је реализован у сарадњи са Одељењем за културу Српског народног већа из Загреба уз финансијску подршку Канцеларије за људска права и права националних мањина.

 

– Ми из Српског народног већа смо посебно поносни што смо са Фејд ин-ом и Музејом личних прича могли да сарађујемо на изради овог постава Приче Срба. Овакве приче треба да се виде, не само у Осијеку, него свуда у Републици Хрватској. Овакав постав не само да оснажује српску мањинску заједницу већ и све друге мањинске заједнице у овом граду. Ови говорници причају своје личне и породичне приче, које су биле и снажно обележене историјским дешавањима, било да се ради о четрдесетим или деведесетим годинама и ратним сукобима који су били тих година. Мислимо да за такве теме до сада није било довољно простора, а ова музеј их заправо реактуализира са говорницима који су истакнули управо те теме. Ти људи о тим темама проговарају са достојанством и разумевањем и управо су Осјечани и Осјечани српске националности најхрабрији у овом поставу – изјавио је саветник у Одељењу за културу СНВ-а Никола Пухарић који наглашава да је ово позитивна прича о Осијеку, која објашњава садашњост, али и прошлост овога града кроз различите наративе уназад више деценија.

 

– Српско народно веће кроз различите програме ради на промоцији културе Срба у Републици Хрватској. Ту су различите представе, изложбе и други културни садржаји. Можда најважније шта смо урадили кроз ову, али и кроз прошле године, јесте отварање Српских културних центара. Један такав отворен је и у Осијеку на адреси Јована Гојковића 21 и ми тај простор видимо као простор који је отворен за све грађане и настојимо да се и активности других организација, као што је рецимо и Музеј личних прича, одвијају и у том простору којег видимо као заједничку кућу – појашњава Пухарић.

Музеј личних прича прикупља и чува приче грађана Осијека, припадника 22 националне мањине, али чини и много више, прича приче живота испреплетених сећањима, традицијом, ритуалима и личним искуством, које мењају не само оне који причају о својим значајним тренуцима него утичу и на оне који их слушају, односно посетиоце Музеја. Музеј је настао из потребе да у заједницама у којима живимо и делујемо, преиспитујемо укорењена стајалишта и предрасуде о мањинама, презентујући другачије наративе кроз фотографију, предмет и документарни видео снимак. Музеј особних прича пропитује ко смо били, како се носимо с оним ко смо данас и шта желимо да будемо.

Преузето са: СРБИ.хр

Пише: Маја Милановић

Нема коментара

Напишите коментар