Зоран Баћановић:„Имамо прилику да направимо лепо и модерно Борово“

Интервју са начелником општине Борово Зораном Баћановићем о свему ономе што је актуелно у овој јединици локалне самоуправе на истоку Хрватске.

Борово је, одмах након Трпиње, општина с највећим бројем припадника српске заједнице у Републици Хрватској. Ових дана на улазу и излазу из општине освануле су туристичке табле на којима се поред хрватског, немачког и енглеског језика нашао и српски језик и ћирилица што је изазвало велику пажњу код мештана. Овде се тренутно ради и на бројним другим стварима, а о свему ономе што је актуелно поразговарали смо са начелником Зораном Баћановићем којем је ово је други мандат на тој функцији.

Шта је оно што је најактуелније у општини Борово?

– У Нову годину смо ушли са позитивним духом, стабилном финансијском ситуацијом и пренесеним средствима што нам је дало за право да одмах кренемо у реализацију буџетских ставки које је донело наше општинско Веће. Први јануар у општини Борово је био радни дан и асфалтирано је неких 400 метара цесте на нашем Црном путу. То је један од инфраструктурних пројеката на којем смо радили у последње време, а реч је о 2,4 километра пута који смо финансирали кроз програм одрживог развоја локалне заједнице Министарства регионалног развоја уз наше суфинансирање. Управо аплицирамо и за друге пројекте, а радимо и на изградњи пешачких стаза, модернизацији јавне расвете на начин да стављамо ЛЕД расвету, а спајамо и локалне цесте које до сада нису спојене.

Колико има још тих неасфалтираних делова општине?

– У урбаном делу Борова нема много позиција које би требало асфалтирати. То су можда три или четири позиције након којих ћемо моћи да кажемо да је асфалт дошао буквално до сваке куће. На томе управо радимо јер желимо омогућити свим мештанима једнаке прилике и услове за живот.

Када говоримо о инфраструктури, канализација је један од већих пројеката, не само Борова, већ и читавог овог краја. Докле се са тим стигло и зашто читав пројекат толико траје?

– Изградња канализационе мреже је засигурно највећи пројекат на подручју наше општине, а када смо ми у питању та мрежа је довршена, испитана и спремна је за пуштање у рад. Подсетићу да се ради о 38 километара канализације и још четири километра цевовода који води до сабирника односно колектора који се налази у самом граду Вуковару. Проблем је што тај колектор још увек није довршен и због тога не можемо добити употребну дозволу и вршити прикључке. Према последњим информацијама из вуковарског Водовода, који је и носилац пројекта, проблем са претходним извођачем радова треба да буде решен, а расписаће се нови тендер за завршетак тог посла. Све ће то трајати најмање до краја ове године када и очекујемо да ћемо отворити могућност свим нашим мештанима да се прикључе на канализацију. Тај прикључак не би смео да кошта више од две хиљаде куна по домаћинству, уз напомену да смо ми донели једну субвенциону и мотивациону меру па ће свако домаћинство добити 500 куна за тај прикључак.

Сиромашним општинама у Хрватској повећани су буџети у претходних неколико година. Каква је ситуација у Борову?

– Нови систем финансирања донео је сиромашним општинама, у које се нажалост и ми убрајамо, једну добру ствар. Реч је о Фонду за фискално поравнање из којег се новчана средства узимају од богатијих и расподељују сиромашнијима због равномернијег развоја државе. Раније нам је буџет био позициониран до максималних седам милиона куна. Новим системом финансирања прво је дошао до 14 милиона, да би следеће године био 19, а ове године је пројектован на 21 милион куна. Са оваквим начином финансирања, за који сам убеђен да неће потрајати довека, имамо прилику да уредимо наше место да би оно у наредним годинама било лепо и модерно. Реализација пројектованог буџета  је код нас увек ишла на 90 одсто што значи да смо били близу остварења. Овде треба напоменути да је значајан део тих средстава одлазио на уговорене пројекте, као што су изградња рециклажног дворишта и пројекат „Зажели“ који су оба била по 2,5 милиона куна и умногоме су допринели да буџет дође до тих износа.

Како ћете утрошити остатак планираних средстава ове године?

– Спомињао сам јавну расвету коју морамо модернизовати, а ту су и локални путеви који су неадекватно санирани након копања канализације. Настављамо и даље са обновом храма Светог архиђакона Стефана, а ту је и вишенаменска сала чија изградња је започела. Финансијска конструкција ове сале износи 3,2 милиона куна, а поред средстава које смо добили од СНВ-а у износу 400 хиљада и Министарства градитељства 225 хиљада куна, остатак смо ми обезбедили. Ове године радићемо и на изградњи паркинга код пољопривредне задруге „Брестове међе“ и нашег Добровољног ватрогасног друштва. Тренутно је у фази и израда пројектне документације за изградњу помоћне зграде код ДВД-а која ће служити као складиште или гаражни простор. Почетком ове године купили смо један мултифункционални уређај или комбинирку која ће задовољити пуно комуналних потреба у општини као што је кошња, обрезивање грања, чишћење улица и снега, копање и бројне друге ствари. Вредност овог уређаја милион и 170 хиљада куна и то је нешто што нам је било јако потребно. У току је такође и израда пројектне документације за градњу дома за старе и немоћне који ће се налазити у самом центру Борова који ће имати смештајни капацитет од педесетак места. То нам је нажалост још једна од реалних потреба.

Долазећи у Борово видели смо и нове туристичке табле постављене ових дана. О чему се ради?

– Уређујући своје место закључили смо да је потребно урадити мало више на промоцији неких наших дестинација и објеката које имамо. Одлучили смо направити елаборат у оквиру којег смо укључили и натписе добродошлице и натписе са жељом за срећан пут онима који напуштају Борово. Ти знакови су сада постављени, а они су вишејезични и то је свакако нешто што је привукло доста пажње медија и наших мештана. Све је у потпуности у складу са свим законским прописима, а то има посебну тежину јер натписне табле које треба да поставе Хрватске цесте до данас нису постављење што је на подручју наше, али и неких других општина, већ одавно требало да буде направљено.

Често се говори о континенталном и сеоском туризму. Шта је оно што би Борово требало да направи да буде препознато и на том плану?

– У нашој стратегији развоја један од смерова је да подигнемо наше туристичке потенцијале на виши ниво. Кроз Борово пролази међународна бициклистичка рута, а годишње овуда прође између 100 и 200 страних бициклиста. На нама је да створимо услове да би Борово ставили на континенталну туристичку карту, а да те људе на неки начин зауставимо овде, да им покажемо део наше културе, традиције и обичаја. Поред тога, ми можемо да понудимо и ловни и риболовни туризам будући да се налазимо на Дунаву, а имамо више од три хиљаде хектара ловног подручја. Такође смо купили и један објекат који у скорије време планирамо претворити у етно кућу. То су наши потенцијали који отварају могућност и нашим грађанима да размишљају у том правцу и допринесу туристичкој понуди.

Општа је чињеница да је у скоро свим срединама лоша демографска ситуација. Може ли једна јединица локалне самоуправе ту нешто да промени или је то нешто што је неминовно?

– Данас имамо отворено тржиште рада на простору ЕУ међу којима су и најразвијеније земље. Због тога не видим начин како зауставити некога ко жели да ради за двоструко или троструко већи новац. Увек се новац зарађивао на „западу“ и није ни реално очекивати да ће наше плате достићи икада тај ниво. На сваком је да размисли да ли су му наши животни оквири довољни или нису. Од тога треба поћи када се размишља о стварању услова достојног живота код нас. Ми смо немоћни да направимо било шта сами јер смо се уклопили у сивило које влада око нас. Покушавамо кроз неке мере, као што је подизање износа новчане накнаде за новорођенче или финансирањем набавке уџбеника, екскурзија или превоза за средњошколце. Све то олакшава људима школовање, али је то у смислу демографске обнове недовољно. Док год се не створе услови да људи могу да раде и живе од тог рада ми ћемо се суочавати са тим да људи стално размишљају о одласку и да су увек на ивици тога да оду. На томе морамо радити, али нам треба помоћ и жупаније и државе уколико се желимо озбиљно ухватити у коштац са овим проблемом.

Спомињете радна места. Има ли простора за то у Борову?

– Проблем са доласком било каквих инвеститора је данас недостатак радне снаге. То закључујемо из наших задњих позива за запослењима у нашој комуналној фирми, али то не сме да буде обесхрабрујући моменат за покушај довођења инвеститора, било да су они домаћи, страни или, посредством Заједничког већа општина, из Републике Србије. Имамо предузетничку зону која је спремна да прихвати инвеститора који ће отворити радна места.

Пре неколико година најаваљиван је долазак италијанских инвеститора. Шта се са тим догодило?

– Покушај са италијанским инвеститором је био добар и квалитетан. Они су били спремни да граде постројење за производњу електричне енергије који би укупно запослио између педесет и осамдесет особа. Моменат на којем смо запели била је немогућност добијана квоте за производњу електричне енергије у домаћој агенцији ХРОТЕ. Ту смо стали без обзира на то што смо имали банкарску гаранцију и јако сам несрећан што то није заживело. Урадили смо све што је било у нашој моћи да инвеститора ставимо на листу за добијање квоте производње, али на том пољу влада толико велики интерес да једноставно нисмо у томе успели.

Борово се географски, историјски и на разне друге начине наслања на Град Вуковар. Каква је сарадња Општине са властима у Вуковару и колико све оно што се дешава у овом граду утиче на становнике Борова?

– Добар део данашњег Вуковара изграђен је на катастарској површини некадашње Општине Борово. То је потез од аеродрома, зграда у Борову насељу и места где се налази фабрика „Борово“. Општина и град деле једнаку судбину, наслоњени су једно на друго и налазимо се уз Дунав. Видим прилику и могућност да сарадња буде пуно боља од онога што је то данас. Примера ради, покушавао сам сугерисати градоначелнику да заједнички уредимо Улицу Јана Бате. То је улица која нас спаја и кроз коју су некада пролазиле дневно хиљаде радника. Налази се на најбољем могућем месту уз реку Дунав, а данас се налази у катастрофалном стању. Нажалост нисмо наишли на сусретљивост Града по том питању и то остаје као могућност за будућу сарадњу. Иначе, све што се деси у Вуковару рефлектује се и на општину Борово. Наши средњошколци тамо иду у школу, тамо излазе, а бројни наши становници тамо раде. Тако је одувек било и тако треба да буде. Верујем да ће будуће време бити тешко и изазовно за припаднике српске заједнице будући да окружење није најбоље. Неопходни су нам нормални ставови и размишљања, да живот иде даље, да су људи ти који чине једно место и да наше различитости треба да нас оплемењују. Док такви ставови не преовладају бојим се да неће бити пуно среће за све људе који у Вуковару живе, како припадника мањинског, тако и припадника већинског народа.

Вест преузета са: srbi.hr