1. март – црни датум или празник?
За српски народ – црни датум, за бошњачки – празник. Први март, који Федерација обиљежава као такозвани Дан независности иако БиХ нема Закон о празницима, за Србе је дан када је на нелагалном референдуму погажена њихова воља, а на сарајевској Башчаршији убијен српски сват Никола Гардовић.
Дан када су Муслимани и Хрвати, против воље Срба, прије 28 година на нелегалном референдуму изгласали издвајање из тадашње Југославије. Дан када је испаљеним хицима у српске сватове мучки убијен Никола Гардовић и рањен свештеник Раденко Мировић. Први март дан је који за Србе представља почетак страдања и прогона.
– Тај датум за српски народ, прије свега, изазива асоцијацију на прегласавање, на мајоризацију и један осјећај угрожености. То је било у ствари и једна врста асоцијације страха и бојазни од свих оних дешавања којима је био изложен у Првом, а и у, посебно, Другом свјетском рату – истакао је историчар Жељко Вујадиновић.
За Србе први март није празник, нити ће га икад моћи прихватити из политичких, историјских и других разлога – јасна је порука која, као и претходних година, стиже из Републике Српске.
– За Србе то није празник, нећемо то прихватити и никада неће бити празник. Ми се не смијемо олако препустити тој причи, па шта фали, нека буде тако. Ово су тешке историјске теме, први март не може да буде празник у БиХ ако они сматрају да смо ми у њој – каже српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик.
Упорним наметањем првог марта као такозваног Дана независности, политичари из Сарајева настављају да инсистирају на догађајима о којима у БиХ никада неће бити консензуса и на тај начин свјесно и смишљено раде све да се никада не угаси пламен неповјерења и мржње, оцјењује предсједник Народне Скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић. Он истиче да је то у сјећању српског народа трагичан дан, јер је убиство српског свата био наговјештај крвавог рата, али и прогон 150 хиљада Срба из тог града. Међутим, у сарајевском тумачењу историјских факата таквих подсјећања нема.
– Наш коначни циљ је перспективна БиХ, функционална држава БиХ, држава у којој су сви људи равноправни, цјеловита, јединствена, чланица ЕУ и НАТО савеза – каже бошњачки члан Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић.
Кажу бошњачки политичари да 1. март симболизује вриједности владавине права, демократије и идеје о равноправности свих. Можда би неко и повјеровао да подаци не кажу да је на територији данашње Федерације прије првог марта 92-ге живјело 530 хиљада, а данас свега око 45 хиљада Срба.
– Први март као први март је датум црне историје српског народа у Федерацији, датум кад је почео прогон Срба у Федерацији, датум кад су Срби у Федерацији почели да буду грађани другог, трећег, можда и петог реда, кад српска глава у Федерацији није ништа вриједила – нагласио је Ђорђе Радановић, предсједник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ.
Божица Живковић Рајилић, предсједница Удружења жена жртава рата Републике Српске, каже да је 1. март измишљени датум и да не зна шта се њиме прославља.
– Да ли Бошњаци прослављају убиство Николе Гардовића, да ли прослављају почетак рата и оружја.. Послије тога догађаја су почели прогони, пљачка, убиства, уништења, тада је и почео црни период за цијели овај крај. Боље би било да се тај први март прогласи даном жалости на Балкану – додаје Живковић Рајилић.
Они који су 1992. жртвовали мир, увијек су спремни да га жртвују, кажу у Уједињеној Српској.
– Одговор на 1. март је 9. јануар. Све што би жељели да кажемо о првом марту ми покажемо деветог јануара – каже Ненад Стевандић, предсједник Уједињене Српске.
Да је први март крвави датум, окидач за почетак рата, који нико не би требао славити јединствена је порука и институција и невладиних организација из Српске која још једном подсјећа да не постоји закон о празницима на бх. нивоу. И у којем мјеста за први март нема.
Преузето са: РТРС
