Промовисана књига М. Радаковића „Србоцид на подручју парохија Садиловац, Машвина и Кордунски Љесковац“

У Мјесној библиотеци Чонопља Градске библиотеке Карло Бијелицки из Сомбора промовисана је нова књига пуковника Мирка Радкаовића Србоцид на подручју парохија Садиловац, Машвина и Кордунски Љесковац.

Ова књига представља свеобухватну историјску и етнографску студију о животу, страдању и нестанку Срба на простору Кордуна, са посебним фокусом на три парохије: Садиловац, Машвина и Кордунски Љесковац. Има неколико тематских цјелина.

Први дио књиге бави се самом генезом насељавања ових простора. Аутор детаљно описује свакодневни живот. Како је народ живио, привређивао и опстајао вијековима у овим парохијама. Значајно мјесто у књизи је дао и културном насљеђу са посебним акцентом на народно стваралаштво — пјесме, кола, мудре изреке и пословице које су биле „огледало идентитета” локалног српског становништва.

Радаковић је писао и хронику страдања (Геноцид и прогони). Највећи дио књиге посвећен је трагичним историјским периодима који су довели до биолошког нестанка Срба на овим просторима: Други свjетски рат: Фокус је на стратиштима и масовним покољима у периоду од јула 1941. до септембра 1942. године, као и на страдању током Четврте непријатељске офанзиве. Аутор анализира процесе унијаћења, покатоличавања и колонизације као форме притиска на српски народ. Да би дошао до савременог доба и коначног егзодуса.

Рат деведесетих (1991–1995) је описан као „рат за опстанак”, гдје се детаљно разматра војно организовање народа, али и злочини који су пратили сукобе у Слуњу и околини.

Кроз поглавља о „србоциду” и миграцијама, аутор анализира како су српска села у Хрватској на крају потпуно испражњена.

Читаоци у овој књизи могу пронаћи потресну, али историјски потковану причу о трајању и нестанку једног народа са својих вијековних огњишта — од мирног живота и богате традиције, преко системског затирања, до коначних миграција крајем 20. вијека.

На промоцији су поред аутора говорили пуковник Љубан Каран и пуковник Илија Кајтез. Домаћин промоције био је Милорад Шаша.

Пуковник Љубан Каран каже да су књиге Мирка Радаковића историјски драгоцјене из више разлога.

– Дивим се његовој прецизности, педантности и детаљима, све што наводи у књигама су необориви докази о актуелном и прошлом времену, а посебно о злочинима који су почињени. Радаковић је описивао природне љепоте свог краја, културу, историјске културне вриједности свог народа, обичаје, пјесме и традицију, мудрости, шале и доскочице.

Пуковник Илија Кајтез каже да се Радаковић у својим књигама бавио прећутаном и забрањеном истином.

– Највеће зло које је задесило Србе је идеја југословенства. То је наша смртна осуда. Јако је важно да освијестимо да смо се управо прихватањем идеје братства и јединста, пуним срцем, а други то нису, одрекли себе и ушли у заједничку државу. Одрекли смо се сопственог писма, како видимо и у Београду више је латинице него ћирилице.

Аутор Мирко Радаковић каже да је о садржају књиге размишљао још у дјетињству, а нарочито за вријеме официрске службе у Загребу.

– Ова књига је споменик моме народу, моме крају, нашим прецима и нашим будућим генерацијама које требају бити паметније од нас. У овој књизи сам описао како смо нападали на хрватски Слуњ и како су Хрвати нападали на српски Слуњ. Ова књига је намијењена онима који знају како је било, па да не забораве, а они који не знају да се информишу о нашим светињама у пламену. Покушао сам да дам споменик крају којег више нема, од потока, шума, пећина, извора, воденица, све што је чинило живот нашег народа. Кроз пјесме, ћете моћи да пратите њихов живот.

– Овдје сам приказао зашто су страдали жандари, свештеници и солунски добровољци. Описао сам ко је и гдје убијен и по чијем наређењу. Шеснаест стратишта је било на ове три парохије о којима сам писао. У питању су моји парохијани. Приказао сам страдања кроз слике и изјаве свједока, судска вјештачења и документа…

Приказао је и споменике народноослободилачке борбе који су рушени и оне који су у лошем стању.

– И у Садиловцу, Машвини, Коранском Лугу, Љесковцу и Фурјану. Није ништа боље ни што се цркава тиче. Све се ради да се трагови српског народа униште. Приказао сам споменик у Раковици, 2019 жртава, лобања и костију је сахрањено, а споменик је срушен. И на том мјесту направљен Споменик Домовинском рату. Остале су само плоче некадашњег споменика. Највећа вриједност је попис жртава и у књизи користим термин покољ, говорим ко је клао, по имену и презимену.

Фондација Крајишки клутурно-историјски центар је поклонила библиотеци у Чонпљи 39 наслова, односно 120 књига са тематиком о српском крајишком идентитету.

– Изучавајући ову литературу, сазнаћемо гдје су нам коријени, гдје су гране, листови, пупољци наших предака и њихових потомака – рекао је Радаковић и уручио директору Библиотеке књиге.

Радаковић се овом приликом захвалио и рецензентима књиге проф. др Илији Кајтезу и проф. др Милану Бижићу.

Новинарка Српског кола

Драгана Бокун

Фото: Д. Миљковић